Наука и уметност

Култур Шок у Дому омладине: Фешта за памћење

9. децембар 2013.
Срђан Костић

Срђан Јевђевић, код нас познат и као Ђино Банана, и његов Култур Шок синоћ су у београдском Дому омладине направили журку за памћење.

Они су тренутно на турнеји поводом осмог студијског албума “Тејлс оф Грендпа Гуру Вол. 1”, а српска публика, њих пар стотина, још једанпут је имала прилику да види какву атмосферу прави ова интернационална постава.

О томе колико је Култур Шок тешко жанровски одредити говори и сама разноврсност међу људима који су дошли на концерт. Металци, растафаријанци, панкери, клабери, хипстери, фенсери, али и средовечни парови, од којих су многи ‘прешишали’ педесете, заједно су, као у трансу, скакали и певали заједно са агилним Ђином.

Концерт је почео мало после 21 час, када се на бини појавила Сељачка Буна. Бенд који свира самопроклановани агро-метал показао је да поседује огроман потенцијал, а својим духовитим текстовима и разноврсним рифовима 40-ак минута загревали су публику која је полако пристизала.

Култур Шок се на сцени појавио око 22 часа и 20 минута, али од тог тренутка скоро да нису ни стали. Кренули су са песмом Росе, а хитови су се само низали: Дуна; Синг фор Тудеј; Мујо кује коња по Мјесецу; Гад из Бизи, Меј Ај Хелп Ју; Танго Ла Виктуар, Шејтан, Нађиа и друге, а врхунац је био када је кренуо Зумбул.

Стилови су се смењивали сваки час, а сврстати овај бенд у неки музички жанр стварно је немогућа мисија. У једном тренутку имате утисак да присуствујете концерту изворне етно музике, али онда вас следећег тренутка разувере кад све око вас крене да ’пршти’ и помислите да се налазите на концерту неког мелодик-дет метал бенда. Већ следећег минута пређу на неке опуштеније грув рифове или пак реп-кор, гранџ, панк, никад не знате шта да очекујете.

Текстови варирају од шаљивих, до политичких, а Ђино је једну од песама на концерту посветио и недавно преминулом јужноафричком лидеру Нелсону Мандели, кога је назвао “највећим на свету”.

Сви чланови бенда су скакутали по бини, без обзира на године, ротирали се на позицији вокала, користили по неколико инструмената, а звуци труба, гитара, виолина и бубњева савршено су се уклопили. Треба одати признање и бубњару Крису Стромквисту, који карактеристичне балканске непарне ритмове ’убада’ као да је одрастао покрај Јужне пруге, а не у Бруклину.

После сат времена отишли су са бине, али убрзо су се вратили на бис, који је трајао преко 40 минута. Тути Фрути, Да је, Хашиши, Истанбул и друге песме су се хорски певале са публиком, која бенду није дозвољавала да поново напусти сцену, али тешко да би се икоме чинило да би они то и пожелели да ураде.

Есма Реџепова, Шабан Бајрамовић, Фејт Но Мор, Систем оф а Даун, Нирвана, Корпиклани, сви су они нашли своје место у опусу Култур Шока, који опет успева да буде и остане јединствен и аутентичан. Нека нам се врате што пре, а судећи по томе какве концерте редовно праве по Србији, не треба сумњати да хоће.

Галерију фотографија и делић атмосфере с концерта погледајте овде.