“Поента је наћи нешто што те одржава испуњеним”

Дотеране, нашминкане, са свим погледима на аеродрому упртим у њих. Сваки нови лет, нови континент, нова земља, град за видети и истражити. Луксузни хотели, гламур и уживање у животу. Ово су свима прве асоцијације на посао стјуардесе. Милица Пауновић, стјуардеса авиокомпаније “Fly Emirates” објашњава како је заправо бавити се овим послом.

Одакле идеја да се пријавите за посао стјуардесе и шта Вас је подстакло на тај корак?

Разлози су пре свега били да променим средину становања, путујем, али исто тако и вредно радим за више од 30 000 динара месечно од којих не успем ништа да уштедим. Након завршене средње школе нисам уписала факултет и углавном сам радила као конобарица по кафићима. Другарица ми је већ увелико радила за Емирате и временом ме је подстакла да се пријавим и одем на „open day“ који је организован у Београду. Имала сам ту срећу да од огромног броја пријављених девојака тог дана будем у топ десет који иду за Дубаи на обуку.

Да ли је било тешко савладати обуку за стјуардесу и прилагодити се новој средини?

Обука заиста јесте интензивна и траје око два месеца, али је уједно и забавна. Подељени у групе где смо готово сви различитих националности, време јако брзо прође. Наш тренинг центар је један од најпознатијих и има седамнаест симулатора авиона где практикујемо процедуре које учимо недељама. Процедуре у случају тешких турбуленција, дикомпресије, пожара, принудних слетања на земљу или воду. Медицински смо обучени да препознамо симпотме одређених болести. Једна од занимљивијих ствари је учење о порођају с обзиром да се и то догађа на лету. Свакако није у питању само келнерисање и осмехивање како многи мисле. Прилагођавање је спор процес и мислим да никада заправо не престаје. Прилагођаваш се на нову земљу, временску зону, спавање противно биолошком сату, да сваки лет радиш са новом и непознатом групом од двадесетак људи итд…

Колико је битан изглед за овај посао?

Радим у компанији која има 25 000 запослених само као “cabin crew”. Разлике у изгледу су неизмерне, али свима нам је заједнички (лажан или не) осмех. Стереотипно је мислити да су све девојке прелепе, оно чему компанија тежи јесте да сви приближно личимо када носимо униформу. Мада морам да се похвалим да сам имала прилику да радим и са бившим мисицама света.

Која сте све места за сада обишли захваљујући овом послу?

Обишла сам градове Данске, Велике Британије, Француске, Немачке, Грчке, Италије, Шпаније, Кине, Хонг Конга, Индије, Малезије, Шри Ланке, Тајвана, Тајланда, Вијетнама, Аустралије, Новог Зеланда, Јужне Африке, Танзаније и мени најлепших места Маурицијус, Сејшели, Малдиви и мој апсолутни фаворит – Сингапур. Јако пуно сам видела и јако пуно ћу тек видети и то је дефинитивно најлепши део овог посла.

Које су предности, а које мане посла стјуардесе?

Осим очигледне предости – путовања, ту су новчана примања, одседања у луксузним хотелима, али и усавршавање у области корисничких услуга ( цустомер сервице) јер ситуације са којима сам се сусретала на летовима су моје највеће искуство. Наши авиони примају и преко четристо људи само у економској класи тако да ту има простора за најразличитија дешавања. Издвојила бих још и прилику да радим са људима различитих националности и упознам њихов менталитет. Мана је много. Умор, неспавање, мултисектор који траје и до осам дана, промене расположења, здравствени проблеми, проблематичници путници и колеге, недостајање породице и “нормалног живота”. Поента је наћи нешто што те одржава испуњеним иако је твој живот један велики кофер, пунђа и црвени кармин. За мене је то мој супруг као моја највећа подршка и разлог што слећем насмејана у Дубаи на 50+ степени.

Колико сте задовољни условима рада у авикомпанији за коју радите?

Компанија плаћа мој смештај тако да морам бити задовољна. Шалу на страну, има нас много и компанија покушава да одржи баланас и буде фер према свима. Део сам великог система и није тешко уклопити се докле год знате одређене границе. Све је компијутеризовано и комуникацију са менаџерком одржавам путем мејла. Све у свему, задовољна сам, а када нисам, Милица конобарица од пре две године ме врати у реалност.

Како изгледа Ваш радни дан?

Рекла бих да мој дан почиње од организације спавања пред лет. Што значи да никада не спавам, будим се и једем у исто време. Брифинг је обавезан као припрема за путнике и специфичности за баш тај лет. Кад путници изађу из авиона излазимо и ми, превоз нам је организован до хотела. Различите дестинације имају различито време остајања, али је то бар 24 сата и довољно за обилазак.

Какви су Ваши даљи планови?

Жеља ми је да напредујем, да се едукујем у области менаџмента људских ресурса с обзиром да тек сада схватам колико битну улогу ова област игра и надам се останем у авијацији.