Дијана Жугић, ученица Шесте београдске гимназије узима редовно приватне часове из чак пет различитих предмета. Каже да је први приватни час имала у шестом разреду основне школе и да познаје веома мали број вршњака који немају ангажованог баш ни једног приватаног професора.
Да су приватни часови међу средњошколцима постала масовна појава показује и истраживање по којем сваки четврти средњошколац иде на овакав вид наставе. Истраживање Друштва за развој деце и младих потврђује да се часови најчешће узимају из природних предмета, математике и физике, али да су у последње време заступљени чак и часови из предмета попут географије и историје. Часови су најактуелнији као припрема за факултет, пред поправни испит, али постоје и ђаци који их превентивно узимају током читаве године. И поред тога додатна настава у средњим школама је ретко посећена, а резултати на међународним тестирањима, поражавајући. Интересантна ствар је да приватне часове, данас, не похађају само лоши ђаци, већ су на њима све чешће заступљени и одликаши. Истраживање које је спровело Друштво за заштиту менталног здравља деце и омладине дало је резултат да највећи број тинејџера као главни проблем у својој школи наводи лош однос између наставника и ученика, нејасно оцењивање, незадовољавајући квалитет наставе.
Разлози због којих средњошколци узимају часове су различити. „Узимам приватне часове из француског, еглеског и математике, пре свега зато што ми ови предмети најгоре иду , а и због тога што професори не могу да се посвете сваком од нас па ми треба помоћ са стране“, каже Зорка Миљковић, ученица Четрнаесте београдске гимназије.
Ђаци истичу да су им приватни часови неопходни да би боље савладали градиво, да би поправили недовољне оцене, али и зато што професори нису довољно мотивисани, не објашњавају довољно, немају стрпљења, незадовољни су, а све то утиче и на предавање.
Према резултататима на међународним тестирањима, мотивисаност професора у Србији је такође на на неквалитетном нивоу. По процени директора школе, ентузијазам наставника износи око 65 одсто. Мотивисаност ученика је на још горем нивоу на скали, јер њихов ентузијазам износи 42 посто. Једини за које се може рећи да су у свом послу мотивисани су професори који држе приватне часове и у њима виде одличан извор прихода. Лоше стање школства је нешто што овим професорима, свакако, иде на руку.
Марко, приватни професор математике који је желео да остане анониман, обашњава како је почео са овом професијом: „Завршио сам електротехнику, смер енергетика и тренутно сам на мастеру. Приватне часове држим од 2000. године , а почео сам због финансијских разлога. Проширио сам причу пријатељима и дао оглас у новинама након чега су заинтересовани почели да се јављају. У почетку сам држао часове основцима, потом средњошколцима, а сада држим и студентима. Држим часове из различитих области, математике, статистике, акционарске математике… Морам напоменути да ми часови нису основни извор прихода, поред тога се бавим и маркетингом и инжињерством, али у време студирања ово је био најбољи начин да зарадим нешто новца. Иако су ме скоро из бироа звали да радим у просвети, немам намеру јер ту нема простора за напредак. Држећи приватне часове зарађивао сам од 200 па и до 500, 600 евра месечно.“
Највећи број ђака је на припремне часове кренуло ѕбог незадовољства и на наговарање родитеља, или пак због тога што су то видели код другова. Родитељи са друге стране сматрају да се време у великој мери променило и да је капитализам тај који је и у образовање прогурао неку врсту комерцијализма.
„Школство се разликује из периода када смо се ми школовали и сада. Тада приватни часови нису постојали јер смо сви имали раднички социјални статус, док је сада другачији случај„ , каже Бранислав Милошевић, отац два средњошколца. Поред тога додаје: „Професори су јако мало мотивисани, често имају само финансијски интерес, тако да смо ми као родитељи приморани да деци омогућимо приватне часове како би остварили најбољи успех. Моје дете се годину дана школовало и у иностранству, у Великој Британији, и школство је тамо много другачије организовано. Тамо на сваком предмету постоје тутори који подробно објашњавају и у сваком тренутку деци стоје на располагању.“
Приватни часови се узимају понекад и од првог разреда основне школе, а тиме се само подстиче зависност деце. Емилија Марковић, педагог Шесте београдске гимназије објашњава зашто су приватни часови у толикој мери заступљени међу средњошколцима:
„Ми у школи имамо допунску наставу коју деца не похађају, јер им је много лакше да дођу кући у пет сати и да имају приватни час где ће се неко њима посветити у потпуности. Друга ствар је да ми имамо проблем у школама, јер имамо велика одељења и разреде где ви не можете ученику посветити индивидуално апсолутну пажњу. Последице приватних часова су свакако несамосталност у било ком смислу.“
Професори на приватне часове различито реагују. Многи се жале да децу уче неквалификовани студенти, који на неадекватан начин деци објашњавају градиво. Узимање приватних часова објашњавају чињеницом да су деца доста лења када је учење у питању и да имају лоше радне навике. „Мислим да деца, пре свега, слабије уче, превише су окупирани другим стварима, не пазе на часовима и не записују оно што професор прича. Наше школство је пред неком реформом и то би требало што пре регулисати, превасходно због тога што је градиво преобимно. Потреба за приватним часовима постоји, али је то свакако и резултат помодарства јер су родитељи, данас, превише попустљиви према деци“, каже Зорица Чубрановић, професорка српског језика.
