На раскршћу

Поглед са Пупиновог моста

 

          После много кишних и тмурних дана долази један сунчан. Ведро небо је обасјало улице Земуна. Људи су изашли напоље да ухвате још ових неколико лепих дана која их очекују до краја године. Шетају. Чекају аутобусе да би се до града спустили и мало поред реке прошетали. Станица код средње саобраћајне школе мирише на сарајевски бурек. Мало напред идући налази се раскршће. Раскршће између Земуна и Борче, зиме и лета, реке и копна, топлог и хладног, светлог и тамног, левог и десног, новог и старог… У даљини се назире нови мост- Пупинов мост.

        Табла написана на три језика дочекује туристе и путнике који га прелазе. Испод табле налази се блато и једна велика рупа. Ту је некада стајао црни мермерни споменик исписан златним словима који су, замислите, склонили јер је подсећао на надгробну плочу. Бициклистичка стаза је облепљена паучином која се пролазницима лепи за косе, уста, гардеробу и слично. Недељом кад нико не ради једино пауци без престанка плету мреже у нади да ће нешто уловити. Почетак моста води у бескрај, а други крај се не назире.  У позадини се чује тандркање камиона и мотора.

        Са десне стране моста се виде врхови кровова вила који додирују облаке.  Ситне трошне кућице у Земуну прекривају крошње дрвећа. Оне се не виде. Мирис Дунава. Та мутна велика река која тече испод моста и наставља се у недоглед. Дрвеће које се њише на ветру га отпоздравља и жели му срећан пут. Бродови плове и прате га у стопу.

       Као и све у Београду и тај део града је направљен тако да се сукобљавају природа и индустријска зона. На сред ливаде се налази, наизглед, напуштена фабрика из које се пуши црни дим. На прозору стоји Кинез и дозива пролазнике. Не одазивају се, већ настављају да иду својим путем. Најчешће шетају кучиће и труде се да направе што лепше слике са моста.

     Са леве стране моста се налази Батајница. Фабрике и издувни гасови се назиру у даљини. Високе зграде насеља Галеника заклањају Сунце.  Ђубре се накупља око обале Дунава. Чека се само још неки леш да исплива. Канал Дунава је обрасао травуљином. Све је зарасло. Нико о томе не води рачуна. Самоникла поља сунцокрета у близини аутопута су зађубрена пластичним кесама и флашама.

    На крају моста почиње аутопут. Равница. Зелена травната поља се простиру дуж целог аутопута. Чују се сирене. С времена на време пролазе нека кола. Не зна се где иду. Где год да иду, само безбедно нек стигну.