Приче ван оквира слика

Скривене поруке и значења, тајне шифре и ненасликане приче. Иако свака од њих представља најбоље од светске уметности, за њихово разумевање је готово увек потребно више од самог посматрања. Ипак, приче иза слика ових аутора њихову генијалност постављају на нови ниво.

Едвард Мунк „Крик“

 Чувени норвешки сликар експресионизма је аутор више хиљада дела, али је управо „Крик“, бар по својој популарности, надмашио остала. Мало је познато да је Мунк различитим техникама урадио четири верзије ове слике која су данас најскупља уметничка дела. У средишту „Крика“ је бесполно створење, као и крваво црвено небо над њим. Претпоставља се да је инспирацију за биће на слици Мунк добио од преруанске мумије коју је видео 1889. на Светској изложби у Паризу. Инспирацију за меланхолични амбијент Мунк је забележио у свом дневнику говорећи да је једног дана приликом шетње са пријатељима залазак створио небо крваво црвене боје да му се учинило као да природа вришти. Сматра се да је додатан утисак на њега оставила и ерупција вулкана на индонежанском острву Кракатау десет година пре настанка „Крика“. Познаваоци истичу да је место на слици мост који је раздваја град и психијатријску клинику у којој је лежала Мункова рођена сестра. Психичка болест је била наслеђе Мункове породице, а немир душе и детињство у којем је остао само са сестром били су покретачи за многа његова дела. Мунк током живота није радо говорио о било каквој личној симболици у делу, наглашавајући једино да он слика стања душе који се могу осетити, али не и видети.

Леонардо да Винчи „Тајна вечера“

 Музичке композиције, математички и астролошки прорачуни о крају света и све то на основу стола Да Винчијеве „Тајне вечере“. Нови начини истраживања уметничких дела дошли су до сазнања да je Да Винчијева генијалност далеко више од сликарског талента или скица машина које су конструисане неколико векова након његове смрти. Последња Христова вечера са апостолима је у тадашње време био чест мотив. Ипак, Да Винчијева везија за цркву Санта Марија дела Грације, а по налогу Лудовика Сфорце, је по много чему специфичнија. Слика приказује тренутак када је Христ рекао апостолима да ће га неко од њих изадти. Сваки лик на слици је рађен по стварном моделу. Ипак, Да Винчију је највише времена требало да пронађе особу која ће му позирати за лик Јуде (пети с леве стране). Дуго је била присутна теорија да је исти човек, само у распону од неколико година, послужио Да Винчију најпре за лик Христа, а потом и Јуде. Колико год ова теорија била занимљива, она је нетачна. Истина је да је човека за лик Јуде Да Винчи пронашао у фирентинском затвору, али се није радило о истој особи која му је пре тога позирала. Симболика броја три – указивање на Свето Тројство је на овом делу очигледна, од апостола који су груписани у такве групе, па до три прозора иза Исусових леђа. Љубитељи популарне фикције су чули и теорије да лево од Христа није апостол Јован већ Марија Магдалена, као и да фигуре формирају латинична слова М и В. Ипак, историчари уметности указују да потврде за истинитост оваквих тврдњи не постоје. Постоји такође и теорија у вези са светим гралом. Многи наводе како га овде Да Винчи није насликао, с обзиром на то да би Христова десна рука требало да показује на хлеб, а лева на грал. Ипак, анализирањем слика је уочено да на слици постоје чаше с вином, али су због рестаурација стопљене са позадином па се зато не виде јасно. Преводећи положај предмета на столу у нотни систем, музичари су дошли до мелодије дуге скоро један минут, за коју сматрају да је Да Винчи намерно сакрио. Математичари и астролози су на сличан начин дошли до рачунице којом, наводно, Да Винчи предвиђа апокалипсу од марта до новембра 4006. године када ће велика поплава уништити свет.

Јан ван Ајк „Арнолфини са невестом“

 ванајкВредност првог портрета тога доба, и вероватно најбољег којег је Ван Ајк икада насликао јесте и у чињеници да је сам сликар овде и приповедач и актер. Слика која приказује полагање завета чувеног трговца из Брижа и његове невесте је од свог настанка постала симбол брака, упркос дугом полемисању о идентитету њених актера. Сунчеви зраци, као и воће поред прозора указују да се вероватно радило о пролећном дану. Ипак, брачни пар се определио за одећу у складу са својим богатством, а не временским приликама. Портрет је настао у спаваћим одајама и посматрач којем би се учинило да се ради о приватној атмосфери дошао би до погрешног закључка. Наиме, у огледалу које се налази иза брачног пара налазе се сведоци, као и сам сликар који држи подигнуту руку. Изнад огледала је и Ван Ајков потпис „Ван Ајк је био овде 1464“. Сматра се и да је разлог зашто је Арнолфини до отвореног прозора, док је његова супруга ближе кревету, начин да покажу родне улоге – мушкарца који је био оријентисан на спољашњи свет и жену која је више окренута кућним пословима. Симбол плодности и потомства је поменут у неколико наврата. Почев од светитељке на зиду, Свете Маргарете, заштитнице деце, пса који је испред пара, до начина на који невеста својом левом руком држи хаљину указује на жељу за потомством. Иако на први поглед може деловати тако, a постоје поједини докази да жена у време сликања овог портета сигурно није била трудна. Одбачене нануле у левом углу показују да младенци не желе да ремете свето тло свог брачног огњишта. Још један детаљ који сугерише на жељу пара за дететом је и колевка која се назире тик уз брачни кревет. Начин на који супружници држе руке по обичајима тадашњег времена указује да је млада била нижег статуса у односу на Арнолфинија и представља узрок бројних полемика које оповргавају да је на портрету богата италијанска наследница Ђована Сенами, како се до скоро мислило.

Ханс Холбејн Млађи „Амбасадори“

 hansВероватно један од најистакнутијих сликара енглеске ренесансе често је на својим делима остављао оптичке варке и скривене поруке. Иако је најпознатији је по портретима чланова краљевске династије Тјудора, његово дело „Амбасадори“ је изазвало највише пажње. Наиме, следећи тада популарну технику оптичке анаморфозе, Холбејн је у доњем делу „Амбасадора“ насликао мрљу која посматрана под различитим углом постаје људска лобања. Како је тешко уочљива на први поглед, посматрач је могао једино да је види уколико гледа слику са одређене позиције. Поједини историчари уметности сугеришу да је овај портрет вероватно требало да буде постављен на зиду изнад степеништа, те би тако посматрач који слици прилази са леве стране лако могао да уочи сакривени предмет. Такође, полица која раздваја два амбасадора, као и предмети на њој нису ту случајно. Наиме, Холбејн је највероватније желео да прикаже три сфере света – небо, земљу и подземље. Тако су на највишој полици предмети који симболишу небо, попут астролаба, а на полици у средини предмети које људи користе свакодневно. Уколико бисмо портрет тако посматрали, онда људска лобања са дна слике јасно указује на трећу сферу, подземни свет. Уопштено гледано, лобања на овом портрету може бити и начин на који је Холбејн указао на чувену паролу „Memento mori“.