Интервју са Маргаретом Смиљанић

„Факултетима је потребна литература новијег датума, мада и стручнија“

О стању на Београдским универизитетима, али и Факултету политичких наука говори Студент продекан на овом факултету Маргарета Смиљанић

Три године студент међународних односа на Факултету политичких наука, две године Председник огранизације Европски студентски форум, Потпредседник хуманитарног одбора СКОНУС, и година ласкаве фунције Студента продекана обележиле су напоран рад успешне студенткиње Маргарете Смиљањић.

Ове године сте добили функцију Студента продекана на Факултету политичких наука, шта за Вас као студента ово унапређење значи?

Значи ми пуно, првенствено ово је као нека круна свог рада на факултету за ове три године, а друго ово је шанса да представљам студенте како на разним конференцијама, тако и на састанцима који су везани за све услове уписа на студије. Мислим да ће ми ова функција тек значити у будућности, због различитих искустава које сам успела да прикупим за ових годину дана.

Рекли сте да сте трећа година факултета, шта се променило на Факултету политичких наука за ово време, односно од почетка студија па све до сада?

Доста тога се променило, мислим да сада факултет доста ради на самом презентовању себе, да је више него било када приступачан великом броју студената. Остало је само усавршавање што се тиче самих предмета, и обезбеђивање нових услова што се тиче студирања, рецимо одржавање предиспитних обавеза и осталих сличних ствари. Али што се саме приступачности тиче, мислим да су факултети доступни све већем броју студената.

Шта је по Вашем мишљењу генерално недостатак свих Београдских универзитета?

Напоменућу оно што је најбитиније за студенте, а то је литература. Сматрам да је то велики недостатак, јер је студентима потребна стручнија литература и литература новијег датума. Наравно потребно је и што више праксе на одређеним факултетима јер већина факултета друштвено-хуманистичких наука нема довољно развијену праксу.

Колико су се променили критеријуми у оцењивању и бодовању студената?

Ја и нисам баш компетентна да у потпуности одговорим на ово питање јер студирам три године, а чини ми се да су све три некако исте. Мада претпостављам да су се критеријуми мењали временом и да су постајали све блажи. Болоњски систем који раније није постојао је свакако пуно олакшао студентима новијих генерација, јер се ослобађају дела градива на завршном испиту. Ја само могу да кажем да ћу се борити за права студената јер ме функција обавезује.

На крају, која је порука коју би сте Ви као веома успешан студент упутили будућим генерацијама?

Да поред факултета морају да имају нешто своје по чему ће се разликовати од других, и да се што више усресреде на праксу јер то што науче ће морати да употпуне практичним радом. Да раде на усавршавању свог знања јер ће на крају моћи да се ослоне на исто.