"Не учи те школа да ствараш посао него да радиш посао"

Људи се углавном прилагођавају систему живећи са убеђењем да је боље узимати него давати. Бојан Рошко, студент, сарадник у Петници, такмичар, стажиста у Мајкрософту и Гуглу и још доста тога, жели да ствара, а не да присваја.

Нашли смо се на Цветном тргу. Чекао је јер је први стигао. Причао је телефоном и уговарао одлазак до аеродрома. Потом се пријатељски осмехнуо и пружио руку, па предложио да седнемо у једини кафић на Цветном тргу који је посећивао. Носио је фармерице, шушкаву јакну и спортске патике. Торбу није имао, све ствари су му биле по џеповима. Због врло кратке косе дугачки бркови су лако дошли до изражаја. На први поглед он изгледа као сасвим обичан студент. Кад се зађе испод површине, то баш и није тако. Лаганим ходом водио је до кафића који је изабрао. Коментарисао је како ретко ради овакве ствари и како му је драго што му се дешава нешто необично. Његово узбуђење стварало је веома пријатну атмосферу. Ушли смо у кафић, изабрали сто, наручили кафу и почели да разговарамо.

„У једном тренутку сам схватио да немам времена за два факултета“

Бојан има 23 године и долази из малог града на југоистоку Србије. Још као основац је кренуо да се такмичи из математике, физике и хемије. Када је завршио осми разред, имао је прилику да упише Математичку гимназију у Београду, али се ипак одлучио да упише природни смер у Гимназији у свом родном граду. Када сам био осми разред, покидао сам математику. Звали су ме да упишем Математичку гимназију. Родитељи су хтели да се сви заједно преселимо у Београд, још је и мој брат тамо био студент, али ја нисам хтео да се одвајам од друштва, тренирао сам џудо, возио скејт, имао девојку… Друштвен сам и не усмеравам своју пажњу само на школовање. Не жалим због тога, баш ми је био леп живот у Зајечару кроз те четири године.

Кроз средњу школу је наставио да постиже резултате и чини се да он увек жели да да свој максимум. Истицао се јаком вољом и амбициозношћу. Ишао је на такмичења и упознавао људе с којима се, како каже, и дан данас дружи. У другој години средње школе први пут је отишао на семинар у Петницу. Полако испија кафу и присећа се с благим осмехом на лицу како је Петница утицала не њега. Код нас у Зајечару нико не зна програмирање превише добро. Ту ми је Петница помогла. Када сам отишао на први семинар који је трајао недељу дана, први пут сам чуо за неке ствари из математике и физике. Тамо сам научио и програмирање. Након тога, сео кући, кренуо да куцкам и убрзо почео да идем на такмичења из програмирања. У Петници те нико не тера да радиш, ти не мораш ништа да радиш, али те онда неће звати на следећи семинар јер ту могу да дођу деца која хоће да раде.

Након средње школе уписао је Софтверски инжењеринг на Електротехничком факултету и годину дана касније Физику на Физичком факултету. Када је уписао Физику кренуо је на праксе, а поред свега тога је и сарадник у Петници. Физика ми је некако увек најлакше ишла, и даље ми је интересантна. И даље имам проив тиме да се бавим… Уписао сам Физички факултет, давао неке испите и у једном тренутку схватио да немам времена и за то… Ако хоћеш да идеш на праксе, у Петницу, да тренираш, немаш времена за два факултета.

„Не учи те школа да ствараш посао него да радиш посао“

Након прве године студирања одлази на праксу у Мајкрософт у Београду. Тамо стиче велико искуство што се програмирања тиче. Касније одлази у Америку на праксу у Гугл што му доноси још више знања. Американци не знају много о Србима. Кад им споменеш наш универзитет ништа им не значи, па тад значе праксе. Много значи што имамо Мајкрософт у Београду.

Бојан има у плану да остане у Србији. Каже да нема разлике у програмирању нигде у свету, то је свуда исто јер данас влада Интернет. Њему прија наш менталитет и сматра да има привилегију јер је небитно одакле ради. Могу да нађем посао преко Интернета и да радим за 30 долара на сат што је више него што бих зарађивао у Америци.

Све време седи мирно, опуштено, као да се знамо цео живот. Упорност и истрајност су још неке од особина које би се могле додати на све оно што чини његов карактер. Имам у плану да одем, сад у мају, на праксу у Гугл. Чекам визу и потврду да сам студент, па ћу онда на праксу и после тога ћу да дипломирам. Уписаћу и мастер, па онда можда опет следеће године одем на праксу. Имао сам могућност да се запослим још прошле године у Мајкрософту, Нордеусу, али не желим то. Немам тренутно жељу да градим каријеру у некој фирми, праксе у Америци ми доносе много више.

Као сарадник у Петници, радо говори о њиховом приступу образовању деце. Људи нису предузимљиви. Једна од битнијих ствари које учимо децу у Петници је развијање критичког духа. Учимо децу да могу нешто и сами да ураде јер тебе школа учи да радиш оно што ти се каже. Не учи те школа да ствараш посао него да радиш посао.

„У животу радим ствари које су ми интересантне“

Свакоме би пало на памет да Бојан једва постиже све што му се налази на „tу ду“ листи. Међутим, он без проблема успева и да ужива у животу и ради оно што га испуњава. Наредна ствар коју има у плану је скијање у Француској које сам себи може да приушти на основу свог уложеног труда. Вози борд, скије, скејт, бавио се борилачким спортом, воли да вози… Са истим жаром говори и о обавезама које има и о слободном времену. У животу радим ствари које су ми интересантне. Тиме се водим и кроз то упознајем нове људе. Никада ми нису били занимљиви тимски спортови, волим екстремне спортове, возим скије, борд, скејт… Пре две године, када сам дошао са праксе, купио сам ауто јер волим да возим. Планирам у неком моменту да полажем за камион зато што ми је и то интересантно. За доста ствари се тако заинтересујем и почнем да их радим. Ево сад смо цимер и ја почели редовно да трчимо, спремамо се за Београдски полумаратон, али мислим да ћемо ипак успети да се спремимо тек за неки следећи. Једно време сам тренирао и Крав Мага, борилачки спорт.

Слободно време воли да проводи и са друштвом на такмичењима. Прошле године је направио туру по Европи. Цимали су ме другари да идемо на хакатон у Финској. Иначе, хакатон је врста такмичења где група има одређено време да одради одређени пројекат. Најбољи најбоље пролазе. Отишли смо на тај хакатон и добили награду, али једва. Био сам у Финској четири дана, па после тога отишао у Швајцарску код друга ког знам са такмичења из програмирања, а који је ишао на праксу у Фејсбук, па је сад у Швајцарској на мастеру. После тога смо заједно отишли до Холандије код друга ког знам са такмичења из математике, а који је на мастеру у Холандији. Провели смо тамо још неко време и ето…

Бојан, који све време седи у мајици кратких рукава док су људи око њега у џемпeрима и јакнама, облачи јакну, поздравља се и одлази, а за њим остаје мук невероватности. Каже да у животу ради ствари које су му интересантне, а са својих 23 плени свом својом интересантношћу.