Студентски радови

Концепт родна равноправност је нелегитиман

9. децембар 2011.
Natalija Ginić

У публици није било само жена када је шест феминисткиња разговарало о борби у систему, где се како оне сматрају „дешава ерозија политичке и јавне сфере“.

„Феминистички политички покрет и студије рода“ , четврта у низу трибина организованих поводом двадесетогодишњице женских студија, одржана је шестог децембра у Народној библиотеци. Панелисткиње су полемисале о томе да ли је дозвољено раздвајати феминистички покрет од теорије, али су покренуле и низ тема од значаја за наш контекст и земљу.

„Ми имамо континуитет деловања феминистичког покрета од 1978. године и ни у једном тренутку није дошло да размимоилажења деловања и идеја која га прате“, сматра Славица Стојановић, активисткиња и учесница панела. Она је навела да је читав систем против њих и да тренутно не постоје могућности и услови како би се процес започет пре више од тридесет година извео на најбољи могући начин. „Концепт родне равноправности је потпуно нелегитиман. То значи да држава претендује на успостављање егалитарности, а то није оно што ми хоћемо“, рекла је Славица.

Феминизми који су постојали у Србији деведесетих година, борили су се против рата, национализма, злочина. У постјугословенском простору поставља се питање како су се током времена они изменили. „Не смемо да кренемо из почетка“, упозорила је Јелена Петровић, феминистичка теоретичарка и активисткиња. „Феминизам мора деловати кроз школе, свечаности и једино тако може бити свеприсутан у друштву. Морамо поставити покрет изван менаџерских и других пракси.“, рекла је она.

Женске студије представљају неакредитован програм који траје годину дана и одржава се у просторијама Факултета политичких наука. У оквиру ове институције постоји и мастер програм „Студије рода“. Учеснице су разматрале и колико институционализација феминизма доводи до гашења субверзивног потенцијала овог покрета и теорије. „Наш циљ јесте институционализација. Концепт женских студија никада није претендовао да буде неполитичан“, поручила је Даша Духачек, предавачица у Центру.

Ипак у расправи нису изостале критике система образовања. „Уместо да теорија оживи универзитет, она га умртвљује. Данашњи контекст у коме делује универзитет је ригидан, смешта људе у одређене обрасце.“, навела је Адријана Захаријевић, предавачица програма женских студија. Она сматра да је разликовање академског и политичког феминизма потпуно неоправдано.

Јелисавета Благојевић предавачица и списатељица је додала да је питање поделе теорије и праксе довело до подела међу феминисткињама. „Многа од обећања феминизма нису се испунила. Тако да и даље пушимо и идемо даље.“, објаснила је она.

Учеснице су закључиле да је сувишно и непотребно раздвајати праксу и теорију феминизма, јер једно не може без другог. „Борба у теоријском простору важна је колико и она у самом покрету“, поручила је Катарина Лончаревић, предавачица у Центру.