КЛИЗИШТА У МИРИЈЕВУ ЧЕКАЈУ НОВЕ КИШЕ

Поплаве у Србији у мају 2014. наступиле су након обилних падавина које су захватиле целу територију земље. Пре тачно четири године, 15. маја 2014. у Београду је забележен апсолутни падавински максимум од 107,9 литара кише по квадратном метру. Истог дана проглашено је ванредно стање. Страдало је 33 особе, а преко 550 се и даље води као нестало.

Миријево је било међу најтеже погођеним насељима на територији Београда због многобројних клизишта која су се услед поплава активирала. Десетине ромских породица је било приморано да бежи главом без обзира, носећи са собом само оно што су могли да понесу у рукама када је прорадило клизиште близу нехигијенског Орловског насеља и сравнило га са земљом.

У Долачкој улици кућа у којој је тада живела мајка са двоје деце била је скоро потпуно затрпана. Она се и раније обраћала надлежнима како би издејствовала да се сагради потпорни зид који би спречио овакву катастрофу, али су за њене апеле надлежни остали глуви. Канализација је продрла у купатило, а у спаваћу собу се улила вода из баре која је била тик поред прозора.

Најстрашнији призор био је огроман одрон свега неколико метара од стамбене зграде у улици Матице српске, међу мештанима познатије као „Удовица“. Готово половина брега који се налазио између зграде и пута који пролази испод ње сурвала се када је прорадило клизиште. Земља је са собом однела већи део дечијег игралишта и десетину стабала. Све то заједно лежало је на путу испод зграде, потпуно блокирајући прилаз. Данима су се могли видети станари који седе на терасама, пуше и испијају кафу док пар метара испод њих зјапи провалија.

Градски менаџер Горан Весић је посетио станаре „Удовице“ и уз обавезно присуство новинара и фотографисање обећао да ће град учинити све да санира одрон и поправи игралиште. Више од три месеца булдожери су уклањали земљу. Пут је за то време био затворен, а град је коначно решење проблема видео у постављању бетонске оградице од пола метра која ће сасвим сигурно спречити евентуалне одроне у будућности. При радовима је оштећена и водоводна цев која од тада пуца на сваких месец дана, крпљена и поправљана до бесвести.

 

Четири године након поплава, власт и даље труби како је клизиште „брзо и безбедно“ санирано. Игралишта више нема, дрвећа нема. С првом кишом, станари се начичкају на терасе и зуре ка клизишту, за сваки случај.