На питање како је потписати, одговара са „Маја Волк, човек.“ Иако инсистира на овом звању, она је и професор на неколико факултета, двоструки доктор наука, мајка троје деце, списатељица, драматург, глумица, водитељка, музичарка, полиглота и веган. Тешко је и запамтити све ове титуле, а права инспирација чути како их је све и стекла. У интервјуу за Журналист Маја Волк говори о томе каква је студенткиња некада била, а каква је професорка данас, о свом гуруу Груји и о томе зашто је решена да прослави 130. рођендан.
Изузетну свестраност Маје Волк осликава и њен новобеоградски стан, препун предмета донесених са свих страна света. Стан је простран и светао, иако потпуно необичан. Поред очигледне љубави за путовањима, професорка Волк је заљубљеник у књиге којих има у огромном броју и то на разним језицима. Језике је учила на многобројним путовањима, али је и поред Факултета драмских уметности студирала шпански и енглески језик на Филолошком факултету. Та чињеница је није спречила да буде најбољи студент ФДУ до тада и да факултет заврши за три и по године.
„Десило ми се једном да сам заспала на сред улице. У јунском року полажем испите на два факултета, снимам филм, радим неке пробе и на Теразијама сам на пешачком прелазу заспала. Одједном ме пробуде сирене кола и ја се тргнем и видим да стојим на сред улице и да ме људи гледају.“
Маја Волк као студенткиња, слика из индекса 1977. године
Маја Волк признаје да јој није било једноставно да све постигне, али је проналазила начин.
„Ја сам завршила академију тако што сам сваке године морала да имам неку мотивацију што ће рећи да се заљубим у некога да би због тога долазила. У то време није било Болоње да вас тера на наставу, него сте морали сами да нађете мотивацију. Мени је увек љубав била то.“
Ова стратегија се показала успешном, јер је Волк била у то доба „најбољи студент свих времена“, што је факултет знао да награди.
„Од награде сам купила Рикија, мог првог енглеског сетера, који је био исти као овај сада, само је имао и црне пеге. Он је био један јако образован пас, пошто је читао ренесансне комедије које ми је из бибилиотеке појео. Морала сам да их отплаћујем две године“, са осмехом прича Маја Волк.
Бади, енглески сетер, миљеник Маје Волк и њене ћерке Милене
Ипак, професори су јој највише отежавали студентске дане.
„Професори су увек били грозни. И тада и сада и вазда. Један професор ме је на некој другој години питао „а ви сте још увек на овој академији?“ Доживео је касније да седим поред њега на катедри и да га питам ’колега, како сте?’“
Као професор, признаје да има потпуно другачији приступ студентима. Када се деси да студент не донесе задатак, она му задаје додатни рад на тему „Зашто мрзим Мају Волк?“ уз објашњење да само студент који је мрзи може је спречавати да предаје. Признаје да се до суза насмеје док чита оригиналне текстове својих студената. Такође, она ужива што сада као професор користи прилику да исправи старе неправде које су њој чинили њени професори.
„Они су тад имали стратегију да од вас направе човека, тако да тек на четвртој години добијете одличне оцене. Ја до дан данас минирам тај систем, тако да дајем најбоље оцене првој години. Људи сами себе праве, а ми смо ту само да им отварамо очи и дајемо искуство, ништа друго.“, скромно додаје Маја Волк.
„Зглавкар ми се населио у грлу“
У централном делу стана, налази се кухиња, што одаје важност коју исхрана заузима у њеном животу. Кухиња је препуна рецепата и свежих намирница из целог света.
„Моја исхрана је почела са јастогом илити са раком, ја га зовем јастог, јер ми је тако мало лакше. Тај мој зглавкар населио се у грлу и ја сам се онда нажалост препустила зверствима медицине која је на мени обавила своју терапију која се зове „сеци, спржи, спали“, операција хемиотерапија.“
Ту за кратко застаје, као да се присећа живота који је некада водила.
„Када су завршили са мном, ја сам била старица. Двадесет година старија за 15 дана, потпуно уништена. Онда сам пробала прво са јаком храном, али је само било све горе и горе. Онда сам добила слом живаца“, говори са неком тежином у гласу.
Али, тмурност одједном ишчезава са њеног лица и она се осмехује говорећи о свом гуруу Груји, који је на веганском режиму исхране већ двадесет година. Он сада има 76 година, а како каже Маја, последњу кијавицу је имао 1978. године.
„Ја идем код фризера који има лепу косу, а не код пулмолога који пуши. Свако мора да буде реклама своје професије. Пошто је Груја очигледно знао нешто, ја сам отишла код њега.“
Од њега је научила како да дише, да се храни, да вежба и можда што је најважније да живи.
„Ево ово је већ четврта година да ја нисам кинула и да сам трајно здрава особа и да су ми данас унутарњи органи стари 32 године, што је утврђено медицински као тачно.“
Маја Волк постала је симбол борбе и неодустајања. После тешког развода, болести, безброј успона и падова она је увек успевала да нађе начин да врати осмех на лице.
„Ја сам вам пример како од својих слабости и мана направите успех. Ја кад сам оперисала рак грла нисам знала да ли ћу уопште више моћи да певам и колико ћу моћи да певам.“
Попут Бетовена који је изгубио слух, Волк била је у страху да ће и она остати без свог драгоценог чула. „Тада сам смислила један ансамбл попут таверни у Лисабону где се смењују певачи и открила сам начин како да изведем концерт где врло мало певам. Тако су настали Београдски фадисти.“
Планира да укључи и ћерку Милену у овај иначе једини непортугалски оркестар у свету који се бави фадом. Поред тога, осмислила је и фадо балет који је такође јединствен не само у региону, већ тако нешто не постоји ни у Португалији.
Маја Волк је у животу чула доста тмурних предвиђања. Поред „дивних прогноза великих педагога“ на ФДУ, како иронично каже за професоре-академике који су јој говорили да од ње неће бити ништа и да једино може да буде неки мали драматург, али писац никада, доживела је и да јој лекари предвиђају још само неколико месеци живота. Са великим осмехом и заразним оптимизмом, одлучила је да их све демантује, решивши да доживи и 130. годину.
Последњи радови
Студентски радови4. јун 2015.Оаза додатног знања у ЛИБЕК-у
Студентски радови1. јун 2015.Инкубатор младих српских предузетника
Мисао дана3. фебруар 2015.Ф. Скот Фицџералд
Студентски радови29. јануар 2015.Коњушница – рај за београдске хедонисте