Наука и уметност

Популарна пречица до знања

8. децембар 2015.
Милена Рашић

Млади се све чешће опредељују за читање „ лаке “ литературе уместо за читање класика и лектире.

 

Древна кинеска пословица каже да је човек оно што чита, а ако је судити по томе онда би се млађе генерације у Србији показале као особе које пре свега воле добар заплет и авантуру, зачињену срцепарајућим љубавним елементима. Наравно, мало еротике и фантастичних бића није на одмет.

 О томе колико се књига цени у српском друштву сведочи и случај из фебруара 2012. године када је из магацина издавачке куће Моно и Мањана украдено 4 зимске гуме и акомулатор, док је 10 000 књига остало на свом месту.

У књижари Лагуна у Кнез Михаиловој улици висока црна полица на једном од централних места у просторији испуњена је књигама поређаним по читаности.

У последње време се највише купује Јелена Бачић – Алимпић. Она је тренутно најчитанији српски писац. Чита се и Исидора Бјелица, која је дуго била прва на листи са романом који је њена исповест о болести коју је преживела, каже продавачица у књижари Јулијана Голубић.

 

Школа незнања

Истраживања Института за психологију Филозофског факултета у Београду из 2011. показују да се свега 7 процената младих може сматрати пасионираним читаоцима, док остали углавном читају бестселере или неку од краћих школских лектира. Школа, која би по неписаном правилу требало да ђацима пренесе љубав према књижевности, посустала је. Чак је код великог броја ученика успела да створи толики степен отуђености од књиге да се млади све више окрећу гледању филмова и серија да би обрадили школску лектиру. Нико више није луд да одвоји десетак дана за читање Балзака или Достојевског.

Лектиру ретко читам, углавном када немам ништа друго за учење. Да бих се спремила за час на ком радимо Дучића или Станковића користим интерпретације и скраћене верзије које се могу пронаћи на Интернету. Професори скоро никад не препознају ко је заиста прочитао лектиру, а ко се служио препричаним верзијама, каже Маријана, ученица Тринаесте београдске гимназије.

 

Краће је слађе

Огледним одељењима медицинских школа је од Министарства просвете, науке и технолошког развоја пре две године стигао допис у ком се наводи да ће фонд часова српског језика бити смањен са три на два часа недељно. Такав скраћени начин образовања повећава неписменост и доприноси општем необразовању, сматра Александар Реновчић, професор српског језика и књижевности.

Данас је све скраћено, укратко, дајџест и нема довољно времена за уживање у страстима читања. Живимо у времену различитих парадокса, у времену развоја друштвених мрежа и виртуелних пријатеља. Све је већи број издавачких кућа, а све је мање читања. Оно није прерасло у дубоку потребу и то је за интелектуално богаћење личности јако штетно , истиче Реновчић.

 

Класици по потреби

Стање у библиотеци града Београда не разликује се од стања у средњим школама и гимназијама широм Србије. Запослени кажу да је доста младих учлањено, али да ту погодност ретко користе. По класике долазе углавном онда када им је то лектира. Тинејџери и студенти у највећој мери узимају популарну литературу, али и то зависи од укуса.

Дефинитивно се више траже модерна дела по којима су снимљени филмови. Најтраженија књига је Педесет нијанси сива, али је библиотека није добила. Она се тражи међу свим генерацијама, од старијих тинејџера до пензионера, каже Јелена Поповић, библиотекарка градске библиотеке на Бановом брду.

 

Какав отац такав син

Испитивања читалачких навика показују да се однос деце и тинејџера према књизи развија у складу са односом њихових родитеља према читању. Наиме, у анкети која је спроведена међу средњошколцима у Србији 60 процената њих је изабрало одговор да се у њиховој кући књиге цене, али се не читају, док је само петина изјавила да се код њих књиге цене и читају. Психолози истичу да се на читалачке навике може пресудно утицати и од тренутка када деца пођу у школу, и то кроз пажљив избор уџбеника и лектира, као и кроз доступност других извора знања.

 

На клик до решења

Развој Интернета и медија масовне комуникације утицао је на смањење времена које се посвећује читању и образовању. Радозналост се може задовољити једним кликом и за свега неколико минута. На сајтовима који садрже online књиге најчитанији су бестселери и љубавни и крими романи страних аутора. Већина читалаца каже да им такво штиво помаже при опуштању и бекству од свакодневице.

Читање јесте одмарање, али је најбољи одмор онај који се остварује читањем врхунских уметничких дела, а не уз неког новог и непознатог писца који описује своја сладуњава лична искуства и обогаћује их пикантним детаљима. То је питање друштвеног стања, амбијента и културе , каже Чедомир Чупић, социолог и професор на Факултету политичких наука.

 

Државни јади

Држава може имати значајну улогу при одабиру литературе коју њено становништво чита. Сваки манипулативни садржај који људима скреће пажњу може бити опорезован. Професор Чупић истиче да на побољшање читалачких навика може утицати и образовна политика.

Образовање је данас у великој кризи. Много је важнији успех него квалитет онога што ученици и студенти знају. Комплетан образовни систем је са апекта друштва потцењен и сви они који су у њему и који младима преносе знање су на рубу материјалног опстанка. За то нису криви млади већ недостатак системских решења и друштвене стратегије, без којих су млади осуђени на одрастање по обрасцу ниских стандарда и очекивања, оцењује Чупић. Покушаји да се младима укаже на значај читања и културе слабашни су и готово се ни не могу назвати покушајима. Сајам књига који се сваке године одржава у Београду једна је од ретких промовисаних манифестација које су посвећене књизи. Иако лако штиво доминира и на сајму, нађе се и неки ретко посећени штанд који промовише Нобеловце или класике.

 

Нада умире последња

Бомбастични наслови, визуелни ефекти и интригантна тематика модерног штива и телевизијског програма бацила је Андрића у сенку. Око 70 процената функционално неписмених радије се окреће лакој забави него умном напрезању и анализи догађаја.

Ипак, као кукољ међу житом, нађе се и понеки заљубљеник у уметничку књижевност. У библиотекама се траже и књиге чији су аутори добитници НИН-ове награде. Велика је потражња и за писцима са простора бивше Југославије као што су Миљенко Јерговић, Беким Сејрановић, Мухарем Баздуљ. У књижарама кажу да је од страних писаца веома трежен Паоло Коељо, а да се од домаћих највише купује Светлана Велмар – Јанковић и Борислав Пекић.

Постоји и мањина чији се укус разликује од укуса средовечне домаћице која се читањем забавља између пауза у спремању оброка. Награђивањем и стипендирањем ђака још у основној школи може се утицати на побољшање читалачког укуса и читалачких навика, а на држави је да препоручене критике усвоји.