Миленијумска кула на Гардошу заштитни знак Београда

Београд, спој историје и модерности.  Град пун адреналина и мира. Своје чари показује свакодневно, али ретко ко опажа то.  Аутобус препун путника упутио се као оази мира овог града. Кеј Ослобођења последње стајалиште. Свеж ваздух и свежина реке осећају се. Дунав мирно тече. Са његове десне стране пешачка стаза води ка насељу Гардош и  Миленијумској кули.

Гардош представља једно од насеља који чине центар Земуна, а налази се на истоименом брду. Ограничено уским улицама, на тренутак учиниће да помислите како шетате Фиренцом или Вероном. Међутим лавеж паса из дворишта са високим капијама, куће које се по својој архитектури разликује од руралних учиниће да се вратите у реалност и наставите пут ка кули. Узане степенице, саграђене од црвене цигле окружене зеленилом биљака нижу се. Преко двеста степеника делиће вас од најлепшег погледа. Прво ћете видети камену ограду која је огружује, а онда ће ваш поглед да стреми у висине. 800px Stepenište na Gardošu

Наћи ћете се очи у очи са Миленијумском кулом, данас познатијом као Гардош кула, која је подигнута 1896. године у средишту најстарије сачуваног утврђења из XIV века. Здање високо 36 метара заштитни  је знак овог дела града. Опстала кроз историју као симбол моћи, видиковац и осматрачница данас је ту да нам показе управо тај спој историје и модерности. Испред и око куле налазе се клупе за предах, кафић препун људи који јесење дане теже да испрете посматрајући чари Београда. Из правца код сте дошли са десне стране низ стазу одмах након ограде, видећете мали базен са рибама црвене боје. Некако учиниће вам се да је све у знаку боје цигле која доминира овде. Тако кула коју су пројектовали мађарске архитетке комбинација је опеке и камена. Урађена као мешавина стилова са превагом елемената романтике.gardos1

Данас живи нов живот захваљујући атељеу и галерији  породице Чубрило која је отворила врата куле за све посетиоце. На самом улазу је пулт, а за њим госпођа која ће вам пожелети добродошлицу и дати упутства куда можете да кренете у  обилазак. Бели зидови, металне степенице које се низу у круг, пут су као најлепшем погледу на Београд. Неких пет минута хода по овим степеницама може вам створити осећај мучнине јер вам се чини да њима нема краја, али зрак сунца и ведрина неба назиру се кроз један мали отвор и заиста неколико степеника и ту сте. Стаклена врата знак су да сте се попели на први спрат куле. GardosView 1160x775

Време као да је стало, хладан ваздух и ветар који дува у односу на видик  који се одавде пружа занемарљиви су. Плавило Дунава, зеленило крошњи густих дрвореда покушавају да вам скрену поглед са цркве Светог оца Николаја или остатака великих кружних кула. Пожелеће да запамитете сваки детаљ.  Међутим колико год поглед са спољне стране био леп, не треба занемарити ни ово што се унутар куле може видети. Уметничка делатност из области графике, фотографије и дизајна су  скривени у њој и још дуго ће бити с обзиром да се кула налази под заштитом Завода за споменике, а породица Чубрило тежи да је реновира, како би она постала прави драгуљ  града који ће очарати сваког новог госта.