Правда за ,, Зораннах“

Месец дана београдског сајма књига, на чијем је првом месту читаности заузела књига ,,Зораннах’’, модне блогерке Зоране Јовановић, масовна паника око књиге је утихнула. Како кажу, књига за заглупљивање тинејџерки, неки су је називали и сликовницом је пала у заборав. Осуда је стизала са twitter-a, facebook-а, до злослутних баба које су прстом упирале да је књига Сотонина дело лично. Систем моралних вредности је сломљен, мозгови су испрани, омладина је уништена у наше време се ,,Горски вјенац“ знао напамет. У чему је Зорана ,,погрешила“?
Магазини у којима се пишу модни и животни савети за тинејџерке постојали су и пре Зоране. Пише се и данас у часописима, који су открили да девојчице имају необуздану потребу да сазнају, како да буду успешне, лепе, самосталне и да зарађују, како да се носе са светом и шта се од њих очекује. У популарној америчкој серији ,,Секс и град“, које омамила девојке управо, дају савете како се удати али у добрим ципелама.
Новим генерацијама је потпуно бесплатно да гледа филмове, ужива у музици, позоришту, могу се послушати концерти за које су некада људи били спремни да дају читаво богатство. Можемо да оживимо све ликове Достојевског ако желимо. Међутим, родитељи су оштро осудили Зорану да деградира културу, а зар нисмо ми ти који бирамо шта ћемо читати, гледати или слушати? Млади се данас баве Карлеушама, Цецама, потписују петиције за враћање Кристијана у ријалити као идола младима…Да ли је Зорана само у том тренутку била жртвени јарац? Вероватно. Она је написала своју сликовницу а и за то добила новац. Постала је лака и јефтина мета да сви доказију своју писменост, смерност, моралност, упирајући прст. Да та књига није написана девојке не би испуштале Достојевског и Андрића, раправљале би на школском одмору о Меши Селимовићу и тетовирале Кафкине и Бекетове цитате или ипак не?
Слобода никада није била слободнија него што је данас. Доступне су све могуће студије света, литературе, страни језици, предавање, путокази о историји, психологији, психијатрији. Зар нисмо слободни у оној мери, докле год не угрожавамо друге? Зар се сви ми не улепшавамо када изађемо на улицу, не бријемо, не депилирамо,не перемо зубе, не шминкамо, само што то вешто прикривамо и мудро ципеларимо Зорану јер нас на то подсећа. Грозимо се зато што је Зорана истакла сва материјала добра, баналне ствари које треба да нам буду примарне. Свакако да њена књига, нема исконску важност, али да ли јој треба придавати на значају?
Књига Зоране Јовановић није узрок, већ последица слома моралних вредности земље. Свакако да није репрезантативно штиво за едукацију омладине, али свако има слободу да бира књигу по жељи. Не треба бацати осуду на дело које можемо заобићи. Треба ширити информацију да дело нема образовану вредност, али потреба за говором мржње се потпуно може изоставити јер ова књига је из тих разлога, добила беспотребну пажњу и превелико место у медијима.