Студентски радови

Канабис као лек

21. јун 2018.
Катарина Настић

Коришћење канабиса у медицинске сврхе у Србији

КАНАБИС КАО ЛЕК

Конзумација биљних лекова попут канабиса у порасту

У Србији већ годинама људи масовно умиру од канцера, кажу подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Али је све већи и број оних који користе канабис и друге биљне лекове у свом излечењу. Они који су оболели или чији су најближи оболели од те, и још много других опасних болести организовали су се и основали организацију за легализацију канабиса у медицинске сврхе ИРКА. Милош Радовановић председник удружења ИРКА изјавио је, „Србија је дубоко болесна земља. Људима је хитно потребан јефтин и користан лек“ . Међутим ни након пет година од почетка јавног залагања за легализацију канабиса у медицинске сврхе, ништа се није променило. Милош Радовановић истиче да јавност у Србији мора да склони ту неистину од себе да је канабис дрога која је јако штетна по здравље, већ да напротив, људи морају бити свесни чињенице да се деривати канабиса користе хиљаду година уназад, што је последњих 60 година склоњено од јавности јер има директан утицај на остваривање профита из разлога што као биљка не може да се патентира, а кад нешто не можеш да патентираш, онда не можеш ни да продаш, па одређене интересне групе не дозвољавају да таква истина изађе на видело. Радовановиц је такође додао, „Апелујем на све доносиоце одлука да се не играју са људским животима, да што пре погледају сијасет научних истраживања, а посебно искуства људи који користе конопљино уље“.
Фармацеут Филип Михајловић, ипак није сигуран у позитивне користи конопљиног уља. Злонамерници би рекли да је једини разлог зашто фармацеути не мисле позитивно о овој теми, и без обзира на бројна сведочења оболелих и излечених, једино профит. „Лечење канабисом још увек није до краја испитано. Без обзира на искуства различитих пацијената, не постоји научни доказ да канабис утиче на све пођеднако. Проблем је што ми, као фармацеути, не можемо давати људима нешто што још увек није у потпуности научно доказано. Поред тога, оно што јесте научно доказано, јесте да канабис лоше утиче на когнитивне способности човека“, истиче Михајловић.

ПОЗИТИВНА ИСКУСТВА И НАЧИН ЛЕЧЕЊА
Оболели од мулипласклерозе, најзаступљеније болести која се лечи канабисовим уљем, у Србији имају могућност да се лече на три од једанаест познатих начина терапије. Из тог разлога, већина се одлучује за алтернативну и потенцијално опасну методу, а то је управо уље канабиса.
Већина саговорника избегава да изнесе своје име и презиме из страха да не буду ухапшени и проведу три године у затвору јер користе, још увек илегалну, методу лечења. Међу њима ипак постоје особе које су спремне на ризик због добробити друштва. Један од њих јесте и Градимир Вељковић, који је заједно са својом животном причом донео медицинске налазе пре и после коришћења канабисовог уља. „Апсолутно је погрешно што се верује само папирологији јер папир трпи све, али чињенице су неоспориве. Ја имам мултипласклерозу од 2011. године са 90% инвалидитета, а од 2012. сам готово непокретан. Међутим, овај налаз из 2013. показује потпуно здравог човека и дубоко верујем да ми је уље канабиса помогло у излечењу. Једина злоупотреба канабиса је заправо његова забрана, зато што се биљка, која може да се гаји и да свако себи узгаји лек, даје криминалу у руке, па се продаје по скупљој цени.“
О позитивним искуствима канабисовог уља и његовог коришћења, говорила је и жена која болује од мултипласклерозе, међутим, због закона који забрањује било какву употребу марихуане, она се сматра криминалцем у српском правосуђу и због тога остаје анонимна. „Има неких дана када, рецимо, не гледам балет или не гледам модне ревије, зато што у том тренутку не могу да поднесем да видим ноге које функционишу, и у том моменту бих ја своје ноге радије одсекла, да их немам, пошто су ми бескорисне. Сада имам 41 годину, а прву дијагнозу за мултипласклерозу сам добила крајем 2008. године, а рак 2013. Људи који су оболели од исте болести су били на тродонима и бенсединима и нико не поставља питање да ли су људи превише отровани лековима, да пију гомилу антибиотика који ништа не раде и то никоме не представља проблем, али зато мој начин лечења је забрањен законом“.
На питање да ли испробава нове лекове или да пређе у ’илегалу’, њен пријатељ је саветује за другу опцију. Вадећи посуду са канабисовим уљем, ова жена исто то уље конзумира уз свакодневну исхрану, у овом случају, са једном од основних намирница, хлебом. „Да се разумемо, ја уопште не волим мирис ни укус овога, али исто тако ни медицински лекови нису далеко. Докторима поручујем да окаче дипломе мачку о реп. Откад сам дијагностификована са мултипласклерозом, сви су ми кроз шалу предлагали да пробам марихуану ради релаксације и ја сам знала да људи у свету, поготово у Сједињеним Државама, користе марихуану на различите начине. Док је време пролазило, увек ме је занимало како то набавити и колико то кошта. Онда ми се десило да сам за десет месеци изгубила три члана породице: оца, деду и тетку. Од тог момента сам преломила и одлучила да покушам. За моју дијагнозу, максимална унос је шест капи уља, али у почетку сам почела са једном дневно, да бих на крају дошла до максималне дозе. Узимањем прве капи, наредних петнаест сати нисам знала за себе. Да не болујем од овога, никад се не бих определила за коришћење марихуане јер нисам тип који жели да је користи да би побегла од својих проблема, траума и слично.“

