Какву казну заслужују злостављачи и убице животиња?

 

Од доношења Закона о добробити животиња, па све до данас, због повећања стопе насиља над животињама и његовом неадекватно санкционисање, води се стална борба за пооштравање казнене политике овог закона. Различите невладине организације за заштиту животиња, владине организације и други стручњаци из ове области, различито виде решење за ову декадентну појаву у друштву.

Након бруталног иживљавања над псом Блекијем у децембру прошле године, двоје припадника
секте ,,Кефо Зое” из Обреновца, осуђени су правоснажно на казну затвора. Девојка која је
снимала цео догађај и наводила момка на који начин да изврши дело, кажњена је са 7 месеци
затвора. Момак који је пса прво намамио певајући му песму, а затим више од 6 минута ритуално
клао пса, осуђен је на затворску казну од 9 месеци.

Све до 2006. године, у Србији се злостављање животиња сматрало прекршајем које се санкционисало
новчаном казном од 100 до 1000 динара. За ову врсту декадентног друштвеног понашања
сматрало се да није претерано значајна појава, да је мање друштвено опасна и мало
распрострањена. Овакво тумачење насиља довело је до повећања стопе насиља у друштву и
његовог толерисања од стране великог дела друштва. На све ово, државни органи скоро да нису
имали никакве реакције.

У Рипњу 2005. године, када је штене једног дечака изашло из дворишта њихове куће и претрчало
улицу, комшија је узео штене и заклао га, пред дететом и два очевица. Градски судија за прекршаје,
поступајући у складу са Законом о јавном реду и миру, 2007. године донео решење о
кажњавању дететовог оца јер је на “улицу пустио пса без надзора и заштитних средстава” и казнио
га новчаном казном у износу од 500 динара. Чин убиства се, у овом случају, није ни узео у
разматрање.

Невладино удружење за заштиту животиња ,,ОРЦА” је 2003. године покренула кампању „СТОП
злостављању“ чији је циљ био да се мућење и убијање животиња означи као кривино дело.
Захваљујући петицији коју су покренули, Народна Скупштина Републике Србије је усвојила Кривични
законик Републике Србије којим се, ступањем на снагу 2006. године, први пут у Србији,
инкриминише убијање и мучење животиња. Удружење ,,Орца” је наставило да се буни против благе казнене политике овог закона. Онлајн петиицјом, коју је потписало 30.000 градјана, они су Министарству правде упутили захтев за измене и допуне Кривичног законика у области добробити животиња, као и за формирање Кординационог тима за спроводјење његових прописа.

,,Надлежни органи и даље недовољно координисано обављају своје одговорности. То има за
последицу да се поједини случајеви тешко доказују, а да многи и не буду процесуирани.
Тренутним захтевамо покушавамо да с еизборимо за повећање прописане казне за
злоставање и убијање животиња на три до пет година затвора, кривичног санкционисања свих
борби животиња, а не сам оне које се одржавају из користољубља, дефинисање напуштања
животиња као кривичног дела, могућност кажњавања за покушај извршења убиства и
злостављања животиња, као и одузимање животиња и забрана држања животиња у случају
извршења оваквог кривичног дела”, наводи тим организације ОРЦА.

За кривично дело убијања и злостављања животиња законом је запрећена новчана казна или казна
затвора до годину дана. У 85% случајева изричу се новчане казне, док се затвроске казне изричу
у свега 9% случајева. До последњег случаја у Обреновцу, у Србији није било осуђених на
максималну казну.

Удружење ,,Левијатан“ се слаже са ,,Орцом“ у погледу пропуста који постоје у тренутном закону
али гаје сумње према њиховим намерама, па су се од њих оградили покренувши сопствену
петицију. Циљ ових измена је ефикасније, строже и праведније кажњавање злостављача и формирања
посебног одељења МУПа, односно полиције за животиње која би ургентно деловала на пољу
хапшења и правног процесуирања злостављача и насилника.

,,У борби против посотјећег Закона о добробити животиња ми не желимо да будемо саставни део
групе ,,Орца“. Они су накарадним начином са 30.000 имагинарних потписа потурило скупштини
Србије фаличан закон на усвајање који суштински не мења ништа, а отвара врата зла. Малициозно
су уз жуту штампу и исте такве новинаре обманули јавне личности како би добили подршку за нешто
што се не подржава. Нас води емпатија и љубав према животињама, а њих деценије лоповлука!“,
наводе из ,,Левјатана“.

Неравноправна укљученост свих удружења за заштиту животња је још један проблем који стоји на
путу ка тражењу најбољег решења.

