Интервју са Сузаном Трнинић – Новинарка са електричном столицом

Отишла сам да попијем кафу, а завршила као водитељка Инсајдер дебате

Једно од заштитних лица телевизије Б92 и најбоља новинарка 2012. по избору магазина „Статус“ вратила се на мале екране након годину дана пaузе иако је очекивала да никада више неће пливати новинарским водама. Током деведесетих година извештавала је о догађајима са улице и скупштинских седница. Водитељка емисије „Кажипрст“ суочавала је госте са њеном такозваном електричном столицом, јер је позната као новинарка која поставља оштра, али права питања. У емисијама наизглед груба, а уживо изузетно пријатна и духовита особа. Поседујући таленат за писање и жељу да се бави културом, игром случаја ју је одвела у политичко новинарство.

Кума параде поноса

Када је 2018. изабрана за куму „Прајда“, помислила је да је у питању грешка.

Нисам разумела чиме сам се посебно доказала. Нисам мислила да ми је потребна нека врста признања, све што сам до сада радила је искључиво јер дубоко верујем да су сви људи исти без обзира на своју сексуалну опредељеност. То ми је баш важно у животу, а организациони одбор је то препознао. Покушавала сам да им објасним да можда има заслужнијих, али ме нису слушали“.

Сезону емисије „Одговор“ некада емитоване на телевизији Прва, завршила је епизодом посвећеној припадницима ЛГБТ популације. То је била једина прилика у којој су јавно могли да говоре о својим проблемима без присутности супротног десничарског табора.

Обрачун са министром просвете

Гост емисије „Кажипрст“, некадашњи министар просвете Томислав Јовановић дао је погрешан одговор на питање са мале матуре уживо у програму Б92. По струци професор хемије, није умео да наведе који се процес на земљи одвија у супротном смеру од осталих: дисање, испаравање, кондензација или транспирација? Сузана је као и увек инсистирала да добије одговор на постављено питање. Изговоривши „транспирација“ дао је нетачан одговор, након чега је убрзо изјавио да је намерно погрешио. Скандалозна грешка одзвонила је интернетом, исечак емисије има преко 25 хиљада прегледа на јутјубу.

Оптужио ме је да због мене има најкраћи стаж министра просвете икада. Заиста нисам имала намеру да га понизим, грешио је на елементарним стварима. Рекавши да је намерно погрешио је заиста било неприхватљиво. Тада је основана комисија која је требало да докаже да је његов одговор заправо био тачан, али се то није остварило“.

Б92 рестарт

Телевизијска кућа у којој је Сузана направила своје прве кораке, а била је присутна и њеном гашењу, првог марта се вратила под старим називом. Б92 заменила је O2 иако „нова деведесет двојка“ нема ниједног новинара из старог састава.

Б92 рестарт ме не погађа емотивно. Нисам ни љута, равнодушна сам. Мислим да је идеја глупа, а ја немам обичај да се бавим глупостима. Ту медијску кућу су чинили људи који су правили неки програм. Не може се променити табла и да све буде океј. Исти људи који су је угасили, сада је поново и отварају. Мислим да је велика штета што Б92 рестарт није покренут 5. марта, симболично на председников рођендан“.

Емисије

Када је „Кажипрст“ завршен, прешла је на телевизију Прва где је започела своју нову емисију „Одговор“ која се бавила друштвеним темама. Удаљивши се од политичке сфере, није осећала да може дати свој пун потенцијал. Међутим, ни овде није имала довољно простора за рад. У епизоди посвећеној аутономији узниверзитета, властима је засметало када је почела да се распитује о докторату Синише Малог. Стално су се бунили и плашили бенигне емисије, зато и није дочекала другу сезону. Након укидања „Одговора“, пребачена је на позицију веб новинара што никако није могла да прихвати.

