Кафе 16 – шанса младих са улице за бољи живот

Аутор: Журналист

Деца која живе и раде на улици и имају од 5 до 15 година, помоћ најчешће добијају у Свратишту. Међутим, чим напуне 16 година због ограничених ресурса и капацитета та помоћ њима постаје недоступна. Зато су се из Центра за интеграцију младих досетили како да овој деци помогну и основали кафе симболичног назива – Kaфе 16.

Гланцајући чаше за шанком нас дочекује Алберт. Има 20 година, а пре четири је усавршио конобарски занат. Данас ради на два места, и како каже посао му је био сигурна карта за бољи живот.

„Не мораш да живиш у неформалном насељу, то је под број један, да немаш воду, да немаш струју, да не мораш да се бринеш да ли ћеш имати сутра нешто да поједеш или не. Кад овако имаш овако имаш свој посао и изнајмљујеш свој стан, полако крећеш да сређујеш свој живот и можеш помоћи и другоме кад осетиш да нема“, каже конобар Алберт Матић.

Њега је живот научио шта значи немати, зато је и млађег брата Виктора довео у овај кафе.

„Посао значи и превише нашој ромској деци и осталима који раде јер су са једне стране склоњени са улице не морају да иду да просе, не морају да иду да скупљају секундарне сировине кад имају посао на чистом, у топлом, да попију, да поједу нешто и наравно да се шале и упознају нове људе“, објашњава Алберт који се и даље живо сећа када је примио своју прву плату који је потрошио истог дана.

Нови млади људи непрестано пристижу у овај кафић. Основан је пре пет година и од тада је кроз њега прошло на десетине деце улице која су се после програма обуке запослила у кафеима, хотелима, ресторанима…

„Ми смо препознали важност подршке онима који пуне 16 и који по закону могу да буду радно активни, а са друге стране приметили смо да велики број малдих који живе и раде на улици или живе у неформалним насељима заиста имају врло ограничен приступ неким формалним пословима. И овакав вид социјалног предузећа је био неки вид да ми тим младим људима понудимо могућност пре свега да се обуче за неки посао“, истиче Јасна Братичевић, координаторка програма запошљавања у Центру за интеграцију младих.

Kорона је нарочито уздрмала послове социјалних предузећа која су углавном мале фирме на стакленим ногама. Они који су успели да опстану велике наде полажу у нови Закон о социјалном предузетништву који је у Србији донет после више од деценије. Овај Закон би, како се очекује, требало да унапреди рад око 500 социјалних предузећа која запошљавају најрањивије категорије становништва.

„Дакле, овај Закон подразумева препознавање већ постојећих социјалних предузећа и то је велика ствар за нас. А друго, више људи ће чути за ово место и моћи ће да коришћењем услуга или куповином неких предмета других предузећа, моћи ће да подрже њихов рад. И исто тако ми се надамо биће обезбеђена и нека финансијска подршка за социјална предузећа, а и обуке које су неки вид нефинансијске подршке али свакако нам значе“, наглашава Јасна Братичевић.

Зато имајте на уму да једна ваша попијена кафа, купљен цегер или ручно прављени накит некоме може променити живот. Баш као на пример Алберту са почетка наше приче, који не само да је нашао стални посао, изнајмио стан и почео да штеди, већ нам се похвалио и да ускоро очекује прво дете.