Кампања пре кампање

Иако избори нису расписани, београдски билборди, бандере, аутобуска стајалишта и рекламни панои шаљу другачију поруку. Велики број партија месецима уназад користи сваки јавни простор за промоцију својих политичких порука или деградацију  политичких супарника.

Vladimir-Pavievi

Професор ФПН-а Владимир Павићевић сматра да Србија као неуређено друштво живи у кампањи све време.

– Стално се појављују неки билборди, стално је питање да ли ће се распасти Влада или неће. Живимо поред континуиране кампање, тако да ја сад не могу ни да раздвојим да ли је нека кампања антикампања, да ли сад то треба или не. Треба да се угледамо на, рецимо, пример Хрватске где је кампања трајала извесни број недеља, где су се сместиле политичке поруке, а све оно што се претходно дешавало, тицало се доношења одлука које треба да допринесу бољем животу грађана. Други проблем Србије је што се те кампање, па и антикампања организују због тога што ми живимо у форми фасадне демократије. Велики број државних питања се држе неуређеним, па онда стално имате осећај да се тресе подлога на којој стојимо. Уместо да решимо велика питања и онда почнемо коначно да говоримо о питањима која се тичу свакодневног живота. И та фасадна демократија заправо нас доводи у ситуацију да немамо ни право на могућност избора, за кога ћеш сада да гласаш. Због тога настају ове кампање непослушности, празних, белих листића, које су једна домишљатост извесног броја људи који разумеју шта се дешава и траже неку врсту алтернативе. Ја не верујем да је то алтернатива, али ту алтернативу морамо негде да нађемо. И, сад, посматрајмо, гледајмо шта се дешава, можда се отвори нешто као могућа алтернатива, ја мислим да наредне месеце треба користити за то. 

Доктор Мирољуб Радојковић је сагласан са ставом о континуираности, али кампању не види као превремену.

-Код нас политички живот је толико компликован – свађе, сатанизације и прозивке трају непрестано. Сад су почели да се дају акценти, смишљене су слабе тачке. Онда се на те тачке које су већ у свести народа јасне гађа. Примера ради, недоследност, превртљивост СНС-а плакатима ‘Погодите ко је прави Тома Николић’. То је врста алегоријског закључка о томе шта је он све радио. Оне друге које говоре о кумовима, затим ‘наши дугови-њихови интереси’ итд. су директно упирање на корупцију, а зна се – ко влада, сноси одговорност за све, и добре и лоше стране. Тако да лоша ситуација, непрозирност јавних набавки, скандали који су дошли из медија а не полиција су довели до тога. Све у свему – ништа ново за грађане, подсећа их на све што их већ боли. Људе који знају шта ће политички чинити то још мало погађа и вређа, јер ружи град. Увек се пред изборе Београд почиње да личи на блискоисточну касабу.

radojkovic

Последњи председнички избори су у финишу донели агресивну антикампању између Тадића и Николића. Предстојећи парламентарни избори ће имати другачију димензију у пропаганди, каже Радојковић.

– Тада је Николић још увек био радикал, што подразумева другачију идеологију, програм и све остало. Превагу је чинио причом о Фиату и бесплатним акција од 1000 евра Динкића који је приступио Тадићу. Данас се више не зна ништа: они који су форсирали европски сценарио добили су штап уместо шаргарепе и сад морају да размисле да ли им се и даље исплати та прича. Ови који су били антиевропејци рачунају да ће кад-тад Европа да нас прими и да нису криви за пробијене рокове и промашаје, тако да очекујем да ће кампања бити прљава у смислу удара на личности, карактерне особине, имовину, и та до то није добро јер се на основу тога не може направити рационалан избор.

Билборди лидера СРС-а Војислава Шешеља потписани су од стране невладине организације ‘Комитет за одбрану проф. др Војислава Шешеља’, УРС се јавно захваљивао грађанима промовишући идеју децентрализације, док су ДСС и СНС послали опште поруке својих лидера.

Закон о финансирању политичких активности и његове одредбе које дозвољавају ‘широко тумачење’ омогућавају партијама да ‘у склопу редовног рада троше новац на промотивни материјал, у шта спадају плакати и билборди, ако на њима нема изборних обележја’. Поред билборда на којима се уз лик лидера пласирају шире поруке, велики простор заузимају наружени билборди или провокативне и непотписане поруке усмерене против појединих политичара, као увод у оно што ће нас чекати у званичној кампањи.