Емисија ми је укинута без конкретног разлога, а нисам желела да радим посао дактилографа и прекуцавам шта је Вучић рекао, мада ми ни њега не би дозволили да слушам. Није ми био проблем да се тиме не бавим, отишла бих и радије правила кифлице. Нису навикли да им неко каже не, рекла сам им да ме отпусте и отпустили су ме. Мислим да сам једина у историји те куће која након 17 година рада код њих није добила отпремнину. Да ли је то по закону или ипак представља врсту обрачуна“?

Након отказа кренула је другим путем. Није себе видела ни у једној телевизијској кући. Почела је да се бави медијским консултацијама. Тамо се осећала потребно, због свог медијског искуства ангажована је као консултант на пројектима Европске уније. У међувремену је добила позив од новинарке Бранкице Станковић, отишле су заједно на кафу, а Сузани је затим понуђено место водитељке у „Инсаједер дебати“.

Бранкици нисам могла да кажем не. Инсајдеру нисам ни морала да се прилагођавам јер то je Б92 у малом, тамо су моје старе колеге. Себе и даље видим као Сузану Трнинић Б92, али ме људи везују за телевизију Н1 јер ме ту тренутно гледају, што ми је врло симпатично. Овде се осећам као да припадам, тако да сам се некако вратила кући. Нисам успела да побегнем од своје телевизије“.

Људи је памте као грубу водитељку, али је изразила жељу да се коригује. У последњој емисији није успела да се суздржи, била је видно љута на госте. Своје лице, прекрила је рукама помало срамно.

Толико ме је блам. Не могу да побегнем од себе, али ћу покушати да се поправим. Моји гости нису били криви, већ они који се нису појавили. Морам да сузим бес. Само желим да сви седнемо заједно и разговарамо. Надам се да ће представници власти престати да игноришу позиве у емисију, а да опозиција неће имати специјалне захтеве при доласку. Неће ми сметати ако ме упамте као Сузану Инсајдер, али нема шансе, Бранкица је Инсајдер. Сузана је Сузана“.

Детињство

Дете гастарбајтера, игром случају рођена у Бечу, а одгојили су је бака и дека у Милошевцу. Град који и дан данас поседује центар за незбринуту децу и разрађен систем хранитељских породица. Одраставши у таквом окружењу научила је да не запажа разлике међу људима. У друштву су сви били исти без обзира на порекло и боју коже. Највише је волела кишу, гацање по барама, безбрижност мале средине. На улицама није било страха од саобраћаја. Осећала је праву слободу и мирно уживала у детињству. Након половине основне школе образовање је наставила у Шапцу код очевих родитеља. Тамо је завршила учитељску школу, али се никада није пронашла у том послу. На крају је током 90-тих сама дошла у Београд и одлучила да упише политичке науке.

Када је избио рат, родитељи су желели да се преселим код њих у Аустрију, али ја то нисам желела и поштовали су моју одлуку. Никад им то нисам опростила, шта сам ја као тинејџерка знала да је за мене добро“?

У школским данима освајала је награде за лепо писање. Негде, у свом стану на Дорћолу, чува своје старе песме и кратке приче, али се не усуђује поново да их прочита. На помен својих радова из младалачких дана сложила је непријатан израз лица. Каже да се тада није бавила паметним стварима попут већине девојака.

Блам ме је шта сам писала. Одрастала сам у ружичастом свету. Ни рат нисам доживела као страшну ствар, нико од мојих у њему није учествовао, нити страдао, посматрала сам га само на телевизији. Била сам препуштена сама себи да схватим шта се дешава. Није ми остао никакав бол који би ми изазвао мржњу или друго осећање, док су ме студентски протести у Београду натерали да одрастем. Тога се јако добро сећам. Професори са ФРНа нису смели да кажу да нас подржавају, али су нам својим понашањем дали до знања да су уз нас“.

Уживала је да учествује у студентским протестима јер се осећала као да нешто може да промени, док је увече са грађанских извештавала као новинар. На једном од протеста сусрела је свог професора Илију Вујачића кога према њеним речима памти као великог цара. Запао му је за око Сузанин беџ на коме је писало „ФПН студентски протести“, замолио ју је да и за њега направи један исти такав. Тако је и учинила, али тек након што је је положила испит код њега. Једино му замера и не опрашта што никада није прихватио позив да дође код ње у емисију. Поврх свега тога, остао јој је у лепом сећању.

