Модерне проводаџије за инстант љубав

Црвену ружу као знак распознавања људи на Тргу Републике заменили су мобилни телефони. Сања и Петар су најбољи другови који се на Тргу налазе са истим циљем – чекају потенцијалне партнере које су пронашли посредством специјализованих мобилних апликација за упознавање људи. Сања има двадесет једну годину и студира историју на Филозофском факултету у Београду. Активно се бави фолклором већ десет година и волонтира у ,,Црвеном крсту“. У слободно време воли да чита епску фантастику, вози бицикл и излази са друштвом. Воли момке који се баве спортом и са којима може да прича о свему док јој физички изглед дечка не игра пресудну улогу. Петар има слична интересовања као Сања – и он тражи сличног дечка . Он студира међународне односе на Факултету политичких наука. Члан је више студентских организација, а у слободно време се бави фотографијом. Њих двоје су се упознали пре годину дана на Тргу Републике када се особе које је требало да упознају нису појавиле. Од тада на састанке на слепо увек иду заједно и тврде да су им мобилне апликације за упознавање промениле живот.

Мобилне апликације за упознавање људи су у Србији још увек релативно нова појава. Прављењем профила на овим мрежама људи постају видљиви особама сличних интересовања које се налазе у њиховом окружењу. У Србији се највише користе „Badoo“ (Баду), „Tinder“ и „OkCupid“(океј-кјупид).

„ОкCupid“ је једна од најстаријих онлајн платформи за упознавање. Његова предност је огромна база корисника и бесплатан приступ њиховим основним информацијама, док се за напредне опције, попут оне да сазнате коме се свиђате, мора доплатити.

„Бадоо“ је апликација која у потпуности оправдава свој слоган – „Шта ћу данас радити?“. На једноставан начин помоћу ГПС локације пружа корисницима могућност проналажења особа у окружењу које одговарају њиховим афинитетима. Обостраним „лајковањем“ две особе добијају могућност почетка комуникације. У сваком тренутку на апликацији можете видети на ком сте месту по популарности у зависности од тога колико људи је погледало ваш профил и лајковало га. „Баду“ је преведен на 39 језика у 180 држава и има више од 139 милиона корисника.

Тренутно је међу младима у Србији најпопуларнији „Тиндер“ јер је најједноставнији за употребу. Он, као и „Баду“, повезује физичко присуство људи са подацима из њиховог „Фејсбук“ или „Инстаграм“ профила како би приказао заједничке пријатеље и интересовања. Слике тих особа ће се појавити на екрану. Померањем клизача на лево исказују се симпатије према тој особи, а померањем на десно се одбија. Уколико се особе свиде једна другој могу започети конверзацију, заказати састанак или чак отићи корак даље. „Тиндер“ је специфичан по томе што корисници у порукама не могу размењивати фотографије чиме се умањује могућност злоупотребе налога у сексуалне сврхе.

На клик од секса

Постоје и специјализоване апликације за људе са другачијим интересовањима. Особе хомосексуалног опредељења користе „Гриндр“ и „Планет Ромео“ који код њих игра значајну улогу због отежаног проналажења партнера. На тим апликацијама људи, међутим, често због приватности прикривају свој идентитет и не шаљу одмах фотографије свог лица и личне податке.

,,Ја сам геј и најчешће користим „Грајндр“. Нама је много теже да пронађемо партнера пошто људи углавном крију своје опредељење. Пре ће послати слику свог полног органа него слику лица. Углавном ту апликацију користе зарад проналажења секса на једно вече уместо за озбиљну везу. Већ након неколико порука почињу да уговарају виђање које се углавном заврши сексом. То размењивање интимних фотографија ме подсећа на уговарање секса са проституком или куповину животиње на сточној пијаци. Ја сам тако пронашао близу сто сексуалних партнера.“, каже Петар.

Психолошкиња Милица Петровић сматра коректним понашање хомосексуалних особа на оваквим апликација, али не оправдава њихово коришћење у сексуалне сврхе.

„У реду је да тако проналазе партнера, јер већина њих има страх од дискриминације околине и прикрива своју сексуалност. Апликације им помажу да се социјализују са људима сличних интересовања. Таква је ситуација и са стрејт паровима. Људима је много лакше да ступе у контакт са особама на интернету него што ће уживо прићи некоме“.

Постојање оваквих апликација олакшало је комуникацију асоцијалних особа којима је тешко да ступе у контакт уживо јер им је вероватно лакше да буду одбијени преко заједничког чета од потпуног странца који нико неће видети, него уживо пред друштвом од особе која је у њиховом окружењу.

,,Ја сам за постојање тих апликација пошто нисам толико социјална особа да упознајем момке на улици. Лакше је преко поруке исказати ко шта жели, па ако се опет ,,мечујемо“ (када се две особе међусобно лајкују, прим.аут.) можемо изаћи на кафу. Понекад се само из досаде дописујем са људима тамо без намере да се уопште упознамо. Могу некоме да испричам проблеме за које у реалном свету нико нема разумевања“, прича студенткиња историје Сања.