Да је образовање у великој мери повезано са економијом потврђује и чињеница која говори о слабој техничкој опремљености школа. Поједина истраживања показују да наставницима недостају методичка знања, да се мање усавршавају од колега из иностранства и да чешће прибегавају предавањима класичног, застарелог типа. Експерименти и истраживања су веома слабо заступљена, што доводи до недостатка практичног знања. Оно се може подстаћи тумачењем дијаграма, табела и цртежа што се код нас ретко користи.
Злоупотреба положаја
Када су приватни часови у питању треба сагледати и другу страну медаље. Велики број професора у приватним часовима види додатни извор прихода, али и могућност тражења „рупе у закону“. Родитељи тврде да су се често сусретали са препоручивањем наставника, али и да су упознати са тим да предметни професори држе приватне часове својим ђацима. „Знам поједине професоре који држе часове ђацима из своје школе и веома често се сусрећем са тим. Међутим, много чешћа појава је да, како би избегли санкције, професори размењују ученике. Они то чине на узајамни договор, тако што дају бројеве телефона својим ђацима уз тврдњу да ће их тај професор најадекватније спремити“, каже Бранислав Милошевић.
Министарство просвете има јако мало овлашћења у оваквим случајевима. Оно је задужено само за оно што се одвија у оквиру школе, све остало би требало да контролишу остале надлежне службе.
„Поред додатних часова који су обавезни, постоји варијанта да професори организују приватне часове, које реализују ван школе и то им представља додатни извор прихода. У самој школи организовање ове врсте наставе је забрањено. Приватне часове не може да држи наставни професор својим ученицима по било ком другом основу. Овакву врсту наставе не контролише министарство већ је то на добровољној бази самих родитеља, односно ученика. За све оно што је прописано годишњим планом рада и четрдесеточасовном недељом, ми смо задужени, а све што се дешава изван тога, што нема везе са ова два елемента, није наша надлежност“, Каже Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције. Поред тога он додаје: „Често смо добијали писане примедбе да професори једни другима намештају приватне часове. Међутим када је о таквим случајевима реч ми их прослеђујемо надлежним установама, то јест полицији која то треба да истражује. Министарсво контролише само оно што се дешава у самој школи, свака злоупотреба која се дешава ван ње није наша надлежност.“
|
.
И поред лошег економског стања, узимање приватних часова у Србији постаје све учесталија ситуација. Ваннаставно образовање се данас представља као прека потреба, нешто што је део наше свакодневнице и што је уобичајно. Да ли је потребнија већ дуго најављивана реформа школства или се мора порадити и на реформи вредности међу средњошколцима у Београду.
Последице приватних часова су можда најгоре по само школство и ситем школовања. Ауторитет професора се урушава и губе радне навике ученика, јер све ће то приватни професор „позлатити“. Приватни професор може бити било ко, јер не постоји правилник који се бави овом професијом. Од самог родитеља зависи да ли ће одабрати неког адекватног или ће, ипак, налетети на лошег студента или професора који ни у својој школи није остварио елементарне резултате. Требало би пре свега поставити питање да ли је потребна само дуго најављивана реформа школства или, поред тога, треба спровести и реформу вредности међу средњошколцима.
Последњи радови
Интервју недеље20. фебруар 2012.Андреа Лекић- међу најбољих пет
Вести из несвести20. фебруар 2012.Шта уметност нуди друштву?
Студентски радови19. фебруар 2012.Димитрије Давидовић: Утемељивач новинарства у Србији
Студентски радови9. јануар 2012.Луксуз или стварна потреба. Реформа школства или реформа вредности