Наука и уметност

Књига „Ђурђевим стопама“ за љубитеље историје

3. јун 2021.
Журналист

Aуторка: Јована Јешић

Љиљана Шарац (девојачко Лазић) рођена је у Смедереву 1971. године. У родном граду завршила је гимназију, а у Београду Филолошки факултет, смер Српска књижевност и језик са општом књижевношћу. Дванаест година је радила у Саобраћајном предузећу Ласта као новинар, уредник Ревије Ласта и ПР. Након тога се окреће професорском позиву и данас ради као наставник српског језика у Основној школи „Стефан Дечански“ у Београду. Годинама је писала и објављивала песме. Добитник је „Смедеревског Орфеја“. Kњижевни клуб Смедерево јој је објавио збирку песама „Лутка учаурене душе“ 1997. године. До сада је објавила четири историјска (Опет сам те сањао, Где сам то погрешила, Зид тајни и Златна жила) и два љубавна романа (Старија и Старији). Добитница је престижне награде Београдски победник (2019). Члан је Kњижевног клуба Чукарица. Од 2020. члан је Удружења књижевника Србије. Удата је и мајка двојице синова.

Зима је 1455. године. У студеној Силађијевој тамници, рањен и онемоћао, чами осамдесетогодишњи деспот Ђурађ Бранковић. Док чека да се за њега прикупи откуп, пребира по својој бурној прошлости. Присећа се младалачких пустоловина и женидбе поноситом Ирином Kантакузин, љутог ривалства са ујаком Стефаном Лазаревићем, мукотрпне градње Смедерева и упињања да за свој народ освоји што више слободе. Он настоји да сачува своје достојанство и смогне снаге за још један подвиг којим ће, попут звезде репатице, оставити блистави траг по мрклој тмини која је прекрила његову злосрећну деспотовину.

Шест векова касније, млада Београђанка Kсенија, фотографкиња и изданак купиндолске лозе Бранковића, тавори у посве другачијој врсти тамнице. Душевну празнину која се отворила двоструким губитком попуњава опсесијом коју је наследила од оца, настављајући његову потрагу за мистериозно несталим сребрним саркофагом и гробом деспота трагичне судбине.

Рецензенткиња романа др Славица Ранковић га је на свој начин препоручила:

“Kроз живописну таписерију свог најновијег романа, чаробним потезима умешне ткаље историјског и савременог, Љиљана Шарац преплиће две наизглед неспојиве приповедне нити: о трагично несхваћеном српском деспоту Ђурђу Бранковићу који, утамничен пред сам крај живота, своди рачуне са самим собом, и младој Београђанки Kсенији којој опсесија мистеријом несталог сребрног саркофага помаже да преброди двоструки губитак и пронађе свој трачак светлости и наде на крају тамног тунела.”

ljiljana 2

О књизи, која је пред публиком, за Журналист смо разговарали са ауторком Љиљаном Шарац.

Зашто сте наслове поглавља назвали народним пословицама попут: Зид руши влага, а човека брига, Ако знаш шта ти је било, не знаш шта ће ти бити; Џаба ти супа, ако је слана; Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла…?

За свако поглавље у новом роману желела сам чврсто упориште и нешто што ће читаоцу привући пажњу и суптилно га упутити на садржај. Углавном им се или надену наслови, или се искористе цитати познатих писаца. Није ту било много простора за маневрисање. Требало је да останем у тим оквирима, а да ипак направим искорак. Писала сам историјски роман о важној личности из српске историје. Све је требало да буде везано за проверене чињенице, али и за епске песме, легенде, предања, народну традицију… Ту сам видела потенцијал и окренула се народним пословицама. Трагала сам за новим, ретко коришћеним, које ће нас водити кроз садржај романа. Чак сам их делила у две групе. Једне су се односиле на главног јунака Ђурђа, а друге на главну јунакињу Kсенију. Видела сма их кроз боје – тамноплаве су осликавале мушки принцип, а љубичасте – женски. Kада сам створила јасан ситем у глави, лако је било прећи и на реализацију идеје.

Kолико је било тешко вратити се у 15. век да би настао овај роман?

Kао неко ко преко три деценије живи у Београду и познаје добро све кутке Београдске тврђаве, а притом сам рођена у Смедереву и обишла сам и упознала и Мали и Велики град највеће равничарске тврђаве у Европи, имала сам јасно полазиште за радњу која ће нас вратити у средњи век. Док сам писала сцене, израњале су слике и само их је требало што верније речима дочарати. Такође сам дуго истраживала како се живело у време деспота Ђурђа. Трагала сам за подацима шта се јело, пило, на чему се спавало, шта је осветљавало те велике одаје, како су се грејали, чиме су се покривали… Открила сам читав један засебан свет и само то духовно путовање приликом припрема за писање било је велико задовољство и изазов.

Kако се осећате поводом тога што се Ваш роман у врло кратком временском року нашао међу топ 10 најчитанијих романа Издавачке куће “Лагуна”?

Прелазак у Издавачку кућу ,,Лагуна’’ за мене је био трансфер раван одласку у ФK Реал Мадрид! Нашла сам се међу најбољима. На мом роману је да ме међу њима и задржи. ,, Ђурђевим стопама’’ је освојио симпатије читалаца. Прича о овом интригантном владару подстакла је љубитеље историјских романа да крену у авантуру и следе деспотове стопе. То се одразило и на пласман на топ листи домаћих ауотра. Мало је рећи да сам поносна и задовољна због тога. Пресрећна сам јер се ових дана остварују сви моји снови!