Љубав према љубоморној политици

Интервју са Милицом Ђурђевић Стаменковски

 

Љубав према љубоморној политици

 

Политичка сцена Србије од давнина је плодно тло за сукобе интереса разних политичара, великих сила и војних снага. Ретки се усуде да се гласно супротставе владајућем режиму, а прилику за то је добила и са само двадесет две године искористила и Милица Ђурђевић Стаменковски. Свој став је јасно показала 2012. године, као један од оснивача политичког покрета Заветници, а након шест година активног бављења политиком и као носилац листе „За слободну Србију-Заветници“ на градским изборима у Београду.

 

Након што се изборна еуфорија завршила Милицу смо пронашли у седишту странке где је са осталим саборцима размењивала утиске са протеклих избора за Скупштину града Београда. Ова љубазна, млада жена, веома пријатног спољашњег изгледа повела нас је ходницима до своје канцеларије уз то објашњавајући како су Заветници настали. По њеним суптилним покретима и меком гласу никада се не би рекло да се активно бави политиком, ситуација је више личила на један час историје у средњој школи. Али, након што се побринула да се удобно сместимо, села је на столицу наспрам нас и заузела став којим је показала да је са разлогом изабрана за портпарола овог политичког покрета.

 

 

Од детињства „заветована“ политици

 

Милица Ђурђевић одрастала је током немирних деведесетих година у родној Калуђерици. С обзиром на то да је дете ратног репортера Рајка Ђурђевића, свакодневно је била суочена са свим оним темама које су у последњој деценији двадесетог века мучиле српски народ. Могу слободно да кажем да сам још као девојчица показивала афинитете не само према политици већ и према националном деловању. Често као анегдоту испричам да сам свој први митинг одржала када сам имала четири године. Током игре показивала сам другарицама из улице како треба држати три прста и носити српску заставу. У детињству поред цртаћа волела је да гледа и емисије информативног карактера али и да чита књиге наших познатих писаца које су се бавиле разматрањем свих ситуација кроз које је Србија пролазила вековима. Док је била ученица Прве београдске гимназије,  Милица је пратила политичка дешавања, одлазила на митинге чак и када није знала ко су организатори али и сама била члан разних средњошколских организација и секција. Затим је постала пунолетна и самим тим добила могућност да буде политички активнија, али пре оснивања Заветника није била члан ниједне друге политичке партије. У периоду када сам постала студент Факултета политичких наука тешко ми је било немо посматрати борбу нашег народа да очува своја елементарна права на Косову и Метохији. Сматрала сам да је наша обавеза да искажемо солидарност са људима који су бранили свој кућни праг и из тог разлога сам учествовала у организовању скупова подршке народу  са Космета, присећа се Милица својих првих јавних наступа од како је почела да гради политичку каријеру. Нисам знала да ће наша подршка кроз покрет који је тада назван према косовском завету, попримити политички правац и временом постати једна референтна политичка снага. Она је као веома млада девојка 2012. године политички покрет основала са својим тадашњим дечком, а садашњим супругом Стефаном Стаменковским. Стефан и ја се трудимо да будемо професионални и одговорни према раду. Међусобно се помажемо и допуњујемо. У неку руку оно што нас је између осталог повезало и на пословном и на приватном плану још пре оснивања Заветника је неизмерна љубав према земљи и жеља да нешто добро урадимо за свој народ. За мене је његова подршка најважнији ослонац, а он ми је и највећи критичар, са осмехом истиче Милица.

 

Млада политичарка изучила два заната

 

Током политичких дебата али и комуникације са новинарима каже да је најбитније остати концентрисан, самоуверен и смирен. Снага аргумента ми даје унутрашњи мир. Када браните истину и када говорите оно у шта верујете ништа вас не може избацити из тока мисли, а камоли навести на некакве пренаглашене реакције. Главно правило у овом послу је да се не сме наседати на провокације. Примам их са осмехом, додаје наша саговорница. У разговорима које води са много старијим и искуснијим политичарима истиче да је битно изразити доследност али и сачувати пристојност и једну врсту отмености. Ако изузмем ретке ситуације, увек сам била поштована од стране саговорника. Када указујете поштовање оно се и врати. Никада не потцењујем било кога, нити вређам на личној основи и самим тим не остављам простора да се и са мном неко на такав начин обрачунава. Пошто Милица наглашава да је патриота што доказују и црвена, плава и бела боја које доминирају у њеној канцеларији, да воли своју земљу, народ и нашу историју и да је то наследила од својих предака себе је једва могла да замисли у неком послу који није директно у вези са политиком. Да се не бавим политиком, вероватно бих одабрала новинарство. Мој отац је новинар и имала сам прилику да се учим и његовом занату. Политика је љубоморна и она тражи да јој се посветите до краја и да напорно радите и усавршавате се у свим областима али зарад ње саме. По мом скромну суду она је једно од најзахтевнијих занимања. Наравно, то важи за оне који је схвате као одговоран позив, а не као бизнис и каријеризам.

 

Жене треба да буду спој модерног и традиционалног

 

Кроз изучавање и активно бављење политиком које траје већ годинама Милица је пронашла своје место на политичкој мапи Србије заступајући  традиционалне норме и вредности. Мислим да жене данас у Србији морају да буду спој модерног и традиционалног, да покажу да образовање и породица иду заједно, да упознавање туђих култура не подразумева одрицање од своје, одлучна је Милица у намери да подстакне жене да се друштвено и политички ангажују следећи њен али и  примере на које се она угледа. Ми смо имали и талентовану Надежду Петровић, храбру Милунку Савић као и  Чучук Стану која је говорила пет страних језика, дакле имали смо жене које су својим интелектуалним радом још у то време доприносиле својој отаџбини и свом народу. То је једно надахнуће за све нас које се данас бавимо политиком. Своју помоћ моралном и културном уздизању жена у друштву неретко даје и кроз посету удружењима која пружају подршку женама жртвама породичног насиља. Задивљујућа је снага и воља коју жене жртве породичног насиља имају у борби да очувају своје достојанство и васпитавају децу у немогућим условима. Милица своју личност за коју се труди да буде управо спој традиције и модерности гради како каже по узору на савет који је добила од митрополита Амфилохија при самом чину венчања. Говорио је  о Мајци девет Југовића и пожелео ми да се угледам на њу. Она је парадигма рађања и симбол живота. На тај начин ме је очински опоменуо да у овом материјалистичком времену брзог темпа живљења и великих амбиција не заборавим на суштину живота једне жене. Она је љубитељ домаће народне и забавне музике али посебну пажњу поклања изворној етно музици. Као једно од својих великих интересовања издвојила је и путовања. Иако бих рекла да ме Западна Европа фасцинира, а да се у Русији осећам као код куће ипак ми је најлепше када путујем по нашој држави. Многи људи одлазе из Србије, чак и они који немају преку потребу. Србија чини само 2 посто европског копна, а настањује је преко 70 посто свих врста птица Европе. Ако су птице одабрале Србију да у њој свију своја гнезда, зар не можемо и ми остати, борити се, волети Србију, обнављати је и удахнути јој нови живот?!

 

Милица Ђурђевић