Највеће београдско гробље из 19. века

 

Ново гробље је данас највеће, а настало је као треће гробље у Београду 1886. године. Оснивач Новог гробља је Владан Ђорђевић, који је део свог имања од 30 хектара поклонио граду да би имао место за сахрањивање које доликује једној престоници. Др Ђорђевић је био први српски хирург, оснивач Српског лекарског друштва и председник београдске општине од 1884. до 1888. године. Ђорђевић је познат и по томе што је први поставио улично осветљење и увео водовод и канализацију у Београду. Године 1893. подигнута је гробљанска црква Светог Николе, задужбина Драгиње и Стаојла Петровића. Први меморијални споменик на Новом гробљу је Српска костурница, изграђена 1907. године, у којој су са Старог ташмајданског гробља, пренети посмртни остаци ратника из српско-турских ратова 1876-1878 и српско-бугарског рата 1885. године и налази се у близини цркве Светог Николе. Посебну знаменитост Новог гробља чине војничка гробља, где су сахрањени погинули у балканским, Првом и Другом светском рату. Овде почивају припадници српске и савезничких армија, али и ратних противника Србије, па се као посебне целине издвајају француско, руско, италијанско, аустроугарско, бугарско, немачко и енглеско војничко гробље. Те парцеле представљају територију тих земаља и под њиховим су надзором. 

„Ново гробље није обично гробље. У њега се доста улаже, а и ми запослени га свакодневно одржавамо. Нема дана кад нема људи, што сродника који обилазе своје ближње, што случајних пролазника који пролазе преко њега како би себи скратили пут“, испричао је гробар са Новог гробља који је скоро двадесет и пет година ту запослен.