НЕЗДРАВЕ СРПСКЕ УСИЈАНЕ ГЛАВЕ

Сваки четврти становник Србије има симптоме депресије. Сваки двадесети Србин болује од депресије. Депресија је иначе узрок 800 000 самоубистава годишње, према подацима Светске здравствене организације. Да ли то значи да нас после таласа депресије очекује и талас суицида?

Стручњаци су сагласни да су главни узроци овакве, забрињавајуће, статисике све оне трауме кроз које је прошао наш народ. Можда се чини да опет потенцирамо на патњама наших предака, а да притом већина нас не зна ни имена свих чланова трећег колена предака. Можда смо народ жељан пажње. Можда су чак Срби и најегоцентричнији народ икада. А можда се само плашимо. Нечега, свега, свакога, нас самих. Изгледа да се српски народ постепено предаје. Тренутно нас описује Драгојевићев стих „ К’о брод у боци путујем, а нећу стићи никамо“. Препустили смо се случајностима и наводној судбини као водама које нас носе ко зна где.

Недавно преминули физичар, Стивен Хокинг, на Краљевском институту у Лондону, јануара ове године, рекао је пар речи о депресији које би требало да освесте бар неколицину депресивних. „Црне рупе нису тако црне као што делују. Нису вечни затвори, као што нам се некада чинило“. Ово заиста звучи као победоносна мисао.

На Србе као да је бачена нека црна магија, као да су осуђени да увек извуку тањи крај. Постоје стучњаци који нагли пораст броја оболелих од депресије повезују са лошим намерама Светске здравствене организације и фармацеутских фирми. Један од таквих је етнолог Драгомир Антонић, који тврди да те организације намерно пласирају антидепресиве на српско тржиште како би потиснули домаће фармацеутске фирме и како би народ подстакли на све чешћу употребу и куповину истих, али и да вешто дају разне дијагностичке епитете српском становништву. Као разлог за пласирање тих производа, баш код нас, наводи то што никоме не иду у прилог здраве српске главе.

Неки други стручњаци се пак ослањају на извештаје стварних организација и разлоге за очајно ментално стање грађана Србије виде у трауматским искуствима, генетским предиспозицијама и неинформисаности о самој болести. Као пример ћемо дати докторку Мирјану Тодоровић, специјалисту неуропсихијатрије, која разлоге за депресивност Срба види искључиво у поремећају личних, породичних и друштвених вредности.

Али пошто је код нас још увек срамота бити виђен у кругу од сто метара од психијатрије или неуролога, боље свратити до прве самоуслужне апотеке. Принципом куд пукло да пукло, до пуцања у своју или нечију главу. Циљ je стићи до максималног усијања.