Студентски радови

Мали Париз на обали Саве

10. јун 2018.
Милица Ђурђевић

Репортажа о Шапцу

 

Мали Париз на обали Саве

 

Обале реке Саве богате су насељеним местима са којих таласи носе специфичности свакога краја километрима далеко. Али само из Шапца Сава свакодневно отиче пуна утисака, испраћена песмом, весељем и смехом довитљивих Шапчана.

Као заштитни знак и своју личну карту коју показује где год да гостује и кога год да угости Шабац има свој надалеко познати вашар. Мала Госпојина је резервисана за добру музику под шатрама на познатој локацији „Вашариште“ где током неколико дана колико ова атракција траје робу и услуге размењују купци и продавци из целе Србије. Шаренило и разноврсност понуде на тезгама маме посетиоце који истичу да на овом месту налазе све што им је потребно „од игле до локомотиве“, а легенда каже да ако неко од њих не купи ништа пратиће га малер целе године. Домаћа ракија, кућни љубимци, сувенири, производи од дрвета, одећа, обућа, антиквитети, лицидерска срца, кулинарски специјалитети угоститељских објеката само су неки од производа који задовољавају потребе и радозналост оних који посете вашар. Поред свега овога највећу занимацију ипак представљају справе за вожњу од којих застаје дах, па тако за оне најхрабрије ово може бити најизазовнији луна парк.

Септембар је рајски месец у Шапцу, месец раскошних боја иако је јесен на прагу, месец који окупа овај град шаренилом украса, песмом и игром. Разлог томе није само најпознатији вашар у Србији већ и Чивијашки фестивал. То је фестивал хумора и сатире и представља увертиру у предстојеће вашарске дане, а на улицама главног града Мачванског округа окупља све оне који воле добру забаву, музику, смех, плесове и незаобилазно проглашење председника Чивијашке републике. Постоје разне легенде зашто Шапчане називају Чивијашима, а једна од њих гласи да је приликом посете кнеза Милана Обреновића Шапцу који је ту долазио само ради коцкања и доброг провода, у знак одмазде  један младић извукао чивију из точка кочије и кнез је после неколико метара завршио у прашини. Чивијаши су од тада симбол за доскочицу, а шале се и на свој и на рачун других. Лети се узаврела атмосфера и гужва селе на градску плажу где се у јулу одржава Шабачки летњи фестивал. Овај фестивал окупља љубитеље поп и рок музике из читаве земље и региона који у тродневној манифестацији уживају око бедема некадашње тврђаве на Сави која је једини преостали симбол турске власти у мачванској престоници, познат под називом „Стари Град“.

Град који је безброј пута био рушен и обнављан успео је да у својим старим здањима сачува успомене на знамените Србе као што су Јанко Веселиновић, Лаза Лазаревић, Стојан Новаковић, Милева Марић Ајнштајн, Милић од Мачве који су путем успеха кренули из клупа Шабачке гимназије. Чувар богате историје овог града и околине је и гимназијски сусед, Шабачки музеј. Богатство музеја чине између осталог и експонати битака из Првог српског устанка и Првог светског рата које су се одиграле у оближњем селу Мишару и на планини Цер. Да је дом за инспирацију креатора најлепших књижевних дела управо кафана доказ је и Шабачка библиотека која је основана 1847. године као угоститељски објекат, а неколико година касније у тим просторијама трајно су се населиле књиге. У пешачкој зони, самом срцу Шапца, налази се и Шабачко позориште које егзистира у старој згради Занатског дома и сваког месеца љубитељима уметности нуди богат позоришни репертоар.

Сваки Шапчанин ће залуталом пролазнику објаснити којим путем да дође на жељено место оријентишући се углавном према фабрици „Зорка“ , Зоркиној хали или чувеном „Зоркином“ солитеру, а неретко и у односу на најслађи симбол Шапца, посластичарницу „код Рајка“. Без обзира што је име посластичарнице другачије и вероватно већини непознато, сви знају оно најбитније да је Рајков сладолед ужитак за сва чула, а пред његовом посластичарницом ред је често дужи него у пошти. Сумња се да је тајни састојак 12 различитих укуса сладоледа управо љубав целе породице према овом послу која се свакодневно додаје при прављењу ове посластице.

У зимском периоду улице сваког другог града се успавају, али у ваздуху над престоницом мачванског округа се и тада осећа немир, ведар дух и добро расположење. Мириси печеног кестена и кокица помешани са мирисом куваног вина из обижњих угоститељских објеката нигде нису тако „добитна комбинација“ као у овом граду. А како вече одмиче на шеталишту се смањује број људи, а узаврела атмосфера допире из кафана и кафића у којима се љубитељи шљивовице и музике уживо задржавају до раних јутарњих сати. Незабораван ноћни провод увек их враћа у град са „розе тргом“ који од давнина поносно носи надимак „Мали Париз“ негујући и даље свој сензибилитет, грациозност и кафански мерак попут оног у главном граду Француске. Ко се препусти истинском уживању и осети дух боемског живота који датира вековима схватиће зашто је пољупце чак из Лувра слала Шапцу Мона Лиза, а Цицварићи својом песмом кумовали тој нераскидивој љубави „Малог“ и „Великог“ Париза.  

 

Милица Ђурђевић