Поносна сам на Србију

Она је званично најбоља одбојкашица Европе, њено име је постало синоним за титулу МВП, а има тек 25 година. Јована Бракочевић иза себе има годину из снова, са турским Вакифбанком је освојила све што се могло освојити, а као члан репрезентације Србије стигла је до треће позиције на Гран Прију.

Све то је зачињено индивидуалним трофејима, проглашена је за најкориснију одбојкашицу Лиге шампиона и Светског клупског шампионата. Тиме је објединила МВП титуле, пошто их је добила претходно на Европском првенству и у Европској лиги, а у интервјуу за Журналист говорила је о искуствима у турској лиги, репрезентацији и даљим амбицијама.

Са Јованом смо разговарали на свечаности у организацији Одбојкашког савеза Србије, на којој је уручена награда за најбољу одбојкашицу државе у протеклој години. Том приликом одржала је кратак импровизовани говор захвалнице, иако се није надала да ће до тога доћи.

„Пре свега нисам знала да ће бити неке награде, ми смо само знали да ће бити коктел. Тако да ме нико ништа није обавестио и нико ми ништа није рекао. Тек када смо стигли овде, онда су ми људи из савеза рекли. Међутим, какав говор може човек да спреми у пет минута док траје сва ова најава било је мало спонтано, надам се да је задовољило критеријуме“.

У свет професионалне одбојке ушла је са 15 година, када је дебитовала за сениорски тим Поштара у ком се задржала до 2007. године. Прва станица у иностранству био јој је италијански Спес Волеј Конељано, да би се потом одлучила за турнеју по Азији. За „Журналист“ Јована Бракочевић окрива утиске из Турске, у коју се преселила након по једне сезоне у кинеском Гуенгдунгу и јапанском Марвелусу.

„Вакифбанк је један веома добро организован клуб, тако да ме стварно не чуди што смо успели да освојимо трофеје у свим такмичењима које смоиграли, али ме чуди то што успели да стигнемо до титула за годину и по дана без иједног пораза. То стварно говори колико радимо, колико смо предане, колико ниједног тренутка чак ни после освојене Лиге шампиона нисмо престале да радимо. Сутрадан смо дошле на тренинг, као да се ништа није десило. Тако да, то је једна спортска култура која је јако ретка и супер је што то постоји и што сам научила, а и даље у том клубу учим како да се понашам и онда то преносим и на репрезентацију, а и генерално на живот.“

Клуб из Истанбула ушао је у одбојкашку историју као једини који је без изгубљене утакмице у два наврата освајао Лигу шампиона, 2011. и 2013. године. Посебно је импресиван резултат из прошле сезоне, када су изабранице италијанског тренера Ђованија Ђудетија оствариле 47 победа из исто толико мечева, а такмичиле су се у Лиги шампиона, националном шампионату и Купу.

„Одбојка у Турској се развила у последњих неколико година, они некако највише улажу, а ту не мислим само на новчани износ у уговорима. Много се ради на маркетингу, на популаризацији женског одбојкашког савеза Турске и има све више и више гледалаца и све више људи који нас прате и долазе да навијају. Није ми било тешко да се адаптирам, с обзиром да су сви најбољи играчи прешли тамо. Лига се знатно поправила и појачала и мислим да је дефинитивно најјача на свету и да овде сваки играч може највише да напредује.“

Српске одбојкашице нису успеле да одбране титулу на Европском првенству, на прошлогодишњем такмичењу одржаном у Немачкој и Швајцарској заузеле су четврто место, док су на Гран Прију у Јапану стигле до бронзе.

„Поносна сам на нас, поносна сам на то колико смо велики радници, колико смо велики спортисти и без те медаље на Европском превенству треба да будемо задовољни, јер бити четврти у Европи поред свих тих великих селекција је велика ствар. И ја се надам да ћемо на сваком такмичењу бити четврти јер то ипак говори нешто о нашем квалитету“.

Бракочевићева је у националном тиму дебитовала 2006. године на Светском првенству у Јапану када је освојено треће место, а тај успех пратило је и сребро на шампионату „Старог континета“ следеће године. Била је и део тима који се 2011. попео на највише постоље Европског првенства.

„Мислим да су сви ти резултати заиста велика ствар, ми смо једна мала земља и колико ми имамо малих одбојкаша и одбојкашица. То је стварно сјајно у односу на број становника и и односу на све друге светске силе које су у светском врху а предњаче по броју становника и по броју деце који долазе да тренирају.“

Изабранице селектора Зорана Терзића су избориле су пласман на Светско првенство на квалификационом турниру у Азербејџану, а Бракочевићеву после репрезентативних обавеза очекују је клупске, у Вакифбанку.

„Одмах после Азербејџана се враћам у Турску. Лига шампиона ће бити недељу дана после тих квалификација, тако да неће бити ни дана предаха, али већ сам навикла. Тако да идемо у нове радне победе, а прошлу годину ћу памтити пре свега по клупским успесима, односно сјајној првој сезони у Турској“.