Интервју са Југославом Драшковић

Глумица Југослава Драшковић, завршила је новосадску Позоришну академију у класи Радета Шербеџије. Била је и члан дечијег Позоришта Пуж, а најближа нам је по улози Ђине из Срећних људи. Данас је директор Арт Виста дистрибутерске куће и власник Рода биоскопа. Са нама је поделила своја мишљења о филму и ситуацији данас.

П: Шта је било пресудно да се после 20 година паузе у глумачкој каријери вратите на велики екран?

О: Једном глумац, увек глумац! На наговор продуцената филма, пристала сам да играм у филму Зона Замфирова 2. Иако улога није велика, значило ми је да учествујем у овом пројекту. Нисам могла да кажем НЕ.

П: Које традиционалне вредности су остале исте, а које су се драстично промениле у односу на почетак XX века и које видимо у филму?

О: Женама је данас и боље и лошије. Боље- јер је и мушкарац преузео део послова на себе, па жена може да размишља о остварењу пословних циљева. Лошије- Јер је жена и даље жена, а има и нека нова и другачија хтења, тешко је то све ускладити.

П: У Зони Замфировој глумите Зонину мајку, колико вам је блиска та улога?

О:Блиска ми је јер сам и сама мајка једне паметне двадесетогодишњакиње! Улога Зонине мајке али и моје животне, се поклапају у чињеници да мајка мора тихо да усмерава и да је то, поред пружања љубави, њен најважни задатак.

П: Какав је положај жене у друштву данас, којој није најбитније да роди дете и буде домаћица?

О: Тежак! Она мора све да задовољи. Да испуни своју биолошку дужност и буде мајка и да из себе извуче најбоље у смислу остваривања својих професионалних амбиција. Не мора, али ако жели- то је тежак подухват. Мој радни дан почиње у 6 сати , а завршава се дубоко иза поноћи. У принципу, нисам спавалица и 5 сати сна ми је сасвим довољно. Срећна сам, испуњава ме све ово , нико ме није терао, сама сам изабрала.

П: Какав је осећај водити велику дистрибутерску компанију, уз биоскопе, и залагати се да многим људима у Србији прикажете филмове?

IMG 7427О: Наша идеја је била да домаћем гледаоцу пружимо најбоље услове за гледање филма и да их вратимо у биоскопе. Звучи отрцано, али није исто седети сам у четири зида и гледати га на тв-у или изаћи са друштвом и заједно учествовати у магији покретних слика. Биоскоп је социјални догађај, заједничка бајка, грицкање кокица и препричавање истог када се заврши.

П: Каква идеја стоји иза пројекта Мобил3Д Цинема?

О: Већина људи у Србији, није у могућности да одгледа 3д филм. Ми смо овим пројектом желели да приближимо најновију, филмску 3д технологију људима широм наше земље. Како – једноставно. Довољно је да имате салу у којој су постављене столице, све остало ми доносимо. 3д пројектор, озвучење, платно и 3д наочаре. Ова идеја је заживела у преко 140 градова Србије. Временом се родила мисао да овако промовишемо и српски филм, тако да највеће домаће хитове , можете видети путем наше Мобилне 3д мреже. Ово је велики корак за ширење српске филмске културе и на то смо посебно поносни.

 

 

П: Каква је сарадња са локалном самоуправом везана са пројектом Мобил 3Д Цинема?

О: Само са неколицином локалних самоуправа нисмо успели успоставимо сарадњу. Говоримо о промилима. Са осталима имамо јако добар однос, који се сваким даном унапређује.

П: Како да култура дође до изражаја поред толико не-културних садржаја који су доминантни на екрану?

О: Како? Првенствено, ми који се бавимо културом, не треба да одустајемо и морамо да дајемо најбоље од себе у свом делању. Само треба наћи прави начин. Права мисао увек нађе пут до онога коме је упућена. Потреби су нам људи који имају чисто срце, али и паметну главу. Све остало дође на своје. Не заборавите, ово што се код нас дешава је тренутно стање и мора да прође. Само истрајан рад и труд, даће резултате.

П: Постоје ли неки пројекти у реалзацији?

О: Уз дистрибуцију домаћег филма, коју такође успешно радимо, нових пројеката има на претек. Дан је превише кратак.

П: Који савет имате да поклоните младима који желе да се баве глумом?

О: Негујте свој таленат, будите истрајни и доследни, то је једини пут ка испуњењу ваших снова.

П: Филм је…

О: једина истина!