Пиги или Твиги? – болест данашњице

Тринаестогодишњакиња чита модне часописе и гледа ревије успешних креатора. Жели да буде манекенка јер јој изгледају срећно и успешно. Мора да задовољи услове модне индустрије како би доспела до писте савршених. Пријавила се на конкурс, где су јој на пријави рекла да треба да смрша. Девојчица жели да изгледа како стандарди налажу. Да ли је услов за срећу бити мршав?

4af0e3731629d67544d1535578f850d7Последњих педесет до шездесет година промениле су представе о женској лепоти. Хиљаде година цивилизације које су претходиле у којима се лепа жена није могла замислити без облина, данас је популаризован тренд ,,мршаво је лепо’’ и тежња ка идеализованом фигуром Твиги. Чувена манекенка Твиги, како тврди, никада није имала рестрикције у исхрани, али је генетика утицала на њен изглед. Њено тело као идел је оставило кобне последице по адолестенткиње. Огроман утицај имају рекламе, модни часописи, телевизија. Моћне модне индустрије промовишу мршав изглед, јер имају профит од тога. Несигурним девојчицама је потребан један окидач – коментар породице или вршњака, како би изгубиле реалистичан поглед на своје тело. Један од битнијих разлога настанка анореxиае нервосе су медији. Личности из јавног живота, својим изгледом намећу идеал неухрањености, лепоте и успешности. Тело жене која има тежину детета, није здрав призор. Привлачани зглед подразумева тело попут вешалице за гардеробу.У очајничком покушају да изгубе килограме, жене одбијајуу потпуности да једу, нарушавају здравље, психичко стање и угрожавају сопствени живот. Познате манекенке дају екстремне савете како заваравати глад, а у екстемним мерама их прате велики број обожаватељки. Манекенке које промовишу мршав изглед истрајале су у својој жељи да изгледају као живи костури а тај тренд је са писта заживео и на улице. Поремећени стандарди владају већ деценијама, а жртве тренда постале су жене из јавног живота, које су у центру пажње али и неафирмисане девојке.

Од тренда до смрти!

8668c770c5055da592aaeb58f6c9ab02

Индустрија је искористила чињеницу да је теже бити мршав и избацила на тржиште средства за редуковање тежине а као узор младима наметнула неухрањене манекенке и моделе. Студија унивезитета у Јени је показала да девојке одрастају практично праћене израженом бригом за сопствену фигуру. Шездесет процената тринаестогодишњакиња у Србији мисли да је гојазно, њих тридесет И пет процената је на дијети а само окидач је потребан за болест и смрт. Скоро свака девојчица је до петнаесте године била на режиму редуковане исхране. Временом, изгладњивање лако склизне у анорексију, од које болује три посто девојака на свету. Од укупног броја оболелих двадесет посто заврши смртним случајем. На интернету се могу прочитати разговори девојака које се изгладњују и једна другу подстичу у томе. Храну називају уклетом и непријатељима савршенства. У Америци је забрањен сајт про-ана, који је промовисао анорексију као стил живота. Сваки килограм ниже за њих представља победу. Губљење тежине им претставља вредност. Чланице сматрају да ће ,,контролом’’ над храном, контролисати И преуредити своје животе И да ће им ниска тежина донети срећу

Први знаци узбуне!

d6892a3d280559ae73c224f2d1fd6952Одбијање оболелог да постигне очекивану телесну тежину за одредјени узраст, опсесиван страх од гојења иако је телесна маса испод очекиване. Искривљена слика о сопственом телу(синдром,,искривљеног огледала’’) и одбијање сазнања да мала телесна тежина носи са собом озбиљне последице по здравље. Ово је психосоматска болест, која се манифестује физичким симптомима- мршавост, поремећај метаболизма, електролита, аменореја. У излечењу није довољан само физички опоравак јер је мршавост само последица И симптом болести а не узрок. Битније је психичко излечење и прихватање тела.,,Особе које болују од анорексије нервозе имају изражени страх од хране и гојења, увек себе виде дебелим иако су значајно потхрањене тзв синдром огледала, а екстремну мршавост прате и ендокрини проблеми попут изостанка менструације’’, објашњава др Марија Ђуровић, психијатар И начелник одсека за адолестентну психијатрију КБЦ ,,Драгиша Мишовић“.Наглашава да је болест веома сложена и медији доприносе нереалну слику женског тела.
bd8b8044d26746e299724f71d60c748b,,Девојчица која је болесна изгледа незаинтересовано за преглед, за себе, своје здравље јер она не мисли да је болесна. Зато их на лечење увек доводе престрављени и забринути родитељи, често под њиховом присилом. Рано откривена болест је већа шанса за излечењем. Испод страха од хране се крије стах од нечега другог, неки разлог који их је довео у болест’’ , објашњава др Ђуровић. Наводи да је процес лечења дуг, колико је трајала И сама болест. ,,Важно је што пре реаговати. Родитељи се последњих година све раније јављају са децом лекару, што олакшава и скраћује време лечења. У КБЦ-у, ове године је хоспитализовано око педесет девојчица, а за амбулантно лечење се јавило три пута више. Успех лечења зависи од дужине болести, мотивације родитеља и старости пацијента. Што је пацијент млађи а породица мотивисанија, успех је већи. Просек успешности излечења је 75%. У опоравку учествују психијатар, нутрициониста, а често је потребно укључити и породичног психотерапеута због проблема који већ постоје или се јављају када се открије дететов проблем. Неким пацијенткињама се укључује терапија антидепресивима “, објашњава Марија Ђуровић.

