Тукао ме, а није знао зашто

Тукао ме, а није знао зашто

Боље је патити неколико месеци јер сте раскинули са том особом него патити неколико година јер ваше дете гледа како вас муж туче. О томе не сме да се ћути.

„Насиље чучи у нама и вреба из нас, морамо улагати огромне напоре да бисмо га потиснули у себи“,рекао је Ханс Тох у свом делу Насилници. Међутим, колико напора је неопходно уложити како би потиснули осећај мање вредности, туге и бола који су проузроковани претрпљеним насиљем? Како жене, мајке, ћерке, које су жртве насиље могу потиснути неименовану бол јер нису успеле да спрече насилника или да га заувек напусте? Зашто жртве ћуте, колико дуго насиље траје, које су последице, да ли је лако затражити помоћ, које су карактеристике насилника? То су само нека од питања чије одговоре можемо добити од жена жртава насиља. Тада девојка, а сада већ удата жена и мајка малолетног детета, Јелена Матановић, одговориће на ова питања из перспективе жртве насиља у ванбрачном односу.

Ви као тинејџерка, амбициозна, жељна успеха и љубави улазите у везу са особом која након одређеног времена постаје насилник, да ли је нешто на почетку вашег односа упућивало на то да је Ваш партнер склон насиљу?

-Не, никако. Био је брижан, пажљив, искрено, до сада ми нико није посвећивао толико пажње. Осећала сам се вредном. Напокон сам битна некоме. То је свакако било обострано. Убрзо смо почели да живимо заједно. Обоје смо радили у кафићу. Имали смо договор да његову плату трошимо на стан и храну а моју на факултет. Није се бунио, био је разуман, подржавао ме је док сам студирала. Укратко, савршен однос и веза.

Једна од главних карактеристика насилника јесте да жртву учини зависном од њега, прва тачка у том циљу јесте да је одвоји од пријатеља и породице, да ли је то било присутно и у вашем односу?

Од родитеља није могао, не би ни успео. Пошто сам у Београд дошла да бих студирала, породица је остала у селу, свакако сам била удаљена од њих. Али, од другарица јесте. Одвојио их је од мене. Убеђивао би ме да су моје другарице лоше, да ће ме покварити, да оне варају своје момке,па ћу и ја њега. Забрањивао ми је да се виђам са њима, али ја у том тренутку нисам знала да он то ради тактички, мислила сам да то ради због моје сигурности.Често би љубоморисао када бих отишла са њима, да ли сам била са неким другим, да ли га варам, па сам с тога одлучила да прекинем контакт са њима како га не бих изгубила.

Након што постајете „заробљеник“ његове љубави, пажње и љубоморе, Ви постајете и његов извор прихода. Као зависник од порока званог коцка, он покушава да дође до велике суме новца, како то утиче на ваш заједнички живот и финансијску ситуацију? Да ли сте доживели и економско насиље?

Његови родитељи су добростојећи, имају своју фирму, недељно би му слали новац, али он би то прокоцкао за два дана, онда би живели од моје плате. Када би се задужио, када не би имао паре, бес би искаљивао на мене. Имао је кризе. Једна од тих криза је највише погодила мене. Одвојила сам седамдесет хиљада како бих платила школарину за факултет, знао је где стоје паре. Имала сам поверење у њега. Међутим, када сам дошла кући тих пара није било. Прокоцкао их је.

Иако трпите психичко и економско насиље Ви остајете у вези са њим, шта Вас је задржало након свега?

Претње самоубиством. Говорио је како не може да живи без мене, како ће се убити ако га оставим. Нисам смела.

Претећи да ће дићи руку на себе, он је дигао руку на Вас. Када креће физичко насиље, када долази до првих батина?

Иако је више пута насртао на мене никада није било толико озбиљно да бих ја помислила да ће ме претући. Прве батине су се догодиле изненада, без наговештаја и разлога. Улазили смо у зграду, а он ме је у том тренутку повукао за косу и почео да удара, песницама, ногама, да ме чупа за косу. Када бих почела да вриштим ставио би ми руку на уста како би ме ућуткао. Нисам знала шта ме снашло. Молила сам га да престане, покушавала сам да се одбранимм али безуспешно. Дозивала бих његово име како би дошао себи, како би схватио шта ради. Након неколико минута колико су трајале батине, он је престао, сео на степенице и почео да плаче. Питала сам га зашто је то урадио а он би молећи за опроштај говорио да не зна. Ни дан данас не знам зашто сам ту ноћ добила те батине.

Након првих удараца, Ви остајете са њим. Зашто?

Обећавао је да се то неће поновити. Била су то лажна обећања. Али ја сам га волела. Нисам имала где ако раскинем са њим. Нисам имала никог.

Да ли сте у неком тренутку потражили нечију помоћ?

Не, било ме је срамота да причам о томе.

Када насиље престаје? На који начин успевате да се ослободите тих ланаца?

Он је био иницијатор. Вратио се у родни град како би завршио курс. Обећао је да ће долазити сваки или сваки други викенд. Али није. Оставио ме је у дуговима и више се није враћао. Да он није отишао, ја не знам да ли бих могла и ако бих, када бих могла да га напустим.

Убрзо након раскида започели сте нови живот са новом особом. Када би поново дошли у ситуацију да имате партнера насилника, да ли би наставили да трпите насиље?

Не. Наравно да не. Никада више. Једном када уђете у тај зачарани круг тешко је изаћи. Последице су свакако видљиве. Боље је патити неколико месеци јер сте раскинули са том особом него патити неколико година јер ваше дете гледа како вас муж туче. О томе не сме да се ћути.