Студентски радови

Књишки мољац на друштвеним мрежама

26. јануар 2019.
Марија Милутиновић

Са само три године научила је да чита, а до своје двадесет треће прочитала је неколико стотина књига. Још од основне школе сама себи купује књиге, па се тако у њеној малој гарсоњери ушушканој на Кошутњаку, налази библиотека са око 250 примерака међу којима доминира фантазија. Фаворите месеца, савете за куповину, мишљења о прочитаним делима и разне препоруке из области књижевности Јелена Остојић, једна од најпознатијих књишких блогера у Србији, пише на свом инстаграм профилу, јутјуб каналу и блогу под називом Живот Шећерне пилуле (The life of Sugar Pill).

  • • Како сте добили инспирацију да свој блог назовете „Живот Шећерне пилуле“?

Све је почело тако што неки од мојих најбољих пријатеља нису живели у истом граду као ја и махом смо се чули путем интернета. Мени би било веома досадано да сваком посебно куцам кад се нешто деси, те сам отворила блог и тамо писала све, па друштву, на послетку, само проследила линк. Тако да је, пошто сам писала о свом жвоту, име блога природно дошло. Интернет име Шугар Пил користим од почетка средње школе и више ме људи зна под тим надимком него по имену, те одатле Шећерна Пилула.

  • • Како би описала књишку блогер заједницу у Србији?

 Књишка заједница на Балкану је, иако је тренутно у великом успону, мање развијена него, рецимо, у Великој Британији или САД. У овим земљама су се књишки блогери „преселили“ на Инстаграм и YоуТубе и тамо имају и до пола милиона пратилаца. Код нас интересовање није толико велико, али ипак се током последње две године примети већа присутност књигољубаца на друштвеним мрежама.

  • • Може ли у Србији да се живи од блоговања, посебно од блогова који промовишу културу?

Од свих књишких блогера које познајем, мали број њих пише текстове, али нико не може да живи од тога. Од културног блога може да се живи уколико пратите популарну културу, а водите портал, само на блогерској платформи попут Блогера или Вордпреса, па тако можете да убирате приход путем Ад Сенсе-а. Колико сам ја обавештена, на Балкану може да се живи од блоговања о моди и шминки. Мада је данас врло теко пробити се и у тим водама јер су се они који су то успели „устоличили“ на својим позицијама, те нови људи немају толико шансе.

„Са пет година сам се први пут учланила у буиблиотеку у родној Руми. За два или три дана прочитала бих целу књигу у шта је моја мајка тешко поверовала, па је пошто ју је мрзело да прочита целу читала на прескок и терала ме да јој препричавам да провери да ли сам стварно прочитала. То би се увек завршило тако што бих јој ја препричала целу књигу од почетка до краја, а она би на крају остала изненађена. Од тада читам сваки дан са малим паузама током средње школе.“

Оно чему књишки блогери могу да се надају је евентуална сарадња са издавачким кућама, која се у већини случајева своди на то да добијају бесплатне књиге у замену за искрени приказ тих књига на својој платформи.

  • • С обзиром да сте запослени у књижари, да упоредо студратe и водите блог можете ли ми описати свој радни дан?

Изгледа као и дан сваке друге особе, само што ми, уместо да слободно време проводимо губећи време на интернету или бавећи се неким другим врстама хобија, читамо, а касније о тим књигама пишемо. Током процеса креирања једног блог поста, осим писања о самој књизи, важно је текст испратити и фотографијама. То није неки додатни посао јер ми који смо опседнути књигама свакако имамо пуне телефоне фотографија истих. На Инстаграму постоји заједница људи који објављују слике књига и разговарају о њима, а она носи назив Боокстаграм. Можда мало већа разлика у односу на свакодневне животе или радни дан других људи јавља се код људи који снимају видее за YоуТубе, јер дефинитивно не проводи свако дане причајући у камеру.

  • • Јутјубери и блогери који се баве компјутерима, игрицама, шминком и козметиком често организују окупљања на којима се друже међусобно и са својим пратиоцима. Да ли постоји такав вид окупљања и међу књишким блогерима?

Нисам приметила да су постојали догађаји таквог типа све до ове године. Књишки блогери су се до сада сретали, рецимо, на фестивалу Читам Читаш, али то није било организовано окупљање. Овогодишњи сајам књига дефинитивно је остао у знаку међусобног упознавања књишких блогера и јутјубера, али и у знаку тога што су нам прилазили људи који нас гледају и читају наше текстове.

Корак даље отишла је издавачка кућа Евро Бук, која је на свој штанд позвала две Букстаграмерке и једну БукТуберку и организовала дружење са њиховим пратиоцима.

  • • Ког су профила људи који прате ваш блог?

Приметно ми је да су људи који читају мој блог или средњошколци или старији људи, неретко други књишки блогери, док ме на YоуТубе каналу гледају махом основци и средњошколци, уз по коју особу мојих година.

  • • Пошто сте заљубљеник у књиге да ли сте икада пожелела да напишете књигу и ког би жанра она била?

Никада нисам имала жељу да објавим књигу. Иако умем критички да читам, нисам неко ко уме да пише фикцију. Моје писање своди се на новинарско извештавање са културних догађаја, као и осврте на књиге, јапанске анимиране филмове и дешавања у друштву.

  • • Већ неколико година се говори о мењању школског програма за основне и средње школе и уврставању нових књижевних дела у лектире. Које би књиге по вашем мишљењу требало уврстити у обавезну лектиру у школама?

Пре свега, недавно сам сазнала да су неке дивне књиге мог детињства, попут књиге Мој дека је био трешња, Анђеле нанети, већ уврштене у редовну школску лектиру. Оно што бих ја уврстила у лектиру за основну школу је Толкинов Хобит. Ова књига је идеална за читање у завршним разредима основне школе. Полако се ближимо томе да постане лектира, јер се одломци већ сада налазе у Читанкама, али људи који праве план и програм морају да схвате да Хобит, иако писан за децу, ипак и даље није погодан за ученике трећег или четвртог разреда.

Оно што сматрам да би требало да буде уведено као лектира у средњој школи је „Пијаниста“, Владислава Шпилмана, писана по истинитом догађају који се десио током Другог светског рата. Можда би се, уз сво ово поновно скретање пажње на опасност наркотика, а када, колико знам, организација Јазас више не држи вршњачке едукације на ову тему, у програм одлично уклопила још једна истинита прича – „Ми деца са станице Зоо“, Кристијане Ф.

  • • Многи сматрају да је управо “досадна” лектира један од разлога засто су млади данас све мање заинтересовани за читање. Зашто је по вашем мишљењу опала читалачка навика код млађе популације посебно код деце рођене почетком 2000их година?

Читалачка навика опада због тога што смо заокупљени праћењем поп културе, играњем игрица или другим врстама забаве, а читање не не сматра забавним, иако то свакако јесте. Међутим, као што сам напоменула, у последњих годину дана приметила сам пораст интересовања са читање код младих, а томе дефинитивно доприноси чињеница да су главну улогу у ширењу љубави према читању преузели управо њихови вршњаци.