Студентски радови

„’Леба ако немају, дајте им колаче!“

25. јун 2018.
Нина Чолић

У Народном позоришту у Београду, симболично на Дан младости, премијерно је одиграна представа „Боливуд“, у режији Ане Пелевић, док је музику приредила Ања Ђорђевић. Поред саме чињенице да је ово први мјузикл у дугој историји Народног позоришта, овај комад са собом доноси и бајковит начин приповедања о периоду транзиције, постулатима комунистичког доба, али, можда и најбитније, анализу Србије и њеног менталитета у моментима када ни сами нисмо сигурни куда овај брод плови и шта ће бити ледени брег.

Иза шљокичасте завесе од реса и шарене сценографије крије се мрак егзистенцијале кризе, али ни иза суза од смеха код публике ситуација није много другачија. На веома смео, на моменте и екстреман начин разрађене су неке од општих табу тема за Србију у којој живимо. Да ли „Роми“ или „Цигани“? Да ли мртвима смета уколико их поткрадамо? Најбитније од свих питања би било да ли се стидимо колико смо спремни да одбацимо своје, прихватимо туђе и све зарад егзистенције која је све неизевеснија? Одговре на сва та питања вероватно морамо потражити у себи, но свакако не може бити лоша ствар да нас с времена на време једном оваквом представом подсете на то колико је људскости остало у нама након свих „транзиција“ и „демократија“ које своје корене нису успеле још увек да усаде у социјализмом затровано тле наше земље. Алудирајући на само комунистичко доба Србије и кроз име фабрике „Младост“, али и кроз дешавања у истој може се рећи да нисмо далеко одмакли, осим када су у питању камелеонска прерушавања за стране инвеститоре. Једног дана штитимо краве као исконски становник Индије, али следећег ћемо већ од њих правити кобасице за гладне немачке главешине. Хранићемо краве, а онда ћемо цртати „свастике“ и бити поносни како брзо и лако заборављамо.

bolivud 22

Када се све још додатно уобличи музиком и бојама, добије се „Боливуд“ који ће дуго одговарати публици на многа питања која имају у својој глави, али и изнова постављати нека нова која ће своје одговоре вероватно тражити у будућим поколењима. Наравно, уколико не доспе на листу забрањених, из очигледног разлога. Остаје само да, како гласи и главна нумера мјузикла, наставимо погнутих глава уз речи „леба ако немају, дајте им колаче“, jер смо ми ипак део Европе.