Када боле душа и тело

Сваке године животи жена и мушкараца бивају измењени или уништени од стране неке особе која их злоставља. Емотивни ожиљци, физички ожиљци, и уништење који су резултат тога су очигледни у друштвеним и криминалним статистикама. Злостављање може бити отворено, бесрамно и директно у лице. Међутим, злостављање може такође бити суптилно и изокола. Оно може да експлодира ођедном или да се постепено увуче у односе. Иако су жене главне жртве злостављања, мушкарци такође могу бити жртве.

 

Последњих месеци у Србији медији су актуелизовали тему породичног насиља. Јавност је потресена објављивањем појединости породичних трагедија које су се десиле у последње време. Тема је представљена на сензационалистички начин, без поштовања заштите личних података и уз злоупотребу жртве, из перспективе искључиво друштвеног проблема. Оно што није преиспитано у овим објавама је јавна и државна одговорност. Још увек не постоје националне кампање против насиља над женама, укључујући породично насиље, а кампање са националном покривеношћу још увек организују мреже женских организација.

 

Статистика показује да је скоро свака друга жена у Србији преживела неки вид психичког насиља, а свака трећа физичког. Под психичким насиљем подразумевају се механизми контроле и контролне тактике типа понижавања и омаловажавања, изолација, економско насиље, претње и застрашивање. Међу облицима физичког насиља најчешћи су шамарање и пребијање, а скоро 30 одсто жена која трпе физичко насиље пријављује да живе и под претњом наношења тешких телесних повреда, убиства, убиства деце или убијања свих чланова породице. Сексуално насиље је у узорку овог истраживања пријавило 10 одсто испитаница.

 

Које мере су предузете да се спречи ширење овог проблема? У октобру 2009 год РТВ Б92 покренула је кампању „За нашу децу“ која је медијски скренула пажњу јавности на последице породичног насиља. Прва акција ове кампање је прикупљање средстава за изградњу куће – склоништа за жртве насиља, („Сигурна кућа“) која ће бити трајно уступљена на коришћење „Саветовалишту против насиља у породици“. То је невладина и непрофитна организација, која на територији Београда води прихватилишта за жене и децу жртве породичног насиља. Тренутно у Београду постоје три објекта, а један од њих ће наставити са радом и након отварања Сигурне куће. “Саветовалиште против насиља у породици” обележава 10 година постојања током којих је просечно више од 3.000 жена и деце годишње тражило заштиту. За сада, ово је једина организација која се на територији града Београда бави оваквом врстом активности.

 

Насиље у породици је феномен који се јавља свуда у свету, у свим културама и независно од економског статуса и друштвеног слоја породице. Ово није приватни проблем породице, и не треба као такав да буде третиран ни у једној држави. Ово је питање од јавног интереса које мора бити решавано на државном нивоу. Иако се дешава у породици, најчешће иза затворених врата, овај проблем утиче на читаво друштво. Треба подићи свест грађана о томе како помоћи жртвама насиља. Апеловати на државу да новчаним средствима помогне изградњу сигурних кућа. Проговорити јавно о томе, без патетике и лажног морала,са циљем подизања сопственог рејтинга у медијима. Јер постоји доста „душебрижника“ у јавности, а мало ко је спреман да нешто конкретно и уради.