,,Ми као неко ко се бави заштитом животиња подржавамо сваку иницијативу овог типа, медјутим
сматрамо да је иницијатива ,,Орце“ потпуно козметичка. Не слажемо се да је адекватно да се
подигне казна затвра са 3 на 6 месеци, казнена политка мора бити много оштрија те настављамо
са скупљанем потписа за нашу петицију. Предлог о делу измене закона није предала ,,Орца“
него министарство правде. ,,Орца“ је позвана као консултант, односо удружење које
годинама има сарадњу са управом за ветерину и самим тим има бољи положај него било које
удружење у Србији. Имамо пуно право да поднесемо захтев за хитним састанском са министарством правде и да уложимо оштар протест из разлога што ни једно удружење никад није позвано на овај, а ни на један други, састанак

Сматрајући да онлајн петиције, које не садрже јмбг, ни матични број, нису довољно валидне, чланови
,,Левијатана“ желе да провере све потписе које је ,,Орца“ овим путем сакупила. Петиција
,,Левијатан“ се потписује ручно, са свим подацима, уз помоћ 500 волонтера широм Србије.

,,Тражићемо увид у сваки од, наводних, 30 хиљада поптиса, ако треба тражићемо и вештачење јер
сматрамо да то није истина. Онлине петиције могу да се обаве и тако што две госпође ставе
лонац кафе и ,,потписују“ петицију целу ноћ“, наводи Буханац.

Чланови ,,Левијатана“ се позивају на упутство Владе на обавезно укључивање невладиних
организација и НГО у сваком законодавном процесу. Због притиска Општина и много притужби на
псе луталице, ситуација је критицна. Остала удружења сматрају да им је одузето право на
укључивање у сваком законодавном процесу који се тиче заштите животиња, као и право да буду
упућени у иницијативу ,,Орце“.

,, Нико од удружења није могао имати увида у то шта је била садржину њихове иницијативе нити
нам је то до сада познато. Огласило се министарство правде које је прихватило минималне
измене санкција али шта је даља садржина иницијативе постала је свима непознаница. Будуће да и
сами тврде да је ово тек почетак, то даје пуно простора за озбиљну сумњу и манипулацију.
кажу из удружења ,,Фениx“.

Посебно одељење МУПа, које предлаже петиција ,,Фондације Покерт Левијатан”, у свом саставу би
имао људе из њиховог удружења. Финансирао би се највећим делом из њихове фондације, док би
се технички делови, као што су канцеларија и опрема, финансирали из државног буџета. Полиција за
животиње би се бавила најтежим облицима злостављања и убијања. У њихов посао спадало би и
обилажење и контолисање шинтераја и азила, док се одузимањем животиња не би бавили.
Удружење ,,Орца” сматра да су захтеви ,,Левијатана” нереални и да се нико, од цивила до државних
органа, неће сложити да они буду део посебног одељења МУПа за које се залажу.

,,Јасно ми је зашто има толико непристалица ове иницијативе. Ветеринарски инспектори, против којих
се ми највише боримо, су уплашени јер знају шта им све следи ако ово, потенцијално, одељење
МУПа преузме ствари у своје руке” , каже оснивач ,,Левијатана” Павле Бихлали.

Иницијатива ,,Фондације Покрета Левијатан“ се залаже да се за убијање, мучење или злостављање
животиња избаци новчана казна и да се сведе на затворску казну. Измене би биле следеће:
затвроска казна од 1 године би била повећана на 3 године, за убијање већег броја животиња на 5
година, а за организовање борби паса и за учешће у клађењу казна од 3 до 8 године затвора.

,,Секташи ,,Кефо Зое“ су добили највећу могућу казну, у складу са постојећим законом, а
заслужили су много већу“ ,истичу чланови Левијатана.

 Они сматрају да новчана казна, која износи од 10.000 до 100.000 динара, треба да се избаци, јер
се пре свега она углавном изриче у минималном износу.

,,Починиоци надју начина да плате казну, и након тога, та казна, нема никаквог даљег учинка.
Одговорно лице ЈКП-а за 6 милиона побијених паса, треба да плати казну од 50 милиона динара.
Он ће унапред платити 20 милиона и након тога пет пута толико зарадити на томе што убија псе.
Казна за шутирање мачке, треба да буде толика да починиоц није у стању да је плати”, сматра
Бихлали.

