Компензација за ропство

Трговина људима као модерно ропство

 
Отворена је прва Bagel Бејгл пекара у Београду, али то није обична пекара, јер само у овој сав приход од продаје иде жртвама трговине људима. Ово социјално предузеће је основала невладина организација „Атина“ , која се од 2003. године активно залаже за права жртава трговине људима и других видова искоришћавања.
 
Директорка удружења грађана „Атина“ Маријана Савић, истиче да је трговина људима глобални проблем против кога се треба борити. „Поред борбе против трговине људима, треба радити и на помоћи жртвама. Пекара је отворена са циљем прикупљања финансијских средстава за програме подршке за жртве и њихов опоравак, а  у исто време ће бити и простор за њихову сталну праксу и обуку“, каже Савићева. 
 
Према извештају МУП-а, током 2014. године је поднето 17 кривичних пријава за 25 особа, а регистроване су 52 жртве трговине људима. Од почетка ове године, идентификовано је пет жртава трговине људима. Катарина Ивановић, координаторка за односе са јавношћу невладине организације „Астра“, објашњава да број идентификованих жртава не означава стварно стање и истиче да је током претходне године било 50 посто мање пријава, а више жртава трговине људима. „Претходна година је по много чему специфична. Већина жртава су били мушкарци, који су желели да се запосле у иностранству. Такође, за разлику од претходних година, прошле је уочен тренд повећања интернационалне трговине људима, што значи да је Србија или земља порекла или транзитна земља у ланцу трговине људима“, каже Ивановићева.  
 
Жртве пролазе кроз различите трауме и тортуре, а након изласка из ланца трговине обично не могу нормално да наставе са животом. НВО “Астра“ се залаже за компензацију за претрпљену патњу, која се исплаћује новчано у ратама. 
„Ове године је досуђена прва компензација од 2003. године када је у Кривични законик уведено кривично дело трговина људима. Парница је трајала седам година, али је правда задовољена. Ми се залажемо за оснивање Фонда за компензацију, који би се пунио из заплењених средстава већ оптужених за трговину људима. На тај начин, жртва не би зависила од тога да ли је починилац кривичног дела ухваћен и оптужен“, објашњава Ивановићева. 
 
Проблем са којим се жртве сусрећу након изласка из ланца трговине су низ саслушања, парница, суочавање са свиме што су прошли. Постају неповерљиви према својој околини и у сталном страху да се лоше искуство не понови. Још један проблем са којим се суочавају је што могу бити оптужени за кривична дела која су извршили под принудом. „ Имали смо случај да је једна девојка оптужена и осуђена на 18 година затвора због кривичног дела, које је извршила док је била у ланцу трговине људима. Због тога се залажемо за non-punishment принцип, који подразумева да жртва након што је идентификована као жртва не може бити оптужена за кривична дела која је учинила под претњом“, каже координаторка за односе са јавношћу НВО Астра.  
 
Многи људи не могу да пронађу посао у Србији, па се одлучују да оду у иностранство. Међутим, многи од њих заврше у ланцу трговине људима. Како се заштитити? НВО „Астра“ има СОС телефон –  011785000 који је увек доступан. 
 
 Поред пријављивања трговине људима, преко овог телефона је могуће обавити и проверу послодавца и уговора о раду. „Астра“ врши проверу преко Агенције за привредне регистре, тачније проверавају да ли је предузеће регистровано, а преко конзулата врши проверу иностраних предузећа. Такође,постоји могућност анализе уговора о раду – да ли има неких двосмислености, неправилности и слично. 
 
За социјалну заштиту жртава је задужен Центар за заштиту жртава трговине људима. Ђорђе Доганџић из Центра за заштиту жртава, истиче да је трговина људима глобални проблем и да се против њега морамо борити сви заједно. „Ово кривично дело је заступљено у свим земљама, без обзира да ли су оне сиромашне или богате, а свако може бити трговац или жртва. Србија је суочена са повећањем броја жртава, а најугроженији су жене и деца, те је веома битно едуковати младе и указати им на ризике. Због тога често одржавамо едукационе трибине у основним и средњим школама и на факултетима “, каже Доганџић.  
 
Кривично дело трговина људима, уведено је  у Кривични законик 2003. године, након што је Србија потписала Палермо протокол. У члану 388 Кривичног законика је објашњено да се ово кривично дело састоји у врбовању, превозу, пребацивању, предају, продаји, куповини, посредовању у продаји, скривању или држању неког другог лица, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, вршења кривичних дела, проституције и друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, упоребе у порнографске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа, ради одузимања дела тела ради пресађивања или ради коришћења у оружаним сукобима. Кривично дело постоји уколико је извршено употребом силе или принуде, довиђењем у заблуду, одржавањем у заблуди, злоупотребом овлашћења, поверења, односа зависти, тешких прилика другог, задржавањем личних исправа или давањем или примањем новца или друге користи. Запрећена казна за ово кривично дело је од 3 до 12 година, а најмања казна за трговину малолетним лицем је пет година. 
 
Поред Кривичног законика, институционални оквир за борбу против трговине људима чине и Устав Републике Србије, Стратегија за борбу против трговине људима и Акциони план за спровођење стратегије. Међутим, Стратегија је истекла 2011. године, а нова је требало да буде донета за период 2013-2018 и уз њу Акциони план за период од 2013-2018, али то није учињено. Одговорност је на свима нама, али како се борити против модерног ропства у земљи која је без адекватног институционалног оквира још од 2011. године?!