Родитељи обратите пажњу

e1a2645cc051fb05e33fe9d6af372c0cВажно је да се на болест реагује на време. Чим родитељи примети први већи губитак килограма код деце, треба да потраже стручну помоћ. Родитељи су флексибилни и попустљиви према таквим променама и реагују када се јаве телесне промене у организму детета, попут губитка менструалног циклуса. Симптоми болести су и једење у самоћи, извођење ритуала приликом јела, опсесивно мерење тежине, асоцијално понашање, раздражљивост и промена стила облачења- носе врећасту гардеробу, како остали не би видели њихово тело. Није тешко увидети промену, јер су оне нагле, али теже је установити у чему је проблем, који је озбиљан а тако се не третира. Родитељ М.К. оболеле анорексичне девојчице, саветује родитеље да прате своју децу: ,,Наша породица је прошла кроз пакао. Иако многи мисле да треба једино угојити дете, болест је много тежа. Пратите своју децу јер да смо ми открили на време, излечење би било много лакше. Савет је да чим приметите губљење килограма код своје деце, да попричате са дететом и лекаром који ће вам показати прави смер. Будите упорни, јер је лечење споро и мучно. Немојте задиркивати децу због тежине и изгледа, покажите им животне вредности. Задовољни смо лечењем у установи КБЦ ,,ДМ“ И све родитеље бих упутила тамо јер да смо ми дошли прво овде, не бисмо изгубили године погрешног лечења.’’

Велика промена модне индустрије тек треба да следи

df10f0a5b0e92e7c1fb2284cf79a48aaСтручњаци упозоравају да у медијима мора бити више речи о штетности, а не само о предностима примене мере и методе за регулисање телесне тежине као што су дијете, пост, спорт или узимање лекова за мршављење. Британски савет модној индустрији је препоручио да ангажују здраве манекенке. Бразилци су увели здравствена уверења, када је преминула манекенка Ана Каролина Рестон због неухрањености. Имала је тежину која је одговарала дванаестогодишњој девојчици. Месецима се изгладњивала како би задржала посао. Италијанска влада је потписала уговор, с модним удружењем где писе да девојке које изгледају мршаво и болесно не смеју да сеангажују, док не утврде да су здраве. Шпанци су отишли корак даље и забранили да се манекенке са болесном тежином појављују на модним пистама. И поред свега, писте су пуне мршавих девојака. Водећи модни часопис ,,Вогуе“ је извео револуцију када је за насловну страну узео моделе са облинама које приказују женственост која треба да буде идеал, насупрот мршавом тзв хероинском изгледу.

Нутрициониста Бранка Митровић наглашава да је утицај медија велики на изглед жена: ,, Стално нам медији намећу слике витких и савршених тела светских лепотица, модела и глумица. Данас је културно друштвени модел бити витак а некада су се жене гојиле јер је то био статусни симбол. Свима препоручујем разноврсну и умерену исхрану. Ниједна дијета не траје заувек. Не мора се бити мршав и гладовати, постоји здравији начини. Уосталом људи се треба бавити здрављем, а не мршавошћу.“

Први корак ка излечењу

21892Клинички посматрано, анорексија је једна од најтврдоглавијих, најнепослушнијих и терапијски најфрустрирајућих форми психопатологије. Велики је успех и рекли бисмо право чудо натерати особу са поремећајем у исхрани на лечење, јер оне нису у стању да препознају проблем и самим тим сматрају да им помоћ није потребна. Јављају се тек кад им се као последица изгладњивања јаве озбиљне медицинске и психолошке компликације.

Анорексија је модерна болест у којој је појединац жртва стереотипа, које не намеће само његова средина већ је постала и глобални тренд. Сваки десети случај поремећаја у исхрани погађа мушки род, што је и потврдила четрнаестогодишња студија дечије болнице у Бостону. ,,Припадници јачег пола склонији су анорексији него булимији, а на искривљену слику, свакако утичу фотошопирани витки модели из часописа“ , истиче вођа студије прог др Алисон Филд.
Наше друштво је наметнуло стандард да је једина вредност изгледа. Под мршавошћу се подразумева успешност, амбициозност, лепота а то је искривљена слика коју нам је наметнула модна индустрија. Идеална тежина не постоји. Женска лепота се не своди на изглед. Треба да смо на дијети. На менталној дијети. Где ћемо избацити сва ружна осећања, тужне мисли, где ћемо имати више поштовања према себи и где се нећемо бавити килограмима. Број на ваги је само број. Не одређује нашу вредност!