„Дошао је кући касно увече и почео да ме бије, из чиста мира. Био је нарко-дилер и то су сви знали. После неког времена ме је избацио на улицу са децом, а из куће сам успела једино да узмем ћебе у које сам увила своје две бебе. Полиција ме је после тога довела до Сигурне куће. Још сам била у пиџами“….(Исповест малтретиране жене).
Изговорили сте оно судбоносно ДА. Све је било као из бајке, бела венчаница, торта на неколико спратова, поред вас човек којег волите и онда шамар! Мислите неће више, он ме воли, вероватно сам то заслужила. Пожалите се родбини а они неће да се мешају јер је то „породична ствар“ . Нико Вас не схвата озбиљно све док једног јутра не пронађу у кревету Ваше беживотно тело, а муж алкохоличар је био толико пијан да се не сећа да Вас је убио.
Према дефиницији пољског антрополога Бронислава Малиновског „Породица је камен темељац система друштвене стратификације и истовремено друштвени механизам за њено одржавање“ , али шта се догађа када се пољуљају односи унутар породице?
Колико је сигурна Сигурна кућа?
У стану у Далматинској улици налази се Саветовалиште против насиља у породици. Врата ми је отворила запослена Биљана Миљковић. У једној од соба седела је Весна Станојевић, координаторка Сигурних кућа и разговарала са младом женом која је, са сином у колицима, дошла да од ње затражи препоруку за посао и замоли је да остане још месец дана у Сигурној кући. На великом паноу, између полица које су биле пуне дечијих играчака, стајали су исечци из новина и слике претучених жена.
Према речима Биљане Миљковић најгори мужеви су алкохоличари и они који, због превелике љубоморе, контролишу своје супруге. „Једном је дошао брат злостављане жене из Панчева и молио нас да примимо његову сестру коју је муж тукао, давио и ломио ствари у кући пред њиховим сином“, присећа се Миљковић. Патолошка љубомора је један од предуслова за насиље у браку. „Имали смо ситуацију када је муж држао закључану жену у соби без прозора и тукао је када се врати са посла, јер је она само погледала другог мушкарца“. Љубомора се углавном јавља код мужева који су дугогодишњи алкохоличари. Услед тога временом постану импотентни и не могу да имају односе са својом женом па је због тога називају курвом. Као пример Биљана наводи ситуацију када је жена, жртва насиља, поднела захтев за развод брака, али од превеликог страха да ће је убити није смела да каже мужу да му је стигао позив на суд. Он јој је претио речима : „ Моја си или ничија“! Посебан случај који Биљана памти је случај жене коју је муж, после две године проведене у затвору због малтретирања, наставио да бије по изласку из затвора. „Нисам могла да поверујем када сам читала молбу Градског центра за социјални рад да примимо ту жену у Сигурну кућу. Он ју је један дан пратио до социјалне службе и почео тамо да је удара пред радницима. Истог трена су послали молбу да би је склонили од мужа“. Жене свих слојева могу бити жртве насиља, па су тако у Сигурној кући спас нашле жене факултетских професора, доктора, aдвоката па чак и свештеника. У саветовалишту понедељком имају највише посла јер се током викенда, када су оба супружника код куће, ствара највише конфликта. Сигурне куће су углавном пуне после великих празника па се због тога за животно угрожене жене праве инпровизовани кревети на поду.Жена у просеку проведе 56 дана у Сигурној кући. Након тога неке се запосле и започну нов живот, неке се врате код родитеља, а има и оних које се врате мужу. У Србиjи трeнутнo пoстojи петнаест сигурних кућa, a стaлнo сe oтвaрajу нoвe. У Бeoгрaду их имa три, у Вojвoдини рaдe чeтири (Нoви Сaд, Зрeњaнин, Сoмбoр, Пaнчeвo), у цeнтрaлнoj Србиjи oсaм (Ниш, Kрaгуjeвaц, Шaбaц, Вaљeвo, Ужицe, Смeдeрeвo, Пaрaћин, Прибoj), a грaди сe и дeвeтa, у Kрaљeву.
Постоји ли излаз из лавиринта?
Сећате ли се сцене из црногорског филма „Љепота порока“ (1986.) када Жорж (Петар Божовић), каже супрузи ( Ева Рас): „Подсети ме да те послије добро издеветам, нијесам одавно“, а она смерним гласом одговара: „Човек си ми, па како хоћеш“. Како су жене живеле пре скоро 55 година? Седамдесетпетогодишња Радојка Новаковић присећа се како јој је било када је отац удао са двадесет година. „ Моје једино право тада је било да ћутим. Када бих рекла нешто што се мужу није свидело добијала бих шамар. Сећам се да ми је звонило уво и по неколико сати. Нисам имала коме да се жалим, такво је било време…“ Најчешће се говори о физичком злостављању, док су једнако битни облици злостављања психолошко, сексуално и економско. У великом броју земаља сексуално злостављање или силовање које је начинио интимни партнер, не сматра се кривичним делом. Такође, већина жена не сматра силовањем присиљавање на секс, уколико је на то присилио брачни партнер или човек са којим живи у ванбрачној вези.
