Поглед на Београд из облака

 

На свега десетак километара од Београда уздиже се из равнице Авала, купаста планина обавијена велом мистерије и легенди. Данас омиљено излетиште Београђана а некада моћно упориште цивилизација које су се смењивале на овом тлу, Авала је одувек будила знатижељу људи који су у њеном подножју живели, као и бројних истраживача.

 

 

Након одмора нека вас пут поведе ка самом врху Авале како бисте уживали у јединственом погледу са прелепог видиковца. 

 

Авала обилује изворима чисте воде коју су локални становници користили од давнина. 

 

Од 8 планинских извора колико их на Авали има, засигурно најпознатији је извор Сакинац, извор са којег је вода коришћена у фабрици пива Ђорђа Вајферта.

 

Извор је добио име по сакама – бурадима за воду постављеним на основу са два точка које су се коњским запрегама допремале до насеља.Дочекаће вас један од симбола Београда и његове околине – Авалски торањ.

 

Данашњи Торањ висине 204,8 м је, попут свог претходиника, највиша грађевина на Балкану, а отворен је 21. априла 2010. године, нешто ниже од локације торња срушеног 1999. год. у НАТО бомбардовању. 

 

Посетиоци могу уживати у погледу који се пружа на читавБеоград и околину из кафе ресторана на врху до којег возе два лифта сваког дана осим понедељка. 

 

 

 

Само пар минута хода одатле налази се сами врх планине Авала, а алеја окружена богатим зеленилом одвешће вас до њега и Споменика незнаном јунаку. То је монументални комплекс на чијем улазу вас дочекује 8 каријатида у народним ношњама, које симболишу уједињење свих националности у Краљевини Југославији. 

 

Спомен-комплекс, рад чувеног вајара Ивана Мештровића, отворен је на Видовдан, 28. јуна 1938. год. а налази се на месту где је некада био средњевековни град Жрнов чији су последњи трагови динамитом уништени за свега два дана. Овај чин наредио је краљ Александар И Карађорђевић 1934. год како би се ослободио плато за споменик толико важан за Југославију, земљу која је формирана свега неколико година раније. 

 

Иако се обриси некадашњег утврђења могу само наслутити, Жрнов је некада представљао значајан стратешки локалитет, опеван и у српској епској поезији. Словенско име тврђаве Турци су променили у Хавала што је значило “место, узвишење које доминира околином”, и по којем цела планина би названа Авала. 

 

Према једној од прича Авалу походили и легендарни Аргонаути у потрази за Златним руном. 

 

Ако је веровати оваквим тумачењима епа Аргонаутика, који је у 3. веку п.н.е. спевао Аполоније са Родоса, старогрчки песник и главни библиотекар Александријске библиотеке, Аргонаути су под командом Јасона на лађи Арго пловећи реком Истар (Дунав) допловили до велике пустиње Лаурион (Делиблатска пешчара) и планине Ангурион (Авала) у потрази за златним руном. 

 

Ове претпоставке још нису историјски доказане, али дају задатак неким будућим истраживачима.Својим јединственим изгледом и значајем који је имала у животима цивилизација које су овде основала прва насеља, Авала је од давнина инспирисала бројне легенде које су се испредале око њених тајних рударских окова, древних утврђења и мистичних моћи у које су житељи ове засигурно јединствене планине веровали. 

 

Управо најскривенији ходници који сежу дубоко у утробу планине откривају њену магичну природу. 

 

Авала је планина вулканског порекла, а као завештање те моћне природне силе ово купасто узвишење данас обилује рудама које су се ископавале од давнина.

 

Као први познати рудари спомињу се Скордисци у 3. веку п.н.е, вешти у обради метала и ковању, који су отворили прва рударска окна а верује се да су овде поставили темеље и прве тврђаве о којој се данас мало зна. 

 

С доласком Римског царства Авала као значајан рударски локалитет добија на значају, те су се за потребе царства ископавале руде олова, сребра, гвожђа, као и жива на локалитету Шупља стена. 

 

 

Данас планина и даље обилује својим минералним благом иако су древна налазишта затворена, те попут оних рударских пионира и данашњи нас изненађују новим открићима. Недалеко од Шупље стене откривен је један сасвим нов минерал који је по планини добио назив авалит, и само можемо наслутити каква још открића крију миленијумима стари рудници Авале. 

 

 

На Авали се налазе два планинска дома – Митровићев дом и Чарапићев брест, као и хотел Авала где можете уживати у на пример у недељном ручку с породицом и пријатељима, а уколико желите овде можете и преноћити и сутрадан наставити откривање ове заиста спектакуларне планине.

 

 

Не треба заобићи ни два споменика посвећена Карађорђевом војводи Васи Чарапићу, један у бронзи, други у дрвету са призорима из Првог српског устанка, који се налазе у близини Планинарског дома Чарапићев брест.

 

На Авали се налази и Споменик совјетским војним ветеранима посвећен совјетској делегацији званичника на челу са маршалом Бирјузовим, који су учествовали у ослобађању Београда, и који су трагично настрадали 1964. Године управо ту на Авали у авионској несрећи.

 

 

Још један историјски споменик налази се у подножју Авале, у селу Јајинци. Спомен-парк Јајинци посвећен је 80.000 заточеника Бањичког логора које су Немци стрељали током Другог светског рата.