Студентски радови

Којим језиком говориш?

23. октобар 2012.
Марија Милинковић

Све сиромашнији речник младих као резултат застарелог просветног система и утицаја модерних технолошких справа

 

,,Како ме нервирају маторци брате, само ме смарају. Не знам шта хоће, нисам бре једина која има кечеве, па шта и ако рокнем на поправни средиће ми они већ то. Мало цмиздрим и коверта, ето мене у следећој години”,поносно говори Сања својој другарици. ,,Ма шта се бринеш, директор ми је рођак, можемо да се зезамо и блејимо колико хоћеш, баш нас брига!” Разговор две девојчице. Имају 13-14 година, али по облачењу и ставу рекло би се да су много старије. Један од многих сличних разговора које чујемо улицом. Један од показатеља где смо.

Жаргон у говору постао је део свакодневног изражавања младих. Свако ко је иоле старији не разуме пола од тог разговора, нити се труди да схвати говор пун поштапалица, псовки и вештачко убачених англицизма. ,,Код нас се не води много рачун о говору, најпре због опште пометње у просвети, чини ми се да не посвећује довољно пажње изражавању. Мислим да млади немају довољно читалачке културе. Не читају, немају довољан фонд речи, њихова елоквенција је сведена на неко полумумљање од 500 до 1000 речи и наравно, онда када не можете да искажете своје мисли и осећања она се запарложе, запусте, па нема ни осећања, ни мисли, а и када их има обично су то негативна осећања”, истиче Добривоје Станојевић, професор Стилистике и Реторике на Факултету политичких наука. Као узроке таквог стања он наводи образовање и медије. ,,Ако направите анкету међу просветним радницима који предају било који предмет, уочићете да су последњи пут имали српски језик и књижевност у средњој школи, а да нико од њих потом није ништа учио из те области. Те ствари се заборављају, не обнављају, питање је и како су се научиле и од погрешака у говору других предавача, сем оних из књижевности и језика и деца уче погрешно. У медијима не би требало да ради нико ко није завршио студије које га квалификују за тај посао, као што лекар не може да ради ако није завршио студије медицине, тако не може ни човек у медијима да ради ако није завршио одговарајуће студије. Нажалост, много више раде они који нису завршили студије, него они који јесу”, тврди Станојевић.

Борба за најмлађе

Радозналa и радосна дечија лица заменила су играње у парку за хипнотисано седење за компјутером или телевизором. Истраживања су показала да је време које просечно проводимо испред екрана више од 5 сати дневно, по чему је Србија претекла америчке држављане. Осим на здравље и вид, такав начин употребе слободног времена утиче на говор младих, посебно деце која се тек упознају са културом и језиком свог народа.

Електронска ,,Mала библиотека” је покушај српских исељеника да утичу на децу у савременом добу и помоћу компјутера их заинтересују за читање и писање. Недавно је у оквиру ,,Мале библиотеке” одржан и конкурс отвореног првенства у писању на тему књиге. Игор Коларов, српски писац, члан је жирија на овом конкурсу за децу широм света. ,,Свакодневни језик се готово у свим временима разликовао од књижевног језика, али новo, технолошко време доноси још већу поларизацију. Говор се за разлику од усложњавања комуникационе технологије, уситњава, скраћује и сузи, а самим сажимањем језика, сажимају се и мисаоно-емотивни домети бића”, сматра Коларов. Вељко Жижић, један од оснивача овог пројекта живи у Енглеској. Упркос даљини препознао је друштвени проблем који се у нашој средини често занемарује. ,,Деца се изражавају користећи речник околине и речник који добијају из главних културних извора. У нашем случају претежан утицај има телевизија, где је допуштен веома низак ниво језика. Ипак, моја претпоставка је да је говор деце и даље лепши и паметнији, него на телевизији”, каже Жижић. Школству замера преоптерећеност граматиком и правописом, наспрам занемаривања развоја говора. ,,Језик тражи неговање, свакодневно и на сваком кораку. Српски језик ће бити очуван уколико је користан за споразумевање. Сматрам да је свака страна реч ,,тројански коњ” и да представља опасност за наш језик, чини га безвредним и тешко одрживим на дужи рок”, додаје Жижић.