Психолог Милица Живановић радила је у „Центру за животне вештине“, анонимном телефонском саветовалишту за превенцију суицида које је, због недостатка средстава, затворено. Према њеним речима жене које су претрпеле злостављање 12 пута чешће покушају да изврше самоубиство. „Последице које злостављање оставља на ментално здравље су озбиљне и фаталне. Међу злостављаним женама пронађена је повишена инциденца стресних и са стресом повезаних обољења, као што су панични напади, депресија, сметње при спавању и у исхрани, повишени крвни притисак, злоупотреба алкохола, дрога и ниско самопоуздање“, констатује Милица. Свака друга жена трпи психичко, а свака трећа физичко злостављање. Потребно је 7 – 11 пута у просеку да одлази од напасника пре него што га заиста напусти.
Мира Иветић, која ради у једном од телефонских саветовалишта за жену и децу жртве насиља каже да годишње имају преко 3000 позива и да се у односу на 2005.годину број позива удвостручио.
Љубав на суду (192 за спас)
Да ли Србија има протокол за поступање полиције у случајевима насиља над женом? Пеђа Б. из дежурне службе у станици полиције на општини Чукарица каже да уколико дође до пријаве насиља полиција је дужна да изађе на лице места и узме изјаву од жртве. Уколико се утврди да је насилник опасан или у алкохолисаном стању полиција има право да га приведе у станицу и одреди му задржавање од 48 сати. Уколико жена одлучи да напише кривичну пријаву цео случај се даље прослеђује тужиоцу. Према Пеђиним речима 90 постокривичних пријава се одбацује, најчешће због промене исказа. „Имали смо случајеве где је жртва насиља била жена са троје деце која није желела да јој муж, који је малтретирао, оде у затвор. Она сама није могла да издржава децу и због тога је променила исказ. После тога насилник се осили и тек тада настаје пакао за жртву“, каже Пеђа и додаје да имају доста притужби на службу за социјални рад јер само „откаче“ случајеве и жртвама говоре да цео случај пријаве полицији. Из службе за социјални рад, пак, кажу да они немају овлашћење да приведу напасника и да је то посао за полицију.
АП Војводина у покраинском секретаријату за привреду, запошљавање и равноправност полова од 2009. године спроводи пројекат „ Ка свеобухватном систему за заштиту од насиља над женама“. Марина Илеш, једна од саветница за израду и реализацију овог пројекта, каже да је циљ ових активности да институционална заштита за жене које су жртве насиља постане ефикаснија, да се повећа свест јавности о неприхватљивости насиља над женама, као и да се саме жене охрабре да пријаве насиље. Док са једне стране житељи Новог Сада покушавају да сузбију насиље, њихова суграђанка Наташа Беквалац промовише своју песму Чистија у којој каже – Уместо да ме удариш, ти опет лажно опростиш?!
Како смањити насиље?
„Центар Е 8“ је омладинска организација усмерена на рад са младим људима широм Србије. Према речима Марине Угринић, запослене у „Центру Е 8“, у оквиру центра постоје многи пројекти а један од њих је „ Буди мушко“ који се бави превенцијом насиља и родном равноправношћу. Тај пројекат је намењен искључиво за рад са младићима у средњој школи и до сада је спроведен у преко 20 градова Србије. Један од тренера вршњачке едукације Данило Стојановић који је имао прилику да ради са средњошколцима каже: „Било је младих који успевају да промене поглед на одређене ствари као што је геј популација или насиље над женама. На неки начин успемо да допремо до њих, дамо им нов угао гледања, и надамо се да ће у некој од таквих ситуација доћи до другачијег исхода.“ „ Милијарда устаје против насиља над женама“ је акција која се организује у 201. земљи у свету, а од ове године и у 15 градова у Србији. Ова тиха револуција, плесни перформанс, одржала се 14. фебруара на дан Светог Трифуна.
Припадницама лепшег пола у Србији остаје само да се надају да се о мизогинији и фемициду и у будућности неће говорити под паролом : „ У нашем селу нема људождера, јуче смо појели последњег“.
Последњи радови
Вести из несвести19. март 2015.Љубитељи Београда на делу
Наука и уметност19. март 2015.Све што нисте знали о свемиру
Вести из несвести11. фебруар 2015.Од хендикепа до хепиенда
Интервју недеље11. јануар 2015.Деца су украс света