Ипак се окреће

AngeloDeVal / Shutterstock.com

Грамофони више нису само део сталне поставке Музеја науке и технике, а плоче се поново могу наћи у продавницама и на тезгама, а не само испред контејнера прекопута Студија Б и у подруму Жарка Паспаља. Ако девојку која Вам се свиђа позовете да заједно слушате плоче, а она Вас бледо погледа, немојте је ни водити кући. Нека је други води да заједно даунлоудују музику. У Великој Британији, продаја плоча у 2016. години достигла је ниво из 1991. Први пут у историји више новца је потрошено на куповину винила него на дигитално преузимање музике са интернета. У Америци је још 2007. године установљен Дан продаје плоча, који се обележава у априлу сваке године. Склони да измисле дан било чега и купе било шта, Американци читаву ноћ проводе чекајући у редовима отварање великих музичких робних кућа, како би по повољнијим ценама него иначе, одабрали своје фаворите пре него што им их неко мазне испред носа. У Србији су редови идаље само за Бусплус, али је чињеница да су грамофони и плоче све популарнији. Радња у којој се плоче могу набавити више није реткост попут старе занатске радионице, а грамофон се може пазарити у готово свакој продавници технике. Све чешће се на разним местима организују берзе плоча и музичке опреме. Није мали број колекционара који редовно тргује, што деценијама старим, што ганц новим примерцима, онима од 100 динара, али и 100 евра. У целом свету о плочама се поново прича, али и постује, блогује и влогује, што је значајно допринело да се за винил заинтерисују и млади, они који су о грамофонима чули само у меланхоличним причама својих родитеља о песмама уз које су се први пут пољубили или урадили нешто слично. Ипак, можда је и боље ако је Ваша девојка необавештена, јер ако би и она пожелела да се први пут пољубите или урадите нешто слично уз препознатљиво пуцкетање винила кроз тактове њене омиљене песме, бацила би Вас и озбиљан трошак. Поједини произвођачи технике покушали су да искористе овај тренд и направе нискобуџетне грамофоне које већина људи себи може да приушти. Они су обично мали, практични због уграђених звучника и лако преносиви, прихватљиви за знатижељне који без превеликих очекивања желе да направе први корак у упознавању са винилом, или испуне жељу својој девојци на што безболнији начин. Ипак, ако Ваша девојка има мало бољи слух и много већа очекивања, за неокрњен ужитак у слушању плоча, морате издвојити озбиљан новац за комплет који подразумева добар грамофон, снажно појачало и квалитетне звучнике. Све заједно достиже цену од скоро 1000 евра. Има ли пољупца вредног тих пара? Ни саме плоче нису забадава. Цена једне нове је око 2 хиљаде динара, што значи да је за дупли албум њеног омиљеног извођача потребно издвојити и по 4 или 5 хиљада динара. Необавештена девојка са почетка приче сигурно ће се запитати ко је луд да у ери музике на клик, и девојака на лајк, потроши силне паре на грамофон и плоче. Онај ко има баш огромну жељу да се са својом девојком, оном обавештенијом, први пут пољуби или уради нешто слично, наравно, али и многи други, они који су своју партнерку већ одавно пољубили или је никада неће ни пољубити. Зашто? Њено питање је и одговор. У времену виртуелног, дигиталног и лако доступног, људи су жељни видљивог и опипљивог. Чини нам се да све имамо, а немамо ништа, осим на екрану исписаног броја гигабајта, мегабајта и осталих бајатих бајата. Интернет нам је наводно донео мултимедијалност, а уставри нам је донео мулти ништа. У таквом ћорсокаку, потребно нам је нешто што можемо да држимо у руци, да му опипамо структуру, осетимо мирис, да га распакујемо, спакујемо, ставимо на полицу и са ње поново узмемо. Повратак винила забележен је упоредо са одласком великих музичких имена. Најпродаваније плоче у свету управо су опроштајни албуми неких од њих, али и многа, временски стара, али музички никада превазиђена издања. На листи 10 најпродаванијих винила у 2016. години, прво место заузима последњи албум Дејвида Боуиа, ,,Blackstar”. Други је ,,Back to black” Ејми Вајнхаус, док се при крају листе налазе и албуми из прошлог века као што су Нирванин ,,Nevermind”, или чувени ,,Sgt. Peppers lonly hearts club band” од Битлса. Смрт великих музичара немилосрдно је подсетила људе да је таквих све мање, а да је за то крив и начин на који се данас опходимо према музици. Све што је приступачно губи своју вредност, па је тако изгубила и музика. Често је слушамо само успут, посветивши јој маргине своје пажње и концентрације. Како смо се према музици опходили, тако нам је она и узвратила. Музика која се лако слуша, лако се и компонује, па су њоме почели да се баве разни медиокритети, стварајући исто онако успут, како ћемо је ми каснијеи слушати, музику која ће нас, подилазећи најнижим људским страстима, навести да јој посветимо који клик, пар шерова и неколико мегабајта, али никако новац, време и место на полици за 40 или 50 година. Повратком винила, враћа се и исправан однос према музици. Читав процес који претходи тренутку када ће се игла спустити на плочу која се окреће, од бирања албума по непрегледним рафовима продавнице до брисања прашине са плоча и грамофона, наводи људе да се музици потпуно посвете и да сва своја чула усмере само на њу. А музика, она права, једино такав третман и заслужује. Јер она није пала са неба нити је изникла из влажне земље. Неко је у њу уткао свој таленат, рад, труд и емоције, са жељом да нам пренесе јединствено искуство и нешто важно поручи. А порука се не чита делимично и на прескок, већ онако како нам је аутор наменио. Омот албума, А страна, Б страна, распоред песама и начин на који су им имена исписана, све је то део поруке, коју је могуће прочитати само са винила, а никако на јутјубу или преузимањем музике са интернета. Поновна популарност плоча даје нам прилику да обновимо културу слушања музике, уз наду да ће затим од ње дићи руке они који не шаљу поруке, него нас гађају празним згужваним папирићима. Позовите Вашу девојку да заједно слушате плоче.