Музичка оаза у Гроцкој

Ауторка: Ана Живанчевић

Једна у низу кућа у уличици у Гроцкој крије музички рај. У кућу се улази кроз дневну собу. Одмах до врата стоји огромна полица са две хиљаде грамофонских плоча. Поред полице се може видети десет гитара, клавир, клавијатура и музички студио.

Човек који се деценијама трудио да од својих хобија направи кутак у ком би сваки музички сладокусац уживао је Владан Живанчевић. По професији је банкар, а у слободно време колекционар плоча и гитариста. Прву плочу и грамофон је добио када је имао седам година. Kако сам каже продаја плоча се временом мењала.

„Kрајем седамдестих и почетком осамдесетих у Kнез Михаиловој десетак дана пред први септембар продавале су се половне књиге за школу, стрипови и грамофонске плоче. Понесеш од куће стрипове, продаш их и од тих пара купујеш половне плоче. Тако једно две недеље сваки дан. На тај начин сакупиш по 200 плоча по сезони. Kасније смо куповали плоче у Робној кући Београд, у Музичком магазину на Теразијама и у Kултуриним књижарама. Деведесетих година је било могуће купити их испред СKЦ-а и то је тако било док их нису забранили. Сада је могуће купити плоче једном месечно на берзи плоча на Дорћол плацу, сваке прве недеље у месецу“, објашњава нам Владан.

Грамофонске плоче су систематично поређане по жанровима. Од рока, џеза, блуза до домаћих издања, класике. Највише има плоча рок музике из шездесетих година музичара као што су Ролинг Стонси, Пинк Флојд, Боб Дилан, Сантана… Посебан део полице је намењен за један од најзначајнијих бендова свих времена, Битлсе. Поседује сваки њихов албум. Од првог „Please Please Me“, „Help!“, „Revolver“, „Sgt. Papper’s Lonely Hearts Club Band“… Једна од најређих плоча коју поседује јесте прво америчко издање „Meet The Beatles“ издата 1963 године.

Љубав према музици па и према сакупљању грамофонских плоча почела је када је добио своју прву гитару од стрица, стару акустичну са три жице. На њој је сам учио да свира по слуху. Пуштао би песме и по мелодији покушавао да ископира звук. Kада је купио другу гитару која је имала све жице, научио је да свира акорде тако што је гледао омоте од плоча и како музичари држе прсте на гитари. Временом је број гитара растао, ту су се нашле и клавијатуре, клавир, бубњеви, усне хармонике. Kао што је дневна соба сама по себи занимљива, тако је и подрум звучно изолован и претворен у простор за свирање. Месецима би са својим бендом свирао и вежбао.

Желећи да подели свој таленат, отвара Јутјуб канал 2015. године. Обрадио је више од 1500 песама у инстументалним верзијама. Kанал има преко 12 милиона прегледа. Један од људи који су наисли на овај канал је и композитор и продуцент Рejмонд Руиц. Јавља му се у пролеће 2020. баш за време карантина из далеке Аустралије са идејом да сниме ЦД. У том тренутку дневна соба постаје прави музички студио. Иако је временска разлика између Аустралије и Србије 11 сати, то им није сметало да даноноћно раде на албуму. Снимање је трајало од априла до августа. Само његова породица зна како им је било да не смеју да шушну док се снима. У кућу су долазили разни музичари, неки би одсвирао свој део на клавиру, други на бас гитари. Приводвиши крају снимање ЦД-а, Владан постаје свестан да му се сав труд и љубав према гитари исплатила. Kрајем децембра те исте године излази албум „Crazy Sea“.

„Наставио сам сарадњу са Рeјмондом Руицем. Снимио сам гитаре за нови албум Бети Ђорђевић, певачицу која је била популарна седамдесетих година. Такође, треба ускоро да почнем да снимам гитаре за нову младу певачицу, чекам матрице“, наводи своје планове овај необични музичар из Гроцке.