Ко вуче конце у Украјини?

,,Тако је, браво!” – викали су демонстранти у Кијеву пошто су срушили Лењинову статуу почетком децембра. Само су стопала старог совјетског хероја остала на постољу. Око 800 километара југоисточно, међутим, четири Лењинове статуе стоје нетакнуте. У Луханску, градићу на истоку Украјине, нема барикада. Велика већина становника је проруски оријентисана.
Од краја новембра, очи целог света упрте су у антивладине протесте у главном граду Украјине, што може да ода (погрешан) утисак да ова источноевропска земља ставља Запад испред свог моћног суседа, братске Русије. Луханск открива велике политичке поделе које потресају ово друштво из темеља.
Према истраживањима украјинске невладине агенције Reasearch and Branding Group, постоје велике регионалне разлике међу становништвом: приближавање Кијева Европској унији жели 81% одсто грађана западне Украјине, 56% централне Украјине, 33% јужне и тек једна четвртина грађана источне Украјине. Ова линија поделе иде раме уз раме са подршком грађана председнику Виктору Јануковичу – она је највећа у јужном и источном делу земље. Већина испитаника, међутим, не подржава ни приступање Украјине Царинској унији са Русијом: 61% источних Украјинаца је против, док је број опонената на западу земље још већи – 93%.
Међутим, поред регионалних, постоје и сезонске разлике у мишљењу Украјинаца, па су тако лети окренути ка Европи, а зими ка Русији. А украјинске зиме најбоље показују колико ова земља заправо зависи од Русије.

ПРЕДСЕДНИЧЕ, УЗ ВАС СМО

,, 22 000 људи у Луханску ће изгубити посао ако Русија буде комплетно блокирала украјински извоз. То не смемо да заборавимо”, каже градоначелник Луханска, Сергеј Кравченко. Он додаје да би Споразум о стабилизацији и придруживању са Бриселом само провоцирао Русију и не би донео ништа добро ни Луханску ни остатку Украјине.
Луханск је један од најважнијих индустријских градова у Украјини. Luhansktepolvoz је фабрика која производи локомотиве, електричне и дизел возове већ читав век. Али очи радника упрте су у Москву. Погодите ко купује све њихове возове?

,, Све наше производе купују руке железнице. Они су наш једини купац, ми 100% зависимо од њих”, каже генерални директор Павел Цеснек.
Зато и не чуди што се радници ове фабрике боје да би договор са ЕУ озбиљно угрозио њихове економске односе са Русијом. ,, Обичан народ не занима висока политика која се води у Кијеву и Бриселу. Они само желе да нахране своје породице”, каже Павел, ,,Живот у Луханску би био много тежи без Русије.”
Али да ли би само становницима Луханска било теже без Русије?
Више од 60% украјинских производа извози се у бивше совјетске државе, највише у Русију. Када је реч о увозу, Русија је још значајнија – и поред сопствене производње гаса, Украјина мора да увезе још 80% да би задовољила своје потребе. Погодите одакле Украјинци увозе гас?
Колико год Украјинци желели да постану део ЕУ, када гаса нестане, Брисел изгледа далеко а Русија поново постаје најбољи пријатељ…

ЈАНУКОВИЧУ, АВИОН КА ЕВРОПИ

Остап Брунетски оставио је посао у родном Ворзелу, градићу недалеко од Кијева, и придружио се демонстрантима већ првог дана протеста на тргу Мајдан у главном граду Украјине.
,,Протестоваћемо и целе године ако треба, све док се не распишу председнички избори”, каже Остап. У рукама држи транспарент Јануковичу, окрени авион ка Европи.
,,Ми нисмо мала Русија, Украјина је слободна земља”, каже Остап.
Иако само опозиција може да промени систем на легитиман и легалан начин, Остап каже да се већина демонстраната труди да се одвоји од опозиционих политичких партија. ,,Сви чекамо да украјински Парламент почне да ради после завршетка празника“ , додаје Остап.

Демонстранти у Кијеву долазе и из села и из градова. Међу њима је највише младих који су одрастали у годинама после распада Совјетског Савеза. Међутим, има и оних старијих. За све њих, Европска унија је далеко атрактивнија од Русије. Верују да им ЕУ може помоћи да изађу из руског окриља и сенке после толико деценија; она може да им донесе владавину права и већи животни стандард. Они хоће Украјину без корупције, криминала, али са демократским изборима и искреним политичарима.

И ЈАРЕ И ПАРЕ

Без обзира на велике политичке поделе у земљи, председник Русије јасно је ставио до знања председнику Украјине да мора да одабере – или споразум са ЕУ или трговинске везе са Русијом. Неколико недеља пре састанка у Виљнусу у Литванији, где је Јанукович требало да потпише спорни споразум, Русија је објавила да је украјиснки дуг за гас износи милијарду долара, руска санитарна инспекција пронашла је грешке у украјинским слаткишима а трговина са Русијом озбиљно је успорена…
И Јанукович је одбио да потпише. Како пише Ели Барнави са портала i24news:
,, Између тешких европских захтева пропраћених не тако великодушним чеком од 610 милиона евра, и руских 15 милијарди евра, јефтиног гаса и претњи трговинском блокадом, Виктор Јанукович морао би да буде демократа са визијом да би одабрао Европу”.
И тако је Украјина добила 15 милијарди евра руске финансијске помоћи, а цена гаса снижена је за трећину. Како Путин објашњава, новац је дат Украјини ,,због проблема са којима се суочава њихова економија, а то је последица светске финансијске кризе, али и да бисмо подржали украјински буџет.”
Ову битку добили су Руси, па је непотписивање споразума у Виљнусу оцењено као премоћ руске тврде моћи над европском меком моћи, оцењује EU Observer. Али, да ли је овде реч о руској тврдој моћи или о Јануковичевом убијању демократије зарад сопствених дуготрајних циљева? Пре десет година, Наранџаста револуција, током које је десетине хиљада Украјинаца протестовало против изборне крађе тадашњег премијера Јануковича на предеседничким изборима, резултирала је његовим одласком са власти. Победу је однео прозападно оријентисани Виктор Јушченко, што се сматрало великом победом Сједињених Америчких Држава и ЕУ. Међутим, на следећим председничким изборима пет година касније, на Јушченково место дошао је Јанукович. Русија га је подржавала и тада, и данас. Према писању Вашингтон Поста, Јануковичева породица не само да се обогатила током година које је провео и проводи на власти, већ је и његов син, иначе зубар, један од најбогатијих људи у Украјини. Сада су Јануковичеве скорашње одлуке и више него јасне – да је потписао споразум са ЕУ, заувек би изгубио преко потребну подршку Русије.

Када је реч о демонстрантима који играњем и певањем одолевају леденој украјинској зими, они ће, како рече Остап, остати докле год треба. Они желе Европску унију, али њихови сународници из источних и јужних крајева земље желе Русију. По свему судећи, опција ,,и Русија и Европска унија” не постоји. Украјинци ће морати да одлуче –или европске вредности или руски гас. Ово није борба за бољитак Украјине и њеног напаћеног народа, већ сурова борба Истока и Запада за премоћ над највећим руским суседом. Воx попули тј. глас народа биће ућуткан високом политиком и вољом политичара. Када – само је питање тренутка.