НОВИНАРСТВО ЈЕ МОЈА ЉУБАВ, РЕТКО УЗВРАЋЕНА ПРЕТЕЖНО НЕСРЕЋНА

 

 Интервју – Јелена Обућина, новинарка и уредница Дневника 3 на

РТС1

 

АКО СЕ ЗА ТРУД ДОБИЈЕ НАГРАДА, АКО ЈЕ

ЧЕСТИТАЈУ И ЛЕВИ И ДЕСНИ,

ОНДА СТЕ НА ПРАВОМ ПУТУ

 

 

Добитница сте награде за уређивање “Димитрије Давидовић“

коју додељује Удруженје новинара Србије. Да ли је то оно што

сваки уредник прижељкује и шта Вама представља ова

награда?

 

Уредник прижељкује да направи добар дневник, близак човеку,

гледаоцу, растерећен протокола, пун одговора на питања. Ако се за

труд добије награда, ако је честитају и леви и десни, онда сте на

правом путу. Мени је ово прва награда, захвална сам колегама, јер

она стиже у правом тренутку. Захвалнсам и на друштву у које су ме

сврстали, а то су Оља Бећковић, Љубица Гојгић, Љиља Смајловић,

Слободан Рељић и мој шеф Ненад Ј. Стефановић.

 

Како је дошло до “одговора“ Америчком комичару Конану О

Брајену на грубљу шалу упућену нашим кошаркашима у

финалу Олимпијских игара у Рију.

 

На предлог колеге Владимира Банића. Наш циљ није био да

одговоримо или полемишемо са комичарем како су неки од портала

пренели. Није нам циљ био ни да имитирамо Жељка Митровића и

читамо писма у програму и тако немаштовитих коментара је било.

Покушали смо да на одличну, мада грубу и мало преиграну фору

одговоримо у дневничком формату. Добром делу гледалаца се допало.

 

Да ли постоји слободно новинарство?

 

Не и то студентима новинарства треба јасно рећи. Слободно

новинарство о којем уче ретко постоји и у свету и углавном када се то

каже мисли се на диносауруса међу јавним сервисима ББЦ

који функционише од 1992. Финансира се искључиво таксом и може

себи да дозволи да у извештају из парламента новинар каже: “Наш

премијер је поново умислио да је супермен. Угрували су се аргументи

код Камерона данас пред питањима..“ Остали медији раде или за

државу или под њеним утицајем. Или за власника, политичку странку,

оглашиваче.. За постојање слободних медија потребно је слободно

друштво. Слободе данас у Србији има можда у оном колачу који се

финансира споља. Али не сумњајте да и ту постоји политика која

следи и да та слобода има боју.

 

Како удедник и новинар Информативног програма објашњава

популарност таблоидног новинарства?

 
Стањем друштва – свести масе. Који политичари оркестрирају, а

медији спроводе. И то траје више деценија.

 

Да ли се променио положај новинара данас и у односу на

почетак ваше каријере?

 

Јесте. Пробаћу да објасним игром речи. Најпре је било: морам и може

се, потом је било: може, али мудро, онда су дошле не може и не треба

и на крају не сме. Од свега задржите морам и изборићете се.

 

Како се пословно одупире изазовима и остаје доследан себи?

 

Да се придржавате: “Да останете своји. Да се не продате. Јер,

истурени сте, дешава се да вас врбују са свих страна. Зато је

најважније да у жељи да се допаднете властима не правите

пропагандни програма. Или, да бисте се допали опозицији не

прибегавајте неоснованој острашћеној критици. Да у жељи за новцем

не отварате ‘канцеларије’ за државне институције и за 200 евра

запушавате себи уста. Не доводите ‘у госте’ оне од којих очекујете

‘тезге’ и не подилазите неукусу у жељи да се допаднете публици.

Али и да не дугујете свој ТВ стаж- свом положају политичарске

швалерке. Важно је да осим себи никоме не дугујете ништа. То је

добар основ да потрајете и успете.“

 

Шта новинарство представља Вама и да ли је више од посла?

 

Новинарство је моја љубав, ретко узвраћена, претежно несрећна.