Прави Роки Балбоа – Балада о случајном хероју

Филаделфија је град са преко седам хиљада скулптура, али она која се највише посећује је управо статуа Рокија Балбое, лика из филма Силвестера Сталонеа, у коме губитник користи прилику живота да оствари свој сан. Чак Вепнер је човек који је направио једно од највећих изненађења у историји бокса и који је тиме променио свој живот, а недуго затим и живот до тад непознатог и сиромашног Силвестера Сталонеа.

Прича Силвестера Сталонеа никога не оставља равнодушним. Те 1975. године он је био само обичан бескућник, није имао стално место становања, није имао чак ни за храну. Најтеже му је било када је морао да прода свог јединог пријатеља, свог пса, и то за само двадесет пет долара.

Две недеље након тога гледао је меч између по многима најбољег боксера свих времена, Мухамеда Алија, и до тад мало познатог Чака Вепнера. Испоставиће се да је то био меч који им је обојци променио живот.

Чак Вепнер је био боксер који није живео од бокса, живео је од плате продавца у продавници алкохолних пића, а боксом се бавио након радног времена. У зиму 1974. у новинама се појавила вест да ће се Чак Вепнер борити за титулу светског шампиона против тада најбољег боксера на свету, Мухамеда Алија. Мало ко ван Њу Џерзија је знао ко је Вепнер, а још мање откуд он уопште у причи за титулу. Вепнер није био на врху листе главних изазивача, причало се да је изабран само зато што је беле расе, јер је Али хтео да „испребија“ неког „белца“. Однос ова два боксера је у том тренутку у свему био потпуно неравноправан, па је Али за борбу узео милион и триста хиљада долара, док је Вепнеру припало „само“ сто хиљада долара, али то је тада било више него што је зарадио за целу каријеру.

Сви су очекивали лагану победу Алија у првих неколико рунди, новинари су правили шале на Вепнеров рачун, питали су га да ли стварно мисли да ће „преживети“ у рингу против легендарног шампиона. Не само да је преживео, него је и ушао у историју бокса тиме што је једини послао Алија као шампиона у нокдаун. Ипак, Мухамед Али је победио тај меч, али тек у последњој петнаестој рунди. Мухамед Али јесте остао шампион, али Чак Вепнер који је издржао петнаест рунди у рингу са вероватно најбољим боксером свих времена постао је херој и затворио устао свима који су га називали губитником. Постао је симбол за све „губитнике“ у које нико не верује, и мотивација за остваривање немогућег.

Чак Вепнер је био инспирација Силвестеру Сталонеу да напише сценарио за филм „Роки“ који је годину дана након тога награђен са три Оскара. Одмах након меча узео је оловку у руке и сценарио написао за само двадесет сати. За сценарио му је првобитно било понуђено сто двадесет пет хиљада долара, али Сталоне је имао један услов, да он глуми Рокија. Људи из продукцијске куће су му рекли да смешно изгледа и да то не долази у обзир. Недуго затим су повећали понуду на триста педесет хиљада долара, и то је одбио. Након неког времена постигао је договор са продукцијском кућом, прихватили су да он глуми Рокија, али за то је добио само тридесет пет хиљада долара.
Прво што је урадио са парама од сценарија била је откупнина свог пса. За истог тог пса ког је продао за двадесет пет долара је морао да плати петнаест хиљада да би га добио назад, јер нови власник није желео да га прода за мање.

Пре двадесет четвртог марта 1975. године, Чак Вепнер је био тридесетшестогодишњак који је живео са мајком и радио као продавац, а Силвестер Сталоне бескућник који је спавао по улицама Њујорка. Познати цитат Силвестера Сталонеа гласи: „Бар једном у животу, у том једном смртном тренутку, човек мора да зграби бесмртност. Ако то не учини, као да није ни живео.” Та ноћ повезује Сталонеа и Вепнера, то је ноћ у којој су обојица заграбили бесмртност.