Колективним имунитетом против епидемије

Када је преко 95% становништва вакцинисано против малих богиња, развија се колективни имунитет популације који спречава појаву епидемије

У Београду је до половине прошле године вакцинисано око 30% деце. Од прошле године, Србију је захватила епидемија малих богиња, након чега је настао сукоб у јавности око тога да ли је вакцинација идеална заштита против епидемије или представља опасност по нашу децу.

Из чега се састоји ММР вакцина?

У ММР вакцини (морбили – мале богиње, мумпс – заушке, рубела – рубеоле) се налазе атенуисани вируси или микроорганизми, а то значи да су у питању ослабљени вируси који су „одгајани“ у за њих неповољним условима и на тај начин они губе своју вируленцију, односно способност да изазову болест. Поред тога, задржавају способност да стимулишу имуни систем да ствара антитела против тих вируса, чиме се ствара дугорочни имунитет.

Могуће компликације вируса су следеће: мале богиње – запаљење плућа (интерстицијална гигантоцелуларна пнеумонија), запаљење мозга и кичмене мождине (субакутни склерозирајући паненцефалитис), запаљење средњег ува; заушке – стерилитет код мушкараца, запаљење мозга и можданих овојница (менингитис и менингоенцефалитис); рубеоле – уколико се јави у трудноћи, може да доведе до поремећаја развоја плода.
Да би се одређена болест искоренила неопходно је познавати извор заразе. Ако је само човек резервоар заразе, што подразумева да се тај вирус настањује искључиво у човеку, онда је могуће болест искоренити вакцинацијом. Елиминисањем последњег случаја оболеле особе од вируса малих богиња, тај вирус би престао да постоји у популацији. Како доктор Перовић наводи, управо то је био случај са великим богињама (Вариола вера) које су данас званично искорењене, према подацима Светске здравствене организације.

Др Перовић такође додаје: ,,Што се тиче колективног имунитета, мора да се постигне одређен проценат људи који су имунизовани против специфичног биолошког агенса. Код малих богиња требало би да буде 95%, а када падне испод тога повећава се вероватноћа да се поново јави епидемија у популацији”.

На питање да ли постоје ситуације у којима особа не сме да прими вакцину, др Перовић је одговорио: ,,Када су у питању атенуисани вируси, вакцину не смете дати особама које нису имунокомпетентне, односно особама које су рођене са ослабљеним имунитетом, ХИВ позитивним и осталима чији имуни систем не функционише како треба”.

,,У време интернета свако се разуме у медицину и фудбал’’

Антивакцинални покрети су постојали и пре ширења епидемије малих богиња у Србији. Настанком епидемије, стручњаци из области здравства додатно истичу важност вакцинације деце како би се спречило ширење епидемије, што проузрокује још већи револт од стране антивакциналних покрета. Најчешћи противници су родитељи који сматрају да вакцине имају штетне последице по њихову децу, а један од најчешћих аргумената јесте да оне могу проузроковати аутизам.

Поводом тога, разговарали смо са мајком детета које јесте вакцинисано због уписа у вртић, иако је она противник вакцинације: „Хоће да створе вештачки имунитет код деце убризгавањем увезених вакцина које су добијене генетским инжењерингом и које су пореклом из Француске, где је вакцинација слободан избор грађана, а не као што је код нас обавезна. Данас постоје клубови аутистичне деце. О томе се не прича. Кажу да је ММР окидач за настанак одређених поремећаја који су већ постојали у организму, а који се не би испољили да особа није вакцинисана“, каже Д.З. која је желела да остане анонимна.

У разговору са антивакцинално оријентисаним особама, могло се приметити да је највећи разлог њиховог страховања по питању вакцинисања деце веровање да ММР вакцина изазива аутизам. Студија коју је објавио др Ендру Вејкфилд 1998. године, први пут је довела у везу имунизацију ММР вакцином и аутизам. У студији је описано дванаесторо деце која су неколико дана након вакцинације развила симптоме инфламаторне болести црева, губитак говора и других функција. Ова студија није доказала везу између ММР вакцине и настанка аутизма, али је привукла пажњу медија, што је довело до страха и несигурности међу родитељима, па је тако дошло до пада броја вакцинисане деце.

Противника вакцинације пронашли смо и међу студентима Медицинског факултета у Београду, који је такође желео остати анониман: „Читао сам да је америчка Федерална агенција за лекове (ФДА) спровела истраживање у којем су открили да је конкретно та ММР вакцина довела до повећане инциденције аутизма код деце црне расе“, рекао је Н.Б.

