Интервју недеље

Плагирање- највећа бољка савременог школства

27. септембар 2014.
Jelena Petrović

Илија Вујачић

Факултет политичких наука заинтересовао је и усталасао академску јавност доношењем јединствених правилника о понашању студената и запослених, али и одлучним иступањем против плагираних радова. А на овом факултету који већ више деценија школује новинаре, политикологе и дипломате, уведене су и нове области истраживања и едукације. Пред почетак још једне академске године разговарали смо са деканом ФПН-а Илијом Вујачићем о новим правилницима, о томе зашто је „незамерање“ највећа бољка нашег друштва, и које казне чекају оне који покушају да до дипломе дођу „лакшим путем“.

Управа Факултета политичких наука је ове године донела неколико специфичних правилника који регулишу начин студирања, али и понашање запослених. Можете ли нам рећи о чему се тачно ради? И који је коначни циљ усвајања таквих правилника?

У последње три године смо донели шест правилника који се директно односе на подизање квалитета рада и студирања на Факултету и два правилника који се односе на понашање запослених. Тако смо пре две године донели Правилник о академској честитости студената Факултета политичких наука, који има за циљ подизање квалитета рада Факултета у смислу коректности и професионалног односа студената према својим обавезама. До сада смо на основу њега процесуирали петнаестак случајева плагирања и казнили студенте основних, мастер и докторских студија који су се користили недозвољеним средстава плагирања-семинарских и мастер радова. У међувремену се показало да је та пракса, нажалост, узела маха и у изради докорских теза, тако да смо утврдили неаутентичност и плагирање код два докторска и два магистарска рада, где је уочено да су се кандидати у знатној мери користили туђим радовима, чије су делове плагирали, а где су сами ментори или чланови комисија пријавили случајеве плагирања. За то нам нису требале никакве спољне комисије, нити смо се двоумили да ли ћемо да „раскрстимо“ са таквом праксом. С обзиром на текуће често јалове расправе о плагијатима ми смо у нашем Правилнику јасно дефинисали шта представља плагијат и аутоплагијат, и аутоматски  смо санкционисали такве случајеве.

Ипак, Факултет је заинтересовао јавност новим недавно донетим правилницима?

Други „специфичан“ правилник смо донели у јуну ове године. То је Правилник о понашању запослених у вези са превенцијом и заштитом од сексуалног узнемиравана и уцењивања студената и студенткиња, којим смо такође први факултет у Србији који је регулисао једну важну област која се тиче односа наставника и студената и који својим решењима треба да допринесе професионалном, коректном и односу наставника према студентима, пре свега у погледу поштовања интегритета и достојанства личности студеата и студенткиња. У њему смо поред санкционисања случајева сексуалног узнемиравања и уцењивања студената и студенткиња- где се по први пут у неком акту дефинишу ови појмови, а користили смо страна искуства сличних правилника на Универзитетима у Оксфорду, Бату и Њујорку. Регулисали смо и таква питања као што је забрана таквог понашања, мере спречавања и поступци заштите. У недопустиве поступке спадају примедбе, позиви и предлози сексуалне природе, физички додири, говор тела, емоционално прогањање, а поготово напаствовање, изношење полно обојених шала, опаски и алузија на пол и сексуалну оријентацију, ругање и исмевање које је полно обојено. Њиме је даље забрањена сексуална дискриминација и у вези са сексуалном оријентацијом, које доводе до дискриминације по полу. Пошто се често може чути примедба да студенти и студенткиње могу злоупотребити институцију пријаве за сексуално узнемиравање у Правилник су усађени механизми који то спречавају.

Да ли је било отпора увођењу нових правила понашања?

При доношењу ова два правилника није било никаквих отпора, што показује да је наш Факултет једна здрава средина са модерним сензибилитетом. Отпори су се јављали код неких других правилника, углавном када се хтело регулисати неке „сиве зоне“ у којима је могло да долази до злоупотреба, али је то нормална појава када се задире у нечије неоправдано уживане наслеђених привилегија. Ипак се показује да је огромној већини наставника и сарадника стало до професионалног односа према свом раду и коректности његовог обављања, мада још увек има помало кретања линијом „незмерања“, што је општа бољка у нашем друштву. Но, ни једна регулација не иде лако, и зато је потребно да се устале нова правила и да постану саставни део факултетског јавног мњења и академске културе, па ће све ићи лакше и ући у редовне токове академског живота.

Ilija VujacicДа ли су и ови правилници само корак ближе да ФПН стане у ред водећих европских факултета, будући да политичке науке свуда у свету спадају међу најелитније студије, од Оксфорда у Енглеској до Сајанс Поа у Француској и Колумбије у Америци?