,,Дигитални реализам“

Социолог и професор на Факултету политичких наука у Београду др. Милош Бешић као предност ових апликација види лакоћу упознавања и преноса информација и по његовом мишљењу отуђеност људи и мањак комуникације постоји, али интернет није једини кривац за то.

,,Пред нама је дигитално, умрежено друштво за које нам је потребна нова парадигма. Не мењају се само везе, идентитети, и мушко-женски односи, мења се све! Зато је то, по мени, ,,дигитални реализам“. Нема више разлике између стварног и фиктивног, нема више ово је виртуелно,а ово је стварно, све је то исто. Дакле, о последицама можемо данима разговарати, али кључно је да су оне неизбежне и да нам за њихово разумевање требају нове теоријске парадигме.“

Не подржавају, међутим, сви млади употребу апликација за упознавање. Студенткиња математике Сандра каже да јој није јасно зашто људи користе ове апликације.

„Мени је то апсурдно. Како неко може да оцени да му се неко свиђа само на основу слике и неколико порука које размени. Нема ту никакве хемије. До ње не може да дође тако. Мораш да видиш некога, насмејеш му се и слично.“

Са друге стране, њена колегиница Катарина воли да их користи, али каже да се само једном упознала на овај начин.

„Више волим само да се дописујем. Наилазила сам на баш широк круг људи тамо. Схватила сам да могу да искористим те апликације и за уметност којом се бавим. На профил сам ставила и неке своје радове па су ми се и због тога јављали јер им је било необично“.

Директорка „Института за дигиталне комуникације“ Ана Мирковић каже да су профили људи на овим апликација нека врста њиховог личног бренда и да треба да га користе за самопромоцију.

„Неки корисници обраћају пажњу на изглед свог профила. Стављају сређене фотографије и у опису пишу оно што би људи волели да прочитају. Тако се повећава могућност да се некоме свиде. Комуникације на интернету су хибрид оних реалних. У будућности ће се те апликације још више специјализовати према интересовањима људи и то је тренд који сада постоји у свету“.

Креативне могућности на овим апликацијама су неограничене. Раније су се људи трудили да буду другачији, а данас се труде, али су сличнији него икада. Када се нађу на кафи, седе у кафићима и држе телефоне у рукама и то називају дружењем, а када причају размењују искуства и читају једни другима поруке које су добијали преко тих апликација, прича психолошкиња Петровић.

,,И са породицом је слична ситуација. Данас је тешко затећи породицу на окупу, па чак и током ручка, а да неко од њих не држи телефон у рукама. Породични односи су захладнели. Често ми долазе родитељи који су забринути за своју децу јер су због прекомерног коришћења телефона постала превише одсутна и пате од лоше концентрације“.

Родитељи углавном не знају за овакве апликације те млади углавном наилазе на неоправдавање оваквог понашања код својих родитеља. Милица Лакетић има две ћерке – Весну и Тијану. Обе користе Тиндер и њихова мајка почиње да брине.

„Прво нисам имала појма шта је то, али сам сада схватила како функционишу. Сматрам да ја не треба да угрожавам њихову приватност, али тамо има свакаквих манијака. Плашим се за безбедност својих ћерки, а и некако смо се удаљиле. Оне по цео дан проводе са телефонима у рукама. У моје време смо се упознавали на журкама, у парковима. Све ово је некако вештачко“, прича госпођа Лакетић.

Професор Бешић је са колегом Далибором Петровићем радио истраживање о понашању на друштвеним мрежама и утврдили су да постоје два доминатна начина. Први начин је да се интернет користи да би се продубиле и ојачале постојеће социјалне везе, а други да би се стицале нове везе и познанства.

Анкета у којој је учествовало око 200 студената Универзитета у Београду показала је да ове апликације бар једном користило 116 испитаника од којих се 54 упознало са неким на тај начин. Њих 24 није чуло за овај начин комуникације, док је 16 имало лоше искуство. Чак 136 испитаника признало је да на дописивање преко ових и других друштвених мрежа потроши више од 4 сата дневно.

Ове апликације олакшале су комуникацију међу младима. На овај начин склопљено је много познанстава, пријатељстава и љубавних веза. Особе које су асоцијалне и имају проблем да приђу некоме сада то могу да учине једним кликом. Међутим, треба водити рачуна и о својој безбедности при коришћењу оваквих апликација јер су погодно тле за различите видове злоупотребе. Односи које људи склапају на овим платформама углавном нису дуготрајне и служе за прекраћивање времена. Ретки су они који су овако успели да стекну неки озбиљнији однос. Људи свој профил на овим мрежама креирају како њима одговара у циљу што боље самопромоције. При коришћењу друштвених мрежа треба бити умерен и не занемаривати стварни живот.

Како се буде развијао интернет, а са њим неминовно и технологија овакав начин комуникације ће бити у порасту. Ствараће се специјализоване апликације које ће спајати људе са другачијим афинитетима, а ускоро ће оне почети да доносе и зараду својим корисницима. По угледу на филм ,,Her“ (Њен) у ком се главни лик упушта у везу са компјутерским програмом, врло могуће је да ће овакав начин стварања емотивних веза постати и наша реалност.