Интервју с Банетом Опачићем: ’’Музика је нека врста неизлечивог вируса, мене је баш добро узела под своје“

Дуг је пут борбе са светом, самим собом и нестрпљењем кроз које човек пролази доспевајући на јавну сцену Србије. Када је хоби постао приоритет, Бранислава је одвео ка потпуном контрасту од звања са дипломе.

Посвећен свом клавиру и стиховима које компонује, те бројним састанцима, успео је да издвоји времена за један разговор. Слободно време проналази тек пред спавање, а чини се да оно долази тек у касне сате када ми „обични“ људи већ дубоко утонемо у сан. Угостио нас је видно расположен у свом светлом, луксузно опремљеном, а опет некако ушушканом атељеу. Изгледа да Бане није тип који воли кошуље с обзиром на то да већину времена проводи у тренерци, па је тако и нас дочекао. Пажњу су нам привлачили многобројни детаљи попут полице за књиге у облику камина, те слике појединих страних композитора. Сместили смо се крај клавира и започели разговор.

 

Све што желиш да развијеш до одређених максимума тражи да си му потпуно посвећен

Овај пут од почетка до сад је био борба са самим собом. Још увек је. Никада се нисам упоређивао са другим, али јесам са бољом верзијом себе и не мислим да сам још стигао до ње. Све је борба, али од наше перцепције зависи да ли ће нас срушити или градити. Након краће паузе, уздахнуо је и закључио. Није онај поражени у борби увек губитник. Некада је пораз путоказ ка већим победама. Почевши од малена, развијао сам афинитете према спорту и музици. Ни у једну од тих области нисам „форсиран“ од стране родитеља. Имао сам ту врсту слободе ли среће да се изразим кроз све што ми је тада окупирало пажњу. Бранислав, јавности познатији као Бане Опачић, још од малих ногу заинтересовао се за фудбал и за музику, ванредно је похађао часове у музичкој школи, а како каже, прва је генерација музичара у својој породици, али нада се не и последња. Нисам желео да се половично бавим с неколико ствари у исто време, а све што желиш да развијеш до одређених максимума тражи да си му у потпуности посвећен. Нешто је морало да буде стављено у фолдер хоби, а то је био спорт у мом случају. Признао нам је да је углавном преферирао да се повуче и пише песме или да чита књиге и ужива у миру. Рекло би се по свим овим књигама, које више и немају места, да је тако и дан данас. Међутим ипак је проналазио и времена за своје пријатеље. Био сам дете као и свако друго, друштвено и уклопиво у средини у којој одраста. Неки вид моје различитости коју данас можда носим у свом карактеру, то је нешто што се градило у мом зрелијем добу. На клавир је била наслоњена и једна гитара, узео ју је у руке и наставио је своју причу лагано прелазећи прстима преко жица. Свирам клавир, бубањ, гитару и хармонику још од основне школе. Музика је нека врта неизлечивог вируса, мене је баш добро узела под своје. Мој први учитељ био је рођак који је сјајно свирао хармонику, а музичку школу сам похађао упоредно са студијама. Тада сам изгледа добро распоређивао приоритете. Данас би вероватно школа јако трпела, али необјективан сам у овим годинама. Имао сам бенд, дивно смо се дружили, али нису све ствари створене да би опстале, неке постоjе да покрену, промене, а онда се повуку у албуме лепих сећања.

 

’’После 1400 написаних песама, није баш препоручљиво чекати их да се саме појаве“