Према речима две студенткиње медицине, овакво мишљење није често на њиховом факултету. Студенти су као и лекари у обавези сугерисати пацијентима да треба да се вакцинишу, али да без обзира на ту обавезу, они и сами схватају значај вакцинације кроз предмете које изучавају. ,,Ми током студија увиђамо да је вакцинација заиста корисна и да је антивакцинална пропаганда прилично неоснована“.
Сматрају да је пад броја вакцинисаних условљен и тиме што Институт за вирусологију, вакцине и серуме ,,Торлак“ више не производи вакцине, а људи немају поверења у оне увезене из иностранства.
Није довољно да само јединка буде заштићена

О томе какав ефекат вакцине имају на јавно здравље, стручно мишљење изнела је шефица катедре за патологију Медицинског факултета у Београду, проф. др Јелена Сопта. Она објашњава да се једино применом вакцине може подићи имунски одговор, како не би дошло ширења инфекције на нивоу популације: ,,Није довољно да јединка буде заштићена, потребно је да више јединки буде заштићено, како се болест не би преносила преко једних на друге. У томе је данас велики проблем када говоримо о епидемији морбила, јер невакцинисањем деце, или одложеним вакцинисањем, или потпуним невакцинисајем, смањује се генерални имунски одговор, нарочито код деце која се налазе у колективима, деце у вртићима, школске деце и онда се болест лако преноси”, изјавила је др Сопта.

Људи често потцењују болест малих богиња које заправо могу да доведу до озбиљних компликација. С обзиром на то да је у питању вирусна инфекција , оне се шире свуда по нашем организму и могу изазвати оштећења виталних органа, као што су плућа, тако да је једна од компликација морбила интерстицијална (атипична) пнеумонија, односно интерстицијално запаљење плућа. Ти вируси доводе до стварања џиновских ћелија у међупростору плућа које значајно оштећују њихову функцију. Постоје такође компликације дигестивног тракта, такви пацијенти имају запаљење желуца, запаљење црева, итд.

колективним-имунитетом-против-епидемије

Колективни имунитет и његов значај у одбрани од епидемије малих богиња

Епидемиолог, помоћник директора Института за јавно здравље ,,Др Милан Јовановић Батут“, проф. Др Дарија Кисић Тепавчевић, изјавила је да поред индивидуалног постоји и колективни имунитет, који мери отпорност једне популације према одређеној болести. Он се мери процентом имуних у одређеној популацији, што значи да особе које су имуне, било да су оне вакцинисане или да су прележале болест, представљају баријеру за даље ширење инфекције.
Они не представљају физичку баријеру ширењу инфекције, већ у њиховом организму слаби вируленција микроорганизма. Вируленција је способност организма да проузрокује болест. Најнеотпорнија средина за једног проузроковача је организам који је на њега отпоран, тако да у њему толико ослаби вируленција једног проузроковача, да кад дође у контакт са особом која није имуна, толико је тај микроорганизам ослабљен да неће заразити ни особу која нема имунитет.

Кисић Тепавчевић је прецизније појаснила овај процес: ,,Преласком микроорганизма са једног на други отпорни организам, све висе му слаби вируленција да у једном моменту он у потпуности нестаје, а управо то је концепт ерадикације, односно комплетног искорењивања заразних болести. Потребно је да сви будемо толико отпорни као популација, толико имуни, да то буде неповољна средина за један микроорганизам који тако нема услова да опстане. Колики је степен колективног имунитета довољан да штити популацију од настанка епидемије зависи од болести до болести, пре свега од лакоће ширења проузроковача”, тврди др Дарија Кисић Тепавчевић.

Према речима др Кисић Тепавчевић, мале богиње се најједноставније шире. Док дишемо, причамо, кашљемо или кијамо, ми избацујемо капљице у којима се налази овај вирус. С обзиром на то да је лак начин његовог преношења, минимални степен колективног имунитета који штити од епидемије морбила је 95%. Тај проценат зависи са једне стране од особина микроорганизма, а са друге стране од начина на који се он преноси, те на тај начин отпорност једног колектива штити популацију и од епидемијског ширења а и омогућава да у једној перспективи вирус потпуно нестане.

По свему судећи, вакцинација је ефективна заштита у одбрани од епидемиије. На основу података до којих смо дошли и разговора са стручњацима, али и онима који су противници вакцинације, сматрамо да је вакцинација веома важна, јер је то једини пут ка колективном имунитету који представља штит за све нас у одбрани од епидемије. Уколико наш организам прихвата вакцину, одговорност је свих нас да то и учинимо.