Вести из несвести

Политиколошка кафа

27. новембар 2011.
Mилица Стојановић

„Кец”, „јединица” или, професорски речено, слушаоница број 1. Знања о медијском систему Србије или правилима међународног права боре се са тишином. Ови „штребери” у првим редовима их брижљиво сакупљају у своје дебеле роковнике. А они „блејачи” у последњим пуштају да знања прођу мимо њих, дописујући се о томе шта ће вечерас обући, где су синоћ били или колико им је досадно. Ионако, све што „овај” прича – има у књизи. Неки видно заинтересовани ентузијаста подиже руку не би ли кроз коментар дао свој допринос ширењу знања. И штребери и блејачи „преврћу очима“ и већ гледају на сатове и мобилне телефоне. Осим неких изузетака, ипак сви чекате исто: да се предавање већ једном заврши па да се придружите мравињаку на ком заправо седите. Оаза дружења и опуштања за већину студената ФПН-а, кафић „Политиколог”.

Чим кренете низ степенице осетите мирис свеже скуване кафе или тек испржених палачинки. Неких мириса типичних за кафиће, овде нема.
     – „Где су Марија и Ивана?”

–   „Ено их у ЦК.”

–   „Па што ти ниси са њима?”

–   „Ма, не могу тамо да седим, смрди ми коса сваки дан на цигаре.”

Од око петнаестак столова, у ово доба дана су евентуално слободна два. Тишина се из Политиколога одселила већ око 10 преподне. Заменила ју је гомила гласова различитих боја и тоналитета. Најбучнији су столови у угловима, јер за њима седи између осам и десет људи.
     – „ “Извини, ове две столице нису заузете?”

Буку праве тако што се, окупљени око неког „горућег питања” о студирању, изласку или дневној политици, надвикују међу собом. Иако не можете да пратите читаву шараду речи и реченица, ипак можете да назрете разговор за столом до вашег.

–    „Ви сте имали данас колоквијум код Марковића?”

–    „Јесмо. Па није било тешко, ако си учила. Мислим, има неких питања, фазон, из фуснота, али можда два, три, није страшно”

–    „А јеси запамтио која су питања била?”

–    „Јесам нека, ‘ајде пиши….”

Углавном користите паузу између студентских обавеза да се разбудите уз кафу, проћаскате са колегама или на миру прочитате новине. Осим шоља или тањира, на неким столовима су и књиге. Нека вас то не изненади. Многи се овде преслишавају, понаваљу или уче градиво за вежбе или колоквијуме. Иако се то иначе ради у читаоници, овде је лепше: ту су колеге које могу да вам разјасне нејасно, праве друштво док понављате и којима можете да се јадате колико је тешко и досадно. Јер вас једино они разумеју.

Увек насмејани Милош провлачи се између столова. Да ли зато што сте и сами постали инвентар кафића или зато што је он пажљив, тек, не морате да му кажете шта желите.

–   „Еспресо са шлагом – ти и… Чај, од хибискуса, беше, за тебе?”

А погодио је, изгледа, и онај ко је одредио цене на овом месту. Прилагођене су студентском стандарду. Помоћ за непроспаване ноћи кошта вас између 50 и 140 динара. Наравно, 140 динара на нес са шлагом сви дамо оног дана кад „легне“ стипендија. А ако вам се тона кафе у испитном року смучила и планирате да преспавате поподне – сокови су 90 динара. За четири године, овде оставите око 43000 динара. Од тих пара могли сте да платите апсолвенстку екскурзију – обе понуђење. Или да купите Аpple Iphone са 8 гигабајта меморије. Можда и неку фирмирану обућу. Изгледа да је, ипак, за многе, квалитетно изгубљено време у сутерену ФПН-а – вредније.

Кафа је већ на пола, „Данас“ је раширен на столу и у сред коментарисања текста, звони вам телефон. Са другог краја кафића, између столова и преко торби, трчите напоље да тај ко зове не одустане, јер вас дуго чека. Да бисте разговарали, ипак се морате попети у хол. Иако вас страшно нервира кад вас прекидају у док пијете кафу, ипак је добро кад добијете прилику да се, у повратку, полако прошетате до свог стола. Успут можете да видите ко све седи у близини.

–    „Еј, ено га… за оним столом тамо, трећим од нас – немој да се окрећеш!“

–    „Јесам лепа?“

–    „Јеси.“

–    „Идем до wс-а часком.“

Завршавате са испијањем своје кафе, време је за следеће предавање. Проверите још једном да нисте нешто заборавили. Милошу плаћате на излазу, за шанком. Уз степенице се пењете спорије него што се сишли, ипак је кафенисање свима драже од предавања. Ходајући ка слушаоници, кроз велике прозоре видите башту летње верзије Политиколога. Она вас чега за губљење времена од маја. А док не отопли, видимо се сутра доле на кафи.