ИСТОРИЈСКА УПОТРЕБА КАНАБИСА
Конопља је једногодишња биљка пореклом из севернозападног дела Хималаја. Коришћење конопље углавном је било ограничено на производњу хране и одеће, али упркос томе постоје бројни докази да је конопља коришћена у медицинске сврхе још 5000. година пре нове ере у Кини за време владавине цара Чен Нунга. Један битан документ који датира из 2350. године пре нове ере, записан на камену који се налази на подручју некадашњег египатског царства, у близини Мемфиса, наглашава употребу конопље као анти-инфламанторно и антибактеријско дејство биљноог лека.
Употреба конопље у медицинске сврхе у Европи се јавља крајем 19. века. Први који је започео истраживање медицинских својстава те биљке је Вилијам О’ Шагнеси (Њилиам О’Схаугхнессy) 1840. године. Његова прва запажања дотакла су се употребе лекова на бази индијске конопље за лечење беснила, реуматских болести, епилепсије и тетануса, наглашава Антонио Валди у својој књизи „Историја канабиса као лека“.
Ране 1926. ,,Српска фармакопеја“ а затим 1933. и ,,Југословенска фармакопеја“ наглашавају да је канабис био одобрен као званичан лек а његова употреба је била и законом дозвољена. Мало је позната и чињеница да је до 1977. године управо Југославија била највећи произвођач канабиса у Европи. Осим тога што се користио као лек, канабис се користио и за низ других ствари као што су грађевина, производња одеће… Међутим каснији период и промена гледања на канабис у остатку света доноси и забрану коришћења исте и на нашим просторима.

ИНДУСТРИЈСКА УПОТРЕБА КОНОПЉЕ
Конопља која служи за индустријску употребу назива се индустријска конопља. Она се користи у индустрији ради израде конопца, тканине, платна, хартије, одеће, горива, грађевинских материјала. Од индијске конопље се разликује по веома ниском нивоу опојног састојка ТХЦ.
Стојан Сувара из Челарева бави се производњом индустријске конопље. „У Србији константно расте површина на којој се сеје индустријска конопља. Ми производимо уље од конопље и продајемо га као полупроизвод. То уље код нас купују углавном дијабетичари и плућни болесници, иако ја мислим да би људи требали да почну да производе опет индустријске производе од конопље“, каже Сувара.
Као занимљиву чињеницу, чланови удружења ИРКА истичу да су прве Библије штампане на папиру од конопље, као и да је Декларација о независности такође штампана на листу од конопље. Такође додају и то да је један од најпознатијих произвођача аутомобила, Хенри Форд, 1941. године развио аутомобил који користи погонско гориво направљено од конопље, а врата су такође направљена од конопљиних влакана, јер је као биљка четири пута јача од метала.
Развојем капитализма, конопља је сметала великим фармацеутским компанијама и високи челници су апеловали да се та биљка забрани, под изговором да је штетна и да изазива зависност код конзумената. Свет па и Србија тада су забранили употребу канабиса. Ипак одређене државе су мењале закон и легализовалеупотребу канабиса у медицинске сврхе али не и Србија. Упркос активистима који се залажу за легализацију коришћења канабиса у медицинске сврхе ипак држава не подлеже утицају. Борба за закон којим би корисници могли легално да купе и користе канабис не одмиче са почетка.