Медији ни данас нису слободни, новинари остају без радних места, њихова права су незаштићена, а убиства нерешена. Новинарска професија доживљава очигледан суноврат, а мало ко је понудио решење или потражио узрок лошег стања медија у Србији.
“Неостварена слобода медија“, “Новинари у Србији сиромашни и угрожени“, то су само неки од коментара које можемо чути на улици, у продавници, прочитати као наслов у новинама. Суноврату медијске професије помогли су сви-од законодаваца, политичара, судске власти и тајкуна, па до новинара, њихових удружења и медијских кућа. Медији су веома често изложени притисцима, економски и политички су зависни, а услови за рад су готово немогући. Судска власт је својим често неутемељеним пресудама померала лествицу на скали аутоцензуре.
Угрожавању слободе медија доприноси и Закон о информисању који својим високим и драконским казнама представља претњу новинарима и на посредан начин доводи до (ауто)цензуре. На тај начин се онемогућава истинито, правовремено и професионално извештавање. Уз све то медијске куће се у борби за публику не либе да објаве само оно што је актуелно на тржишту, а новинари настоје да у кризно време задрже посао, стављајући тако сопствени интерес испред јавног.
Услед економске кризе са медијске сцене нестају многи, пре свега локални медији, стотине новинара остаје без радног места, а хиљадама њих чак и у најбогатијим медијским кућама плате су смањене или се нерадовно исплаћују. Стање у медијима доспело је на најнижи ниво у последњих десет година. Србија се нашла на 72. месту од укупно 196, наводи се у извештају о слободи медија у свету која је објавила америчка организација Фридом хаус.
У протеклој деценији широм света следећи своју професију живот је изгубило више од 500 новинара, а само у 2010. убијено је њих 60. Осамнаест година није било довољно да се открије ко је наредио и убио новинарку Даду Вујасиновић, ни после тринаест година се не зна по чијем налогу је убијен Славко Ћурувија, а једанаест година остају такође непознати и некажњени налогодавци и убице новинара Милана Пантића. Напади на слободу медија су напади против међународног права, против човечности, против саме сободе.
Кључни предуслови за слободу медија у Србији су расветљавање убистава новинара, заштита професионалних, радних и економских права новинара, подршка истраживачком новинарству и стварање услова за равноправну утакмицу на медијском тржишту. Тек тада новинарство у Србији се може назвати слободним, а извештавање правовременим и истинитим. Остаје чињеница да медији идаље имају моћ да отворе тему, да има оних који нису заборавили да је суштина њиховог постојања јавни интерес и да су у то име спремни да направе храбре потезе.
Последњи радови
Студентски радови28. јануар 2013.Мокра Гора, инспирација уметности и стваралаштва
Студентски радови27. јануар 2013.Стари занати, ново доба
Студентски радови27. јануар 2013.Поглед на Београд из облака
Студентски радови13. децембар 2012.Деца у ланцу Интернет проституције