Скупштина

Током студентских дана, док је још увек студирала новинарсто, шетала је поред Скупштине Србије са дечком, сада већ мужем. У том моменту изговорио је нешто врло романтично за будућу политичку новинарку. „Једног дана ти ћеш одавде извештавати“. Тада је то деловало као сан, није га доживљавала озбиљно. Испоставило се да је након много година био у праву. Професионално је превазишла своја студентска очекивања, стигла је даље од онога што је прижељкивала. Слична ситуација се десила скоро деценију после када је већ извештавала из Народне скупштине. Толико је времена проводила на послу, да би њен старији син показивао прстом ка парламену и понављао „Овде живи моја мама“! Сузана је кроз осмех рекла да је то посебан разлог зашто се више не би враћала тамо.

Дан данас кад ме виде, обрадују ми се само конобари из скупштинског ресторана и обезбеђење. Посланицима се није допадало како извештавам. То ми је ласкало, значи да сам добро обављала свој посао“.

Протест радикала и Александар Вучић

  1. године Слободан Милошевић је изручен Хашком трибуналу. Сузана је тада радила у новинској агенцији „Бета“. Радикали су одржали протест на ком она није требало да се појави. Планирала је да оде на кафу са пријатељицом, како је и најавила својој породици, али је агенцији био потребан новинар на терену. Дошла је на Трг Републике где се протест одржавао и групи демонстраната се представила као новинарка „Бете“. Тада су је напали јер је она за њих била страна плаћеница. Почели су да је ударају, пљују, шутирају. Из масе ју је заједно са обезбеђењем спасао Александар Вучић лично. Он то није урадио из љубави, већ због чињенице да је одговоран за безбедност митинга. Њена породица је преко вести на телевизији сазнала да Сузана није у кафићу, већ да је претучена на улици. Када се завршио немили догађај, обавестила је агенцију ко ју је спасао, захвалили су му се писменим путем, али је она желела да то обави уживо. Након неколико дана, када је излазио из скупштинског ресторана, пришла му је, представила се и поново захвалила. Био је видно шокиран и поласкан јер она није „на њиховој страни“. Тада креће нека врста односа према њој.

Претеривао је, често ме је испитивао како сам. Сарађивали смо, долазио ми је у емисију. Стално ми је понављао како зна да ја њих мрзим као Немце. Последњи пут је дошао код мене у емисију као први потпредседник Владе. Тада је најавио да ће ухапсити Мишковића и никада се више није појавио. Александра Вучића врло добро знам, још од дана када сам извештавала из парламента. Тада се понашао арогантно, а можете ли да замислите како се понаша сада као најмоћнији човек у зем љи? Након тога се потрудио да нестане и та телевизија и та емисија и сви новинари који су размишљали као ја или су радили посао као ја. Наш однос никад нисам доживљавала лично, већ искључиво професионално. Да ли ја њему изазивам нека осећања? Вероватно, али мене то не занима“.

О садашњем председнику Србије говорила је изузетно сталожено и спокојно. Верно је показивала своју равнодушност и професионални став. Да се он сада налази на њеном месту и да говори о њој, вероватно у томе не би успео.

Закон о породици

Одувек се бавила стварима у које суштински верује. Једном је направила прилог о жени која је покушала да поврати старатељство над својим сином. Иако је суд пресудио у корист мајке, отац није желео да јој врати дете. Мајка није желела да ангажује полицију, већ се обратила медијима како би се ситуација решила мирним путем. Прилог је био успешан, а прича је имала срећан крај.

Тадашњи председник Скупштине позвао ме је и упитао шта треба да уради како се овакве ствари не би поновиле. Члан закона о породици био је споран и због једног прилога су га изменили. То је променило једах живот, а можда је променило и још неки други. Одувек ме је привлачило да радим посао којим ћу моћи да променим нечији живот. Докле год успевам у томе, ја ћу бити срећна“.