Пабло Ескобар – човек јачи од државе

Пабло Ескобар

Има ли већег синонима за врхунац успеха у криминалу него име Пабла Ескобара? Само изговарање имена буди згрожавање, страхопоштовање, али и опчињеност, дивљење и дан-данас, након двадесет и две године од смрти. Његов развојни пут и понашање представљају матрицу на коју ће се многи угледати и трудити се да опонашају, са свим добрим и лошим странама.

Ко би рекао да ће обичан крадљивац и препродавац надгробних споменика, аутомобила, шверцер беле технике и цигарета из Медељина доживети да га називају ,,краљем кокаина“? Наставио би он тим путем да ’75. није упознао перуанске дилере неког новог, белог праха, јачег од марихуане, са ценом од 10 $/g. Од тог момента оставља посао од ког зарађује 100 хиљада месечно и креће у нов, обећавајућ бизнис. Отварају се лабораторије и фабрике скривене у прашумама околних планина, али не за локално тржиште. Пабло је гледао мало даље, преко Кариба-Мајами, Флорида. Тако је Ескобар постао први извозник кокаина у САД, самим тим и у западну капиталистичку цивилизацију. Мрежа летова је била толико развијена да су пилоти превозили и до 11 тона робе и зарађивали 500 000$ по лету.

Осокољен овим успехом, Ескобар формира Медељински картел са браћом Очоа и Хозеом Родригезом Гаћом. Та екипа ће на врхунцу моћи зарађивати 60 милиона дневно, односно 22 милијарде годишње! Краљу је био потребан двор, те је изградио велелепну хациенду названу ,,Наполес“ са приватним Зоо-вртом. Хиљаде долара су трошене само на гумице за везивање новца. Чак су били принуђени да у недостаку скровишта новчанице затрпавају у земљу. Што је најбизарније, Ескобар је ,,прао’’ тај новац преко личне такси фирме од само три аутомобила.

Расло је богатство, а са тим и амбиције. Ушао је у политику као члан левичарске Либералне партије у жељи да једног дана постане министар правде. Одраставши као треће од седморо деце на фармерском имању , од малена је презирао себичне богаташе, моћнике и трудио се да за време кампање прикаже народу да је један од њих отварајући школе, болнице, спортске терене, сиротишта, давањем  пара на руке,… Новине су писале о њему, маса га је обожавала толико да га је прозвала Робином Худом, молећи се иконама са његовим ликом. Ескобар је постао члан конгреса ’82 године. Његова визија тече по плану, али се на том путу препречио министар правде Родриго Лара Бониља, јавним оптуживањем за диловање наркотицима. Каријера политичара је завршена пре него што је и почела.

Да проблем буде већи, председник САД Роналд Реган потписује указ о борби против дроге, што од Ескобара, као главног снабдевача ствара државног непријатеља и тражи се његово изручење. Обузет бесом, Ескобар креће у рат против сваког у држави ко му стаје на пут. Његов однос са државом најбоље описује мото: ,, Плата о пломо. ’’ (,, Сребро или олово’’ тј. прими мито или прими метак). Није бирао ни средства, ни време, ни место. Горенапоменути Бониља је убијен на ,,тупаковски“ начин, председнички кандидат Луис Карлос Галан упуцан на сред страначког митинга, бомбама је рушио авионске летове, те је подметнуо камион пун динамита испред зграде Административног центра за безбедност. У страху од изручења, ангажовао је марксистичку герилу М-19 да упадне у зграду Главног суда и уништи у архиви све доказе о његовим илегалним активностима (успут је спали и побије 12 судија). Утеран је страх у кости целој Колумбији. Привлачио је пажњу, чак и превише. Окомили су се на њега Влада, обавештајне службе, паравојне формације, ривалски картели… Што каже Ноторијус БИГ: ,, Више новца – бише проблема“.

Кад је увидео да ништа то не вреди, да је узалуд и понуда отплаћивања свих дугова Колумбије зарад неизручења властима САД, предао се. Неће се Пабло тек тако дати иза решетака. Затвор је очекивано био луксузан. ,, Ла Катедрал“ је у себи имао фудбалски терен, бар, ђакузи, шта више и водопад, стражари су под контролом и полицији је забрањено појављивање у кругу од 3 км.

Наставио је са управљањем својим ресурсима и док је служио казну, што није прошло непримећено. После одлуке да се пребаци у прави затвор, Ескобар успешно бежи. Специјалне јединице и паравојна формација ,,Лос Пепес“ , уз подршку супраничког Кали картела, покрећу хајку и стежу обруч, убиствима чланова картела, сарадника и чланова породице.

Финални ударац се догодио 2.12. 1993., када је успешно окончана акција специјалних јединица, сатеривањем и ликвидирањем Пабла Ескобара после пуцњаве на крову. Постоје теорије по којима је пресудни метак у десном увету дело Ескобара лично. Краљ је пао. Сахрани у Медељину је присуствовало 25 000 људи, сиромаха који си клицали његово име попут Месије, јер их је својим донацијама учинио срећнима и пружио им наду у боље сутра.

Богатство Дон Пабла се процењује на 30 милијарди долара ( бар оно што није било под земљом) и више пута се појављивао на листи Форбсових топ 10 најбогатијих људи на планети. С друге стране, одговоран је за 4000-5000 жртава, од министара, судија, тужилаца, полицајаца до недужних грађана. Увек ће постојати та мањина која ће га бранити, за које је он просвећени аристократа, спасилац, идол, светац. Све око њега је било мега: мегабогатство, мегаамбиције, мегасвирепост, мегаобожавање и мегапад.