Интервју недеље

Ненаметљивост је у Јапану врлина

5. новембар 2014.
Јована Миловановић

Бранка Такахаши

Навршиле су се 132 године од успостављања дипломатских односа између Србије и Јапана. А наш народ већ више од једног века косооке пријатеље из земље „излазећег сунца“ сматра поузданим савезницима, партнерима у невољи и надасве радним узорима. Поводом још једне годишњице српско-јапанског пријатељства разговарали смо са преводиоцем, глумицом и фотографом, нашом а јапанском Бранком Такахаши.  У разговору за Журналист Бранка Такахаши говори о утицајима  процеса вестернизације и глобализације на живот у Јапану и менталитету народа из „земље излазећег Сунца“ са циљем да „наши људи стекну праву слику о Јапану“.

Вестернизација Јапана током Меиђи периода донела је са собом многе вредности својствене западном свету : индивидуалност, поштовање људских права. У којој мери је овај процес имао утицај на промене јапанског идентитета у наредном периоду?

Могу само да изложим своје мишљење, као и гледишта неколико Јапанаца са којима сам о овоме разговарала. Сви смо се сложили да је национални идентитет нешто што се не мења тако лако. Пробајте Србе да промените у неколико десетина година! Све новине, које је донео Запад, дотакле су само спољашњи слој јапанског бића. Нуклеус је остао нетакнут.

Колико се разликује вредносни систем у начину мишљења између данашњег модерног Јапанца и његових сународника у периоду после Другог светског рата? А колико је се променио однос према САД – у?

Послератни Јапанци су живели у горком осећању пораза и у великој немаштини с једне стране, и у великом заносу изградње земље – са друге. Данашњем Јапанцу је све доступно – од хране до добрих аутомобила и путовања у иностранство. Осећа се презасићеност, људи су престали да цене то што имају. Што се тиче односа према САД-у, он је и даље углавном добар, чак и у првим послератним деценијама, према Американцима није било мржње какву бисмо могли замислити, знајући за Хирошиму и Нагасаки. Чула сам за неке случајеве да данашњи млади не знају да су то САД бациле атомске бомбе на њихову земљу! Ово су, наравно, екстремни примери, али је чињеница да је Јапанцима Америка и даље најпривлачнија земља, било да се ради о путовањима, или о школовању, односно стручном усавршавању.

Можемо ли направити паралеле између вестернизације и глобализације? Колико су ова два процеса унапредила Јапан?

Наравно, вестернизација и глобализација су практично синоними. Или су бар то били док Јапан у последње време није „приметио“ Југоисточну Азију и пацифички регион. Вестернизација и укључивање у токове глобализације дефинитивно су довели до напретка у многим сегментима јапанске свакодневице: од науке и технологије, до укидања кастинског друштвеног система и давања многих права женама. Међутим, Јапанцима се углавном не допада овакво формулисање питања, јер испада да су до Перија били заостали и да за све добро што имају – треба да захвале Американцима. Чињеница је да је много новог прихватано неселективно, да су многи аспекти јапанске традиције гурани у запећак. 

Арџун Ападурај, познати теоретичар глобализације, каже да су „Јапанци затворени према странцима“. Маyми Итох, аутор књиге „Глобализација Јапана“ каже да је „и даље доминантан сакоку менталитет, те Јапанци нису спремни на прихватање активније улоге међународне заједнице и већу интеграцију странаца у њихово друштво“.

Одговор није једнозначан. Таква затвореност се понекад може назвати „опрез“, а опрез је и те како неопходан.

Кенет Хенсхал у књизи „Историјa Јапана од каменог доба до суперсиле“ закључује да је „Јапан суперсила у економији као и да има значајан положај у свету у областима технологије и културе, али да није толико јак у политичким стварима“. Колико политика има утицај на живот Јапанаца?

Јапанци су прилично аполитични. У поређени са Србима, који само о политици разговорају, Јапанци остављају утисак тоталне незаинтересованости за политику. Један од разлога крије се у карактеристичном јапанском избегавању полемике и сукобљавања мишљења. Полемисање се не одгаја, како у породици, тако ни у образовним установама. Зато је преговарање са Јапанцима озбиљан подухват, преговарач мора добро да проучи јапански менталитет. Ненаметљивост, која се у Јапану сматра врлином, на међународној позорници уме да буде на њихову штету.