Неадекватна примена овог закона у државним службама довела је до бруталности у Лозници.
Ветеринарски инспектор донео је одлуку да се у фебруару усмрти, односно еутаназира, преко 100
паса луталица из ресора за кој је он надлежан. У закону се експлицитно наводи да се еутаназија од
стране ветеринарске службе може извршити само у случају када је животиња болесна и то утиче на
квалитет њеног живота, када је тешко повређена или када је у складу са проценом ветеринара и
стручњака из области ветеринарске медицине то неопходно извршити. За такве одлуке , добре и
погрешне примене закона, ветеринарски инспектор одговора искључиво министру пољопривреде. На
притисак удржења ,,Левијатан“ случај је подигнут на виши ниво и тренутно је у процесу испитивање и
покретање оптужнице, услед извештаја судске медицине у коме се наводи да су пси били потпуно
здрави и да је њихову смрт изазвала ињекција која је убодена директно у срце, како се иначе и
обавља захват за еутаназију.

’’Мислим да је закон довољно јасан и да се као такав адекватно спроводи.. Ми смо огранак
министарства пољопривреде и апсолутно радимо у складу са њим . Не желимо нити треба да
слушамо јавност о томе шта је наш посао и на који начин треба да га применимо. С обзиром да
је истрага у току не могу вам дати више информација, али верујем да смо сви на страни колеге и
знам да није урадио ништа погрешно’’, кажу из ветеринарске инспекције.

,,Људе у Србији не успављујемо, зашто би онда закон дозвољавао да то радимо животиња”,
изјавио је адвокат Тома Филе поводом случаја у Лозници.

У последњих неколико година све је чешћа примена института одлагања кривичног гоњења од
стране јавних тужилаца. У већини упућених пријава, од нехуманог опхођења према животињама
до њиховог сакаћења, убијања и тровања, полиција адекватно обавља свој део посла, док се на
проблеме најчеће наилази у судским процесима, услед недостатка доказа.

,,За то је крив сам закон, кој не дефинише јасно шта све спада у злостављање животиња, па је у
већини судских процеса нужно заказати вештачење, као и чињеница да животиње које немају
власника, у судским процесима, немају заступника. “, сматра правни тим удружења
,,Левијатан“.

За разлику од строгих репресивних решења, за које се залаже ,,Левијатан”, удружење ,,Орца” сматра
да би за ову врсту кривичног дела рад у јавном интересу у великом броју случајева био
најсврсисходнији. Оваква санкција у нашим судовима, изречена је само једанпут.
Научна истраживања из области клиничке психологије кажу да злостављање и убијање животиња није
нимало небитан аспект насиља у друштву, с обзиром да указује на агресивно и деструктивно
понашање које је повезано са насиљем према људима. Клинички психолози сматрају да казнене
мере немају далекосежно дејство, и да решавање оваквих проблема захтева да починиоци добију
стручну помоћ психолога.

,,Важно је препознати повезаност насиља над животињама, са свим другим манифестацијама
насилног понашања и као таквог га сасећи у корену. Благе казне, као што су новчане, нису
никакво решење. Затворске казне су примереније, али ни оне саме неће решити проблем до краја.
Све социопате, серијске убице и силоватељи, имају заједничку црту у свом историјату злодела. Сви
они почињу са злостављањем животиња. У нашој струци се верује да се такви психолошки профили не
могу излечити само репресивним мерама, и да је потребна стручна помоћ за њихову
ресоцијализацију. “ , тврди клинички психотерапеут Живота Вељковић.

Анализе показују да људи животиње најчешће физички злостављају. После тог вида злостављања
најчешће је занемаривање и психичко злостављање животиња, док су појаве хордашења
(гомилање животиња) и сексуално злостављање присутне у најмањем проценту.

,,Насиље над животињама је полазна тачка свог зла у човеку, повредити штене и повредити бебу,
јер ти смета што плаче, је есенција зла. Та особа није болесна, њој не треба лечење, она је
оличење чистог зла. Каква помоћ се може пружити секташима, који су убили Блекија и још ко зна
колико паса, када они на судјењу нису показали ни трунку кајања, притом нису покушали ни чак
да се формално извине. За тежа дела, када неко закоље или убије животињу, дубоко верујем да не
постоји друго решење сем најстрожијих казни и медијског притиска“ , истиче Бихлали.

Док се један део цивилног друштва упорно бори да буде глас за оне који га немају, све је више
људи који обелодањујући своја (не)дела на друштвеним мрежама, јавно показујући да они тај глас
не чују. Док чекамо најбоље законско решење за заштиту незаштичених, дужност нам је да се
запитамо ко је коме потребнији и да развијемо свест да друштво спашавајући њих, спашава и себе.