Факултет је уложио значајне напоре како би смањио заостајање за савременим трендовима у високом образовају, а резултати се огледају у постепеном приближавању наставних и истраживачких програма и начина рада на ФПН савременим стандардима у Европи и свету. У последњој деценији смо извршили знатну реформу курикулума усвајајући препоруке Европске асоцијације за политичке науке што се тиче кључних области политичких наука које се морају изучавати на факултетима политичких наука у Европи да би се остварила њихова компатибилност и тако олакшала мобилност студената и наставак студија у иностранству, а и да бисмо ми постали атрактивни страним студентима. У последњих десет година међу првима смо увели нове области истраживања и едукације наших студената, које укључују европске студије, студије мира, студије међународне безбедности, студије хуманитарног права, еколошке студије, студије културе, родне студије и регионалне студије- попут студија САД, балканских студија и азијских студија. Поред тога, имамо два мастер програма на енглеском језику, које реализујемо са страним универзитетима.

 Познато је да Факултет политичких наука остварује добру сарадњу са  страним факултетима?

У последњих четрнаест година имамо интензивне везе са бројним страним факултетима и универзитетима, са којима радимо заједничке пројекте, обављамо размену наставника и наставница, сарадника и сарадница и студената и студенткиња, што доприноси укупном унапређивању наставног и истраживачког рада на ФПН. До сада смо потписали споразуме и на основу њих реализовали сарадњу са факултетима политичких наука у Подгорици, Загребу, Сарајеву, Бања Луци, Грејди колеџом Универзитета у Атланти (САД), Универзитетом у Тронхајму (Норвешка), Школом за словенске и источноевропске студије Универзитета у Лондону (2004-2008), Лондонском Школом за економске и политичке науке (ЛСЕ), Сајнс По у Паризу, Ла сапиенцом из Рима… Факултет је као “школа демократије и демократске политичке културе” отворен за разне врсте гостовања и јавне трибуне- око осамдесет годишње на којима је до сада учествовало на десетине амбасадора, државника, представника ЕУ и страних професора. Научно истраживачку сарадњу смо имали са бројним универзитетима из Анконе, Лозане, Џорџије (САД), Будимпеште, Блискоисточним техничким универзитетом (МЕТУ) из Анкаре, Факултетом за јавне политике и администрацију Унивезитета у Питсбургу, Универзитетом у Ослу… Управо смо примљени као једина институција из Србије у европску мрежу институција које обављају годишња истаживања на нивоу Европе о вредностима.

Много се говори о „поплави“ доктората на приватним факултетима и о снижавању критеријума за добијање највиших академских титула на државним. На ФПН-у сваки докторат због различитих догађања на приватним, а и на неким државнм факултетима, од скоро пролази кроз строгу проверу аутентичности и оригиналности. Како се то конректно спроводи?

dekan 2Ова провера доктората и мастер радова код нас није последица актуелних афера са плагирањима, него смо још пре две године, упоредо са доношењем Правилника о академској честитости, увели електронску проверу семинарских, дипломских, мастер и докторских радова, које „провлачимо“ кроз програм Ефорус, на који начин се утврђује евентуално дословно поклапање са текстовима који се налазе на Интернету. Сви радови пролазе ову проверу, након чега се у случају „преклапања“ са тим текстовима врши и „ручна“ провера радова да би се утврдило да ли су коришћена недозвољена цитирања, без навођења извора из чланака и књига које не постоје у електронском облику. Ментори и чланови комисија су дужни да напишу извештај у случају уочених плагирања, на основу чега се према Правилнику о дициплинској одговорности студената и Правилнику о академској честитости студената санкционишу такви поступци и доносе негативне одлуке о пријављеним и завршеним докторатима. У прошлом семестру смо на тај начин утврдили да је у два случаја дошло до плагирања докторских радова и у такође два случаја код магистарских радова, који су тренутно сви у процесу поништавања и дисциплинског санкционисања. Да је плагирање општа бољка нашег високог школства, показале су актуелне афере са плагијатима, које су, нажалост, сведене само на „лов“ на актуелне политичаре, а сигуран сам да је то веома раширена пракса, као и да се често „провлаче“ радови лошег квалитета и испод одговарајућег академског и научног нивоа. Зато смо одлучили да заоштримо критеријуме и направимо такве непристрасне процедуре које ће максимално да објективизирају цео процес и унесу више контролних механизама уз високе академске и научне критеријуме, а да би се избегла свака субјективност и арбитрарност. И за то нам не требају никакве спољне комисије, нити одлуке „виших“ спољних тела. Са том пошасти се боримо сами. Мислим да је чак више неквалитетних радова, за шта су првенстено одговорни ментори и комисије, него плагијата, што је, опет, ствар академске честитости студената и да се проблем не решава пуким изјавама о аутентичности, него систематским контролама. Као што се протерује лажна и лоша роба са тржишта, тако треба да се протерују и лажни и лоши „докторати“, без обзира да ли се ради о плагијатству или о лошем квалитету. У оба случаја се ради о типичној превари или крађи или обоје истовремено.