Некад и сад

Видео игрице постале су преокупација младих. Играонице су места окупљања и ,,дружења”, док се у библиотекама чује тек понеко шуштање избледелих страница. Приоритети су се променили на штету речника, лектира се чита на Интернету, а оригиналност и маштовитост у писању реткост је у нестајању. Мирослава Ђуровић, пензионисана професорка Српског језика и књижевности у свом двадесет шестогодишњем педагошком раду испратила је многе младе људе ка њиховом даљем развоју. Током рада у Основној школи ,,Иво Андрић” приметила је промене у схватању генерација и њиховом начину изражавања мисли. ,,Говор се искварио неким новим ружним речима које су уведене из других језика или су кованице младих. Електронски апарати којима се омладина служи знатно су ослабили фонд речи. Ученик обогаћује свој језик када прочита књижевно дело, излаже своја мишљења о јунацима и комуницира, јер на тај начин прочитано усваја и улепшава свој речник”, истиче М. Ђуровић.

Говор као део шире слике

Данас је срамота учити и знати. Живимо у времену када праве вредности стоје на маргини. Значај правилног и изражајног говора има много више утицаја на сфере нашег живота , него што смо сами свесни. Тања Марковић, дипломирани психолог, задужена за одабир кандидата у Декра агенцији за запошљавање указује на улогу речника у могућностима кандидата да добију посао који желе. ,,Колико ће начин изражавања утицати на формирање целокупне слике зависи од висине позиције за коју се потенцијални радник пријавио. Од кандидата који имају високо образовање се очекује да су. како бисмо ми психолози рекли, елоквентни и вербално флуентни; односно да умеју да себе представе правим речима. Чак и за особу која ради на месту продавца битно је да се лепо изражава и на тај начин привуче купце. Грешке које кандидати праве током интервјуа најчешће су граматичке природе, као и разне поштапалице, што на нас оставља утисак да та особа нема богат вокабулар и да не ради на себи”, поручује она.

Осим промена у богатству речника, свеприсутне су и оне у понашању и вредностима које омладина усваја. Цене се материјалне ствари, племенитост и доброта постају одлике ,,слабих”. Душан Мојић, доцент на Филозофском факултету, ангажован на предмету Социологија омладине потврђује суморну слику данашњице. ,,Несумњиво је да прихваћене вредности утичу на начин изражавања младих, но у Србији је више реч о општој друштвеној аномији (одсуству вредности) која одлучујуће утиче, између осталог и на говор младих. Жаргон се сматра делом београдског-велеградског духа, док псовке делом потичу из накарадно схваћеног патријархалног обрасца (условно ,,мачо”) који се негује у нашој култури (симпатично је када мушко дете псује). Стварање модерног система вредности, али уз подстицање солидарности, емпатије и социјалне интеграције најважнији је предуслов побољшања положаја младих, а тиме и њиховог говора”, наглашава Мојић.

Брзина напретка технолошких изума сразмерна је брзини суноврата говорних могућности омладине. Професор Станојевић као решење предлаже повећање обима предмета из књижевности, стилистике, реторике, креативног писања у свим узрастима школовања, од основне школе, до факултета.. ,,Последице занемаривања овог проблема ће бити такве да ће све више људи заборављати српски језик и биће тешко очувати везу са традиционалном српском културом. Људи ће заборављати домаће речи, а неће научити шта нове значе и онда ћемо се наћи у некој предвуковској позицији, па ће нам бити потребан неки нов Вук Караџић”, упозорава Станојевић.

Језик је одлика једног народа. Уколико не говоримо исправно на матерњем језику, тешко ћемо се сналазити на страном. Потребна је већа посвећеност овом проблему, као и схватање значаја продубљивања моралне провалије. Уколико се начин просветног рада не промени, младима не укаже шта губе компјутерским изражавањем и број необразованих у медијима повећа, изгубићемо нит која нас спаја – језик, говор, душу једног народа. Водимо се речима Стефана Немање. ,,Чувајте језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.”

Марија Милинковић