Студентски радови

Наставничка професија постаје опасна

5. септембар 2013.
Adrijana Rusić

У једној београдској основној школи, ученик петог разреда опсовао је за време часа своју профескорку српког језка и књижевности и упркос изреченој опомени није желео да се удаљи са часа.

„У оваквим случајевима је тешко доказати кривицу јер ђаци обично тврде да је оно што су урадили било намењено другарима. На изречену опомену да се удаље са часа се оглушују и често се дешава да запрете са речима „видећеш шта ће да ти се деси“ . Мени се слична ситуација догодила прошле године када ме је ученик после часова погодио лоптом. Најгоре од свега је што не постоји адекватна казна за агресивну децу тако да наставник не зна како да одреагује у датом моменту“.- каже професорка математике Јана Банковић.

Професор историје у школи „ Милан Ђ. Милићевић“ Милојко Хаџић каже: „Дечија агресија је чешће усмерена ка млађим професорима, колегама који немају довољно искуства како да изађу на крај са њима. Деца се више не плаше казни које готово и да не постоје, са чим су они веома добро упознати. Имају став као да им нико ништа не може. Ова држава је изашла из рата , деца су тотално емотивно и социјално поремећена, одрастају у једном криминалном окружењу и не презају ни од чега. Родитељи се у већини случајева и не труде да помогну јер одбијају чињеницу да њихово дете има проблем. А у сваком одељењу постоји бар једно агресивно дете, што погубно утиче и на осталу децу, а и на наставнике. Таквом детету је немогуће заокупити пажњу и приволети га на сарадњу“.

Испитивање Института за психологију о насиљу у основним школама које је почело пре четири године под покровитељством УНИЦЕФ-а, у оквиру пројекта „Школе без насиља“ утврдило је да су питања која се односе на насиље ученика према наставницима показала да је тај проблем много већи него што је било ко очекивао. Тај проценат варира од школе до школе, у некима је свега два или три одсто, у некима преко 30 одсто. Сваки шести наставник се некада сусрео са насилним учеником, а 28 % деце је на неки начин укључено у насилну интеракцију међу вршњацима и готово је немогуће раздвојити децу  која су насилна према вршњацима и наставницима од деце која су изложена насилном понашању вршњака у школама.

Професор Милојко Хаџић такође каже да  деца које испољавају агресивно понашање најчешће потичу из лоших породица.- „Када смо покушавали да ступимо у контакт са родитељима проблематичних ученика, готово увек се испоставило да су у питању разорене породице, где дете живи само са једним родитељем или је у случају да живи са оба, један зависник од дроге или је у затвору.Они су  тешки за сарадњу, груби на речима и незаинтресовани за понашање своје деце. Дете се осећа запостављено и неретко агресивним понашањем покушава да привуче њихову пажњу. Некада је лакша сарадња са дететом које има проблем него са њиховим родитељима“.

„Стање у образовним установама код нас, које је далеко од идеалног, ствара плодно тле за сукобе и агресивно понашање које неретко прераста у агресију са озбиљним последицама. Претње и вербално насиље су готово свакодневна појава.Одрасли су  више одговорни од деце за насиље којем су изложена, у којем живе и које на крају крајева и сами примењују према својим вршњацима и према одраслима. Одрасли морају да заузму некакав став јер овде постоје три стране – родитељи, наставници и деца треба да разговарају о томе како да створе културу уважавања, толеранције, поштовања, ненасиља- што се учи исто као што се учи и насиље”.- саветују школски психолози.

Према подацима Центра за проучавање алтернатива о пожељним занимањима у Србији, у последње време, професија просветних радника се котира све ниже,. Насиље у школама је веома присутно, деца су агресивна и према наставницима, као и једни према другима. Наставницима су везане руке када је у питању недолично понашање ученика на часу. Некада популарна васпитна мера “прутом по длановима” давна је прошлост, а када би је данас неко од наставника и применио био би оптужен за – кршење права ученика.