Није бајка, виле постоје

„Допала ми се идеја да продужујемо живот књизи тако што ћемо је пустити да путује од читаоца до читаоца“

Светски познат тренд „The Book fairies“ је настао у марту 2017. године, недуго након појављивања у свету, овај тренд је у јулу 2017. године дошао и код нас. Ова акција убрзо се проширила на преко 100 земаља и броји преко 7000 књишких вила које широм света остављају књиге на јавним местима, како би их неко пронашао и прочитао. Лидија К., главна књишка вила у Србији говорила је за „Журналист“ о овом тренду и његовим почецима у нашој земљи.

Шта Вас је мотивисало да ову акцију покренете у Србији?

Када сам сазнала за виле, овај пројекат још није био присутан у Србији, због тога сам послала мејл да видим на који начин можемо званично да се укључимо и добила одговор толико брзо да нисам имала времена да се предомислим. Сама идеја пројекта је била блиска нечему о чему сам дуго размишљала. Допала ми се идеја да продужујемо живот књизи тако што ћемо је пустити да путује од читаоца до читаоца. Наш главни циљ је да широм света ширимо љубав према читању и књигама на један посебaн забаван начин.

Ко све може да постане књишка вила?

Најлепши део овог пројекта, по мом мишљењу, јесте тај што сви могу да буду књишке виле! Не постоје разлике. Оно што је потребно јесу стикери који се поручују на ibelieveinbookfairies.com, књига коју желите да сакријете и згодно место где ћете је оставити. Приликом остављања је потребно да фотографишете књигу и поделите на „Instagram“ профилу и тагујете @bookfairies_serbia на самој фотографији. Трудимо се да сваки пост поделимо и на званичној страници.

Колико сте задовољни одзивом људи на ову акцију у Србији?

Још увек нема много људи који су се самостално прикључили пројекту, али то нас није спречило да оставимо преко 160 књига током ових неколико месеци. Имали смо и помоћ неколико издавачких кућа које су нам обезбедиле своја издања. Свака пронађена књига и лепа порука на „Instagramu“ нас тера да не одустајемо од жеље да овај пројекат проширимо на целу Србију.

Узимајући у обзир да се дешавања у вези са овом акцијом углавном објављују на „Instagramu“, колико овај тренд успева да допре до старијих људи?

То је добро питање, не знам. Старији или млађи, увек ће постојати неко ко не користи „Instagram“. Оно што је добро је што вам није потребан „Instagram“ да бисте негде на улици пронашли књигу. Са сваком сакривеном књигом, остављамо и поруке са објашњењем о чему је реч, тако да без обзира да ли пронађе неко млађи или старији, особа са „Instagramom“ или без, и даље може да учествује у пројекту, а свој проналазак може да подели и на другим друштвеним мрежама или уз нову поруку да проследи пронађену књигу даље.

Колико су грађани спремни да се одрекну својих прочитаних књига како би неког усрећили?

Мислим да то зависи од личне филозофије. Ја никада нисам била везана за књиге које прочитам, не знам да ли због тога што је највећи број њих био из библиотека, па никада нисам стекла навику да се за њих везујем. С обзиром на то да читамо углавном сами, ја некако видим дељење књига као још један позив да проговоримо једни са другима и да им пренесемо оно што смо ми научили или нешто у чему смо уживали.

С друге стране, људи углавном воле своје књиге и тешко им је да се од њих раздвоје. То онда значи да су ти који се укључе у ову акцију посвећенији јер су спремни да нешто своје што воле потпуно несебично поделе и са другима. Неки се чак и определе да одмах купе два издања како би једно након читања могли да поделе, а неки проналазе своје омиљене књиге у антикварницама и након тога их сакривају за читаоце.

Постоји ли још неки циљ овог тренда, осим осмеха на лицу људи који су пронашли сакривене књиге?

Наш фокус је да подстакнемо људе да читају више и да пренесемо љубав према књигама коју осећамо. То је главни разлог. Осим тога, уношење магије у свакодневицу остаје свакако нешто што прати пројекат и чини га посебнијим.

Поседујете ли информацију колико књишких вила за сада има у Србији?

За сад тек једна или две особе које су се званично укључиле, али је било сигурно десетак људи који су били спремни да помогну да проширимо ову идеју и да нам помогну при остављању књига. У последње време нам стиже све више питања на „Instagramu“ о томе како се постаје књишка вила, тако да се надам да ће се ови бројеви ускоро променити.

У односу на број српских књишких вила и реакција оних који су пронашли књиге, да ли грађани Србије воле да читају?

Тешко је проценити на основу тога, али мени се чини да је ово добар подсетник на књиге. Ако пронађете књигу док седите на станици, можда вас подстакне и да је прочитате.