Тамни и оронули застори прекривају део излога старог скоро 53 године, који ових дана несрећно прокишњава. Некада продавница беле технике, на самом центру Добановаца, а сада у позадини одјекује ударање лоптице талентованог седмогодишњег Матије Марића. Овај дечак већ сада иза себе има 13 турнира и чак 12 освојених медаља.
Стонотениски клуб „Добановци“ основан је пре шест година. На идеју о покретању оваквог спортског колектива дошли су брат и сестра, Мирослав и Мирјана Чолаковић. Уједно и тренери преплављени ентузијазмом, увидели су, на самом почетку, колико су деца заинтересована, али доста неинформисана о овом спорту. С обзиром на недостатак рекреативног садржаја у овом месту, одлучили су да овај општински простор, онолико колико су у могућности, претворе у клуб који за циљ има одржање традиције, васпитање и усмеравање деце да постану здрави и корисни чланови свог окружења, да што мање времена проводе на друштвеним мрежама.
Тренери тренутно раде са тридесетак деце, узраста од шест до петнаест година, али наглашавају да су добродошли сви. Иако су услови под којим тренирају тешки, они тврде да их ништа неће спречити да и даље освајају медаље у држави и ван ње.
„У августу смо учествовали у Дизелдорфу, на турниру где је било преко 1500 учесника из 20 земаља. Наша играчица Ирена Дујмовић, освојила је друго место“, објашњава тренер Мирослав.
Нажалост, увек постоји и она друга страна медаље. Иако је ово спортско удружење једно од најбољих клубова у Србији, тренери и ученици су суочени са лошим условима у којима вежбају скоро сваки дан. Највећи проблем је што деца још увек немају купатило, па одлазе у локал који се налази поред како би вршили нужду.
„Из општине стално обећавају, али од празних речи нема ништа. Кречим и сређујем сам колико могу. Поставили смо и подове, а што се тиче свлачионице, она је импровизована од полица које су стајале у бившој продавници беле технике. Недостајали су нам и столови, имали смо три али један је био стар 40 година. Недавно смо од Савеза добили нов сто на основу постигнутих резултата у једној години, као најбољи клуб. Али то смо зарадили сами“, објашњава Чолаковић и додаје:
„Не можемо да приуштимо додатне трошкове, јер се финансирамо путем чланарине. Док платимо рачуне за струју и преко потребне лоптице не остане нам скоро ништа.“
Учествовали су на такмичењима у Словачкој, Мађарској, Хрватској и Немачкој, а у мају су наступали у Сарајеву, на Међународном турниру, где су освојили неколико пехара. Проглашени су за најбољи клуб на турниру, где је учествовало више од триста учесника из десет земаља. Овде тренирају деца као што су Јована Антић са преко 40 медаља, која је на сваком турниру до десет година, узела медаљу. Или Ирена Дујмић, која је на највећем европском турниру за младе у Немачкој освојила прва места.
Многи тврде да су за добре резултате заслужни повољни услови. Али да је за успех најпотребније много напорног рада, а да су услови у којима се одвијају свакодневни тренинзи мање битни, доказ је овај клуб, који неуморно наставља трновитим путевима Србије до медаља.
Последњи радови
Интервју недеље17. јануар 2016.„Од економије преживљавам, од глуме живим“
Интервју недеље9. децембар 2015.ПР није резервисан само за лепе жене
Студентски радови9. децембар 2015.Лоши услови нису оправдање за неуспех
Студентски радови19. новембар 2015.„Отуђеност ће нас довести у велики проблем“