У атељеу је завладала тишина након што је одложио своју гитару са стране. Дакле, ту проналази мир, у пријатном амбијенту беле боје, са појединим црним детаљима и зидовима украшеним сликама. Завршио сам средњу Електротехничку школу, дипломирао на студијама Менаџмента, али више да бих себи показао да могу. Никада се нисам суштински заинтересовао за теме менаџмента и економије јер све што јесам и ка чему сам тежио, водило је ка потпуном контрасту. Дубоки, замишљени поглед је одавао да је у питању нека давна прошлост, те смо се запитали када је све то и започело. Писао сам доста у основној школи тако да не могу да причам о својој првој песми, али лоцирао сам песму ’’Благо сузама“ коју сам написао 1995. године као своју прву озбиљнију песму, а на моје задовољство снимљена је и објављена пре три године. Ником посвећена, али мени јако драга. Све је уредно, затегнуто, на свом месту, иако смо очекивали мноштво хартија исписаних стиховима. Неке од песама сам написао возећи аутомобил, са неким идејама сам се тргао у пола ноћи. Не постоји правило. Неке сам стрпљиво чекао са прстима на диркама или на жицама гитаре. Увек имам иконицу диктафона спремну да се упали за случај да нека рима жели да побегне из мене. Временом сам постао добар ловац. Речи понекад навиру саме од себе, али чешће морам да их натерам да изађу напоље. После 1400 написани песама није баш препоручљиво чекати их да се саме појаве. Насмешио се, док је рукама поправљао фризуру која је била везана у  мали репић на врху главе. За толики успех, вероватно је била заслужна и нечија подршка, али помало тајновито, вешто је избегавао да прича о томе. Не могу да причам ко ми је био подршка, али најважније за мене је ко је то сада. Поред свих дивних ствари које је донела у мој живот, безрезервна подршка је само једна од дивних особина моје Нине, моје дивне супруге. Нина је, вероватно, заслужна за дивно уређење ове просторије која одише позитивном енергијом и миром, али о њој нам је више говорио касније. Наставио је причање. Моја улазница за јавну сцену Србије, биле су моје песме, ништа више, ништа мање од тога. Не верујем у концепт ’’прогуравања“ иако не осуђујем оне који бирају тај начин за долазак. Сваког препоручује квалитет његовог рада, тако да ни то што сам постао члан жирија у неком музичком такмичењу не могу да назовем успехом, али ми је било задовољство да будем тамо и носим јако лепа искуства из тог периода. Алудирао је на поп такмичење Старс. Као аутор, Бане је учествовао и на Радијском фестивалу, а 2008. Године на Беовизији. Свој труд и упорност, посветио је овом послу. Свако је имао тешке тренутке у животу који су утицали на њега, не разликује ме то од свих људи на свету, а то што се нисам повлачио је обликовало оно што сам данас. Мој рад је имао неки упоредни пут, одвојен од тешког и лепог, а опет некако у вези са свим тим. Метафизика креативности, немам боље објашњење. Пре две године била је актуелна прича око концерта у Сава Центру. Опробао се као извођач први пут у дуету са Лексингтон бендом 2009. године песмом ’’Да ме мало хоће“, али је онда то на неки начин утихнуло. Ипак, 2018. године одржао је свој први концерт на којем се представио као извођач. Мени то личи на наставак са градацијом. Насмешио се опет благо, док му се једна страна усне издизала више од друге, чинило се као да има велике планове и изненађења. Радим оно што осећам, уживам у припреми, пробама са бендом, песмама које певам на другачији начин. Не бавима се очекивањима и прогнозама, јер ћу сигурно погрешити, али никада не могу да погрешим ако радим ствари из срца и уживам у томе. Заиста никад нисам имао очекивања, само жељу да неко чује оно што радим и да ја чујем и видим како то утиче на друге. Никада се ствари не десе саме од себе, увек је иза њих пуно труда, покушаја, али постоји нешто што се зове твој пут и са њега можеш да скренеш, али те живот увек некако врати у колосек. Очекивања су илузија. Тврди да је имао негативна искуства у свом послу, али да их је оставио тамо где су се и десила. Лагао бих ако кажем да нисам имао негативна искуства, али заиста се не задржавам на тим местима и у тим ситуацијама јер су то блокаде и личне, и креативне. Ја увек бирам да наставим даље с оптимизмом и вером у људе. Опет се враћам на перцепцију. Свет је онакав каквим одлучиш да га видиш, ја сам бирао да не видим негативне људе, а самим тим ни оно што пишу или говоре. Људи углавном пишу о слабостима и када то научите, једино што остаје је да ослушкујете унутрашњи глас и пратите осећаје. Причао је баш као да га такве ситуације у животу нису никад дотицале, па тако ни сад. Никада се нисам водио цитатима и слоганима кроз своје дане. Водио ме је осећај да негде треба да будем, да нешто треба да будем, да нешто узмем, а нешто прескочим. Не постоји опис живота у једној мисли. Све мисли света не описују ни један најједноставнији живот, а мој живот је више од једноставног. Након отпијеног гутљаја воде, наставио је као да једва чека да нам исприча све. Некада ми је сметало кад неко украде мој цитат. Данас разумем да је људима потребан алат за комуникацију са другима макар и украден и не замерам на том лоповлуку. Није им лако, а ја увек могу да направим нови, још бољи. При том мислећи на своје цитате потписане као ’’опачићево“, којима се свакодневно обасипају друштвене мреже већине која се проналази у њима.

 

Живим искључиво у садашњости, а у њој је једна девојка

У најкраћим цртама, описао нам је свој просечан дан. Пробудим се, волим, стварам, волим. Сваког дана нешто мењам, у томе је ваљда смисао постојања. Чак се и камење мења. Шта је уопште човек који стоји у месту? Прошлост је за младе, јер се траже или за старије да ако су ненађени, па се враћају тамо по неку утеху за своју промашену садашњост. Нисам ни млад, а још мање сам ненађен. Живим искључиво у садашњости, а у њој је једна девојка. У том тренутку расположење му се знатно променило, крупне, смеђе очи сусе зацаклиле, а ова тема му је измамила осмех. Мимиком нам је показао према зиду поред нас. Изузетно велика слика Опачићевог венчања, састављена од неколико квадрата и обасјана лампицама. Она нам је међу првима и ’’упецала“ пажњу. Поносим се сваким Нининим осмехом који направим. Све остало је прецењено. Пре више од деценије настала је песма ’’Нина“, коју је 2013. године снимио Лексингтон бенд. Толико година је прошло и од сусрета Банета и Марине, односно Нине, његове садашње супруге, када је на концерту успео сазнати само њено име. Годинама касније срели су се у пролазу на плажи, да би их на крају спојила, нажалост, трагична смрт заједничког пријатеља. Свака песма коју сам написао откако смо заједно, има Нину у себи. Није битна њихова тема, њена душа је као гоблен по ком су извезене све моје речи. Изгледа да у питању нису ни амбијент, ни атмосфера који утичу на њега и помажу му да пише и компонује, већ само Нина. Жена због које му осмех није силазио са лица.

Привели смо разговор крају, а Бане је остао у свом атељеу чекајући певаче да заједно стварају нека